Dok mnogi sanjaju Menhetn, Marko je sanjao Materhorn.Док многи сањају Менхетн, Марко је сањао Матерхорн.

U osam časova ujutro, 8. avgusta, dok se Herceg Novi tek budio, Novljanin je stajao na 4.478 metara nadmorske visine.

Marko Pavlićević ostvario je uspon na Matterhorn, jedan od najpoznatijih i tehnički najzahtjevnijih vrhova Alpa. Do vrha je stigao italijanskom rutom Cresta del Leone, u navezi sa vodičem Markom Mijatovićem iz Srbije.

Prethodnu noć proveli su u planinarskom domu Rifugio Carrel, na 3.829 metara, a rano ujutro odatle krenuli prema vrhu.

Na vrh Matterhorna stigli su tačno u osam časova.

 Uspon je bio tehnički zahtjevan i zahtijevao je stalnu koncentraciju, dobru fizičku pripremljenost i sigurno kretanje u navezi – ispričao je Marko za Republiku.

Njihov put toga dana nije završen dolaskom na vrh. Planina je učitelj i na svojoj najvišoj tački: podsjeti čovjeka da zastane, pogleda, bude zahvalan, a zatim krene nazad. Marko i Mijatović istoga dana spustili su se do Cervinije, grada u podnožju Matterhorna, na 2.050 metara.

Za Marka ovaj uspon ima posebno značenje. Bio je to njegov treći pokušaj.

Tokom prethodna dva stigao je do Pika Tindal. Vrh je oba puta ostao iznad njega, ali želja da mu se vrati nije nestala. Treći put donio je ono za šta su bila potrebna sva tri pokušaja: iskustvo prethodnih uspona, strpljenje da se sačeka novi trenutak i istrajnost da se ponovo krene istim putem.

Matterhorn su ranije pokušavali da dosegnu i drugi članovi Planinarskog kluba „Subra“. Marko je tako postao prvi član novskog kluba i, prema informacijama kojima raspolaže, prvi Novljanin koji je stigao na vrh ovog istaknutog alpskog gorostasa.

Pavlićević je zahvalio Opštini Herceg Novi, kompanijama „Škorpion“ d.o.o. i „Blue Line“ d.o.o., „Novskoj listi“ i Planinarskom klubu „Subra“, koji su podržali njegov put.

Na samom kraju poruke koju nam je poslao, Marko je dodao:

„ Samo bez riječi „osvojio“. U planinarenju ne koristimo taj izraz. Planine se ne osvajaju.

U toj kratkoj rečenici bilo je mnogo više od ispravke jedne riječi.

Marko nas je naučio da veliki uspjeh ne traži riječ veću od istine. Planinar nije osvajač, a planina je prijatelj.

Hvala, Marko.

Dok mnogi sanjaju Menhetn, Marko je sanjao Matterhorn i uspio.

Herceg Novi ima još jedan ponos i pouku.

Čestitamo.

У осам часова ујутро, 8. августа, док се Херцег Нови тек будио, Новљанин је стајао на 4.478 метара надморске висине.

Марко Павлићевић остварио је успон на Маттерхорн, један од најпознатијих и технички најзахтјевнијих врхова Алпа. До врха је стигао италијанском рутом Цреста дел Леоне, у навези са водичем Марком Мијатовићем из Србије.

Претходну ноћ провели су у планинарском дому Рифугио Царрел, на 3.829 метара, а рано ујутро одатле кренули према врху.

На врх Маттерхорна стигли су тачно у осам часова.

 Успон је био технички захтјеван и захтијевао је сталну концентрацију, добру физичку припремљеност и сигурно кретање у навези – испричао је Марко за Републику.

Њихов пут тога дана није завршен доласком на врх. Планина је учитељ и на својој највишој тачки: подсјети човјека да застане, погледа, буде захвалан, а затим крене назад. Марко и Мијатовић истога дана спустили су се до Цервиније, града у подножју Маттерхорна, на 2.050 метара.

За Марка овај успон има посебно значење. Био је то његов трећи покушај.

Током претходна два стигао је до Пика Тиндал. Врх је оба пута остао изнад њега, али жеља да му се врати није нестала. Трећи пут донио је оно за шта су била потребна сва три покушаја: искуство претходних успона, стрпљење да се сачека нови тренутак и истрајност да се поново крене истим путем.

Маттерхорн су раније покушавали да досегну и други чланови Планинарског клуба „Субра“. Марко је тако постао први члан новског клуба и, према информацијама којима располаже, први Новљанин који је стигао на врх овог истакнутог алпског горостаса.

Павлићевић је захвалио Општини Херцег Нови, компанијама „Шкорпион“ д.о.о. и „Блуе Лине“ д.о.о., „Новској листи“ и Планинарском клубу „Субра“, који су подржали његов пут.

На самом крају поруке коју нам је послао, Марко је додао:

„ Само без ријечи „освојио“. У планинарењу не користимо тај израз. Планине се не освајају.

У тој краткој реченици било је много више од исправке једне ријечи.

Марко нас је научио да велики успјех не тражи ријеч већу од истине. Планинар није освајач, а планина је пријатељ.

Хвала, Марко.

Док многи сањају Менхетн, Марко је сањао Маттерхорн и успио.

Херцег Нови има још један понос и поуку.

Честитамо.