Djeca upoznaju Novi kroz priču o Mirku i OlgiДјеца упознају Нови кроз причу о Мирку и Олги

Povodom obilježavanja rođendana Mirka Komnenovića, učenici osnovnih škola „Ilija Kišić“ i „Milan Vuković“ prisustvovali su javnom času istorije u Gradskom muzeju. Kroz stalnu postavku vodio ih je istoričar Predrag Spaić, prenosi RTHN.

Zamisao je bila da se djeci približi istorija Herceg Novog, uz poseban osvrt na zaostavštinu bračnog para Komnenović. Spaić je naglasio da u toj priči svoje mjesto mora imati i Olga, čiji se doprinos ponekad nepravedno izostavlja.

Mirko je svom gradu doprinosio mnogo prije nego što je postao njegov načelnik. Podsticao je roditelje da djecu šalju na izučavanje zanata i dovodio majstore koji su u Novom otvarali radionice i obučavali mlade. Među njima bili su limar Risto Rundo i drvodjelci Tomo Janjić i Luka Obradović, čija imena bilježi Ignjatije Zloković u radu o Komnenoviću.

Učestvovao je i u razvoju zadrugarstva i pokretanju poslova koji su ribarima i drugim stanovnicima novskog kraja omogućavali da bolje žive od svog rada. Kada je 1930. godine došao na čelo Opštine, iza njega su već bile godine angažmana u zajednici.

Njegovo zavještanje obuhvatalo je i želju da kuća na Toploj postane gradski muzej, a da se prihodima zadužbine pomaže hercegnovskoj siročadi, bez razlike u vjeri.

Upravo u toj kući danas se održavaju ovakvi susreti. Djeca imaju priliku da dobročinstvo upoznaju kroz prostor koji koriste i predmete koje razgledaju – kao nešto što i dalje pripada životu njihovog grada.

Javni čas za hercegnovske srednjoškolce zakazan je za ponedjeljak, 21. septembar, u 9 časova.

Izvori: RTHN -informacije o programu i izjavi Predraga Spaića; Ignjatije Zloković, „Mirko Komnenović“, Boka, br. 13–14, 1982. – istorijski podaci.

Поводом обиљежавања рођендана Мирка Комненовића, ученици основних школа „Илија Кишић“ и „Милан Вуковић“ присуствовали су јавном часу историје у Градском музеју. Кроз сталну поставку водио их је историчар Предраг Спаић, преноси РТХН.

Замисао је била да се дјеци приближи историја Херцег Новог, уз посебан осврт на заоставштину брачног пара Комненовић. Спаић је нагласио да у тој причи своје мјесто мора имати и Олга, чији се допринос понекад неправедно изоставља.

Мирко је свом граду доприносио много прије него што је постао његов начелник. Подстицао је родитеље да дјецу шаљу на изучавање заната и доводио мајсторе који су у Новом отварали радионице и обучавали младе. Међу њима били су лимар Ристо Рундо и дрводјелци Томо Јањић и Лука Обрадовић, чија имена биљежи Игњатије Злоковић у раду о Комненовићу.

Учествовао је и у развоју задругарства и покретању послова који су рибарима и другим становницима новског краја омогућавали да боље живе од свог рада. Када је 1930. године дошао на чело Општине, иза њега су већ биле године ангажмана у заједници.

Његово завјештање обухватало је и жељу да кућа на Топлој постане градски музеј, а да се приходима задужбине помаже херцегновској сирочади, без разлике у вјери.

Управо у тој кући данас се одржавају овакви сусрети. Дјеца имају прилику да доброчинство упознају кроз простор који користе и предмете које разгледају – као нешто што и даље припада животу њиховог града.

Јавни час за херцегновске средњошколце заказан је за понедјељак, 21. септембар, у 9 часова.

Извори: РТХН -информације о програму и изјави Предрага Спаића; Игњатије Злоковић, „Мирко Комненовић“, Бока, бр. 13–14, 1982. – историјски подаци.