„Hvala, ljudi, već mi nedostajete“: Nedostaješ i ti nama„Хвала, људи, већ ми недостајете“: Недостајеш и ти нама

„Publiko novljanska!“

Tako je Vedrana Rudan počela završnicu svog zapisa o Herceg Novom. Zahvalila je ljudima koje je ovdje upoznala i poručila im da joj već nedostaju.

Danas odgovor iz grada kojem je posvetila te riječi glasi: Nedostaješ i ti nama.

Vedrana Rudan umrla je 18. avgusta nakon duge i teške bolesti. Vijest je potvrđena iz njene izdavačke kuće, dok je na zvaničnoj stranici objavljeno: „Vedrana je otišla na područje bez signala.“

U Herceg Novom ostavila je trag tokom 54. Praznika mimoze 2023. godine. Poziv organizatora dočekala je bez naročitog oduševljenja. Put iz Rijeke činio joj se dugim, vremenska prognoza najavljivala je nevrijeme, a godine su svako putovanje pretvarale u izazov.

Ipak je krenula.

Tokom vožnje posmatrala je obalu, gradnju koja potiskuje prirodu i mjesta koja gube nekadašnji izgled. Herceg Novi je vidjela kao lijep grad čiji su obodi već načeti ružnim zgradama. U tome je prepoznala sličnost sa svojom Opatijom i zajedničku nemoć stanovnika pred mijenjanjem prostora koji vole.

Dolazak u Novi promijenio je ton cijelog putovanja.

Domaćini su je dočekali pažnjom, a Dvorana Park bila je premala za sve koji su željeli da prisustvuju „Ćakulama sa Vedranom“. Prije nastupa su joj novsku publiku opisivali kao zatvorenu i uzdržanu. Dočekali su je ovacije, smijeh i ljudi spremni da sa njom otvoreno razgovaraju.

Susret koji je vodila novinarka Mira Potpara prerastao je u razmjenu priča o djeci, porodici, braku, slobodi i životu bez glume. Rudan je kasnije priznala da su ona i voditeljka bile spremne da budu važne, ali da je publika te večeri postala važnija od njih.

Po povratku u Rijeku napisala je tekst „Rijeka–Herceg Novi“. Zabilježila je putovanje, grad, gostoprimstvo i ljude koji su joj Praznik mimoze pretvorili u nezaboravan doživljaj.

Zahvalila je Ani Zambelić-Pištalo, Tatjani Ateljević, Dijani Krivokapić, Danilu Baboviću, Danijeli Đonović, Miri Potpari, Zagi, Jovani Salatić i Milošu Samardžiću.

Iz Herceg Novog ponijela je fotografije, sadnicu mimoze i uspomenu zbog koje joj mimoze više nisu izazivale migrenu.

„Bilo je to večer za pamćenje“, napisala je.

Priču jednog grada nose i oni koji u njega dođu, istinski ga vide i odluče da ga zapamte javno. Vedrana Rudan učinila je upravo to.

Tri godine nakon njenog „Hvala, ljudi, već mi nedostajete“, odgovor iz Herceg Novog ostaje jednostavan:

Nedostaješ i ti nama, Vedrana.

„Публико новљанска!“

Тако је Ведрана Рудан почела завршницу свог записа о Херцег Новом. Захвалила је људима које је овдје упознала и поручила им да јој већ недостају.

Данас одговор из града којем је посветила те ријечи гласи: Недостајеш и ти нама.

Ведрана Рудан умрла је 18. августа након дуге и тешке болести. Вијест је потврђена из њене издавачке куће, док је на званичној страници објављено: „Ведрана је отишла на подручје без сигнала.“

У Херцег Новом оставила је траг током 54. Празника мимозе 2023. године. Позив организатора дочекала је без нарочитог одушевљења. Пут из Ријеке чинио јој се дугим, временска прогноза најављивала је невријеме, а године су свако путовање претварале у изазов.

Ипак је кренула.

Током вожње посматрала је обалу, градњу која потискује природу и мјеста која губе некадашњи изглед. Херцег Нови је видјела као лијеп град чији су ободи већ начети ружним зградама. У томе је препознала сличност са својом Опатијом и заједничку немоћ становника пред мијењањем простора који воле.

Долазак у Нови промијенио је тон цијелог путовања.

Домаћини су је дочекали пажњом, а Дворана Парк била је премала за све који су жељели да присуствују „Ћакулама са Ведраном“. Прије наступа су јој новску публику описивали као затворену и уздржану. Дочекали су је овације, смијех и људи спремни да са њом отворено разговарају.

Сусрет који је водила новинарка Мира Потпара прерастао је у размјену прича о дјеци, породици, браку, слободи и животу без глуме. Рудан је касније признала да су она и водитељка биле спремне да буду важне, али да је публика те вечери постала важнија од њих.

По повратку у Ријеку написала је текст „Ријека–Херцег Нови“. Забиљежила је путовање, град, гостопримство и људе који су јој Празник мимозе претворили у незабораван доживљај.

Захвалила је Ани Замбелић-Пиштало, Татјани Атељевић, Дијани Кривокапић, Данилу Бабовићу, Данијели Ђоновић, Мири Потпари, Заги, Јовани Салатић и Милошу Самарџићу.

Из Херцег Новог понијела је фотографије, садницу мимозе и успомену због које јој мимозе више нису изазивале мигрену.

„Било је то вечер за памћење“, написала је.

Причу једног града носе и они који у њега дођу, истински га виде и одлуче да га запамте јавно. Ведрана Рудан учинила је управо то.

Три године након њеног „Хвала, људи, већ ми недостајете“, одговор из Херцег Новог остаје једноставан:

Недостајеш и ти нама, Ведрана.