Influenca – prvi dioИнфлуенца – први дио

U Crnoj Gori potvrđena su prva dva slučaja gripa ove sezone, oba kod stanovnika Podgorice.

 Tim povodom Republika u dva nastavka prenosi tekst „Influenca“, objavljen u „Glasu Crnogorca“ 29. januara 1905. godine.

U potonje vrijeme pojavila se i kod nas u više slučajeva influenca, te neće biti zgorega, ako o toj bolesti koju reknemo.

O influenci se za dugo nije ništa čulo, dok se nije godine 1889. počela svuda pokazivati, ali nijesu tada mnogo marili za nju, no su je prenebregavali.

Nijesu je onda smatrali pravom bolešću, a onome ko je od nje obolio, rugali bi se. Ubrzo se međutim stvar okrenula, jer se pokazalo, da to nije neznatna, naivna bolest, pošto su mnogi od nje opasno oboljeli, a nekom i umrli.

 Koliko su joj se do onda rugali, toliko je od tada influenca ljudima zadavala strah.

Ima mnogo ljudi, koji svaku kijavicu ili kašalj drže za influencu, pa se onda poslije toga još hvale, da su bili izmučeni od nje, ali su je ipak sretno preboljeli.

 Krivo čine, jer ovako sebe i okolinu bez potrebe uznemiravaju, pošto je influenca katkada veoma opasna bolest, koja prelazi od jednoga na drugoga ili se još češće vazduhom prenosi, te nije u nikakvoj vezi sa svakidašnjom prehladom.

Ime „influenca” je, pravo reći skupno ime za množinu bolesnih pojava, koje se jedva kod koje druge bolesti tako različito i mnogobrojno ukazuju.

Da ove razne pojave u neki pregledni red dovedu, podijelili su influencu u tri vrste, koje međutim nijesu nikakvi zasebni oblici bolesti, jer su u svakom pojedinom slučaju manje više zajedno skopčani.

Onaj oblik influence, gdje se bolesne pojave najviše tiču živaca, zovu nervoznom; kod koje su oboljeli organi za disanje kataralnom, a gdje su organi za varenje bolesni, gastričnom influencom.

No kako je rečeno, ova tri oblika, jesu jedan s drugim spojena, samo što je jedan ili drugi oblik jači i izrazitiji. Najobičniji je nervozni oblik.

Kod nervozne influence odjednom spopadne čovjeka, koji je do tada bio sasvim zdrav, veoma žestoka klonulost i slabost.

U brzo mu se zavrti u glavi i ovo ga jako boli. Bolesnika obuzima neka zamišljenost i misli, da je obolio od opasne bolesti; umišljen tada klone duhom, a cijeli svijet mu je bez vrijednosti i dosadan.

U brzo ukažu se čas jače, čas slabije revmatične boli na raznim djelovima tijela, u ušima mu neprestano zuji, oči ga bole, te su osjetljive prema svijetlu; ne može da spava (u drugim slučajevima opet neprestano spava), mnogo se znoji, a to mu je veoma nesnosno, često gubi svijest.

Rijetko kad ostaje samo kod tijeh pojava, već se najčešće u isto vrijeme ukazuju i bolovi u organima za disanje i varenje.

Kijavica, boli kod gutanja, promuklost, kašalj; s druge strane opet nikakva volja za jelom ni pićem, muka, povraćanje, zatvoreno tijelo ili proliv, katar u crijevima i t. d.; to su tegote, koje bolesnika sad manje, sad više muče.

Influenca traje nekoliko dana, a katkada i više nedelja. Ali bolesnik od nje obično ozdravi, te je samo iza toga slab, mlitav, i znoji se, pa tek iza dužeg vremena može opet svoj dosadašnji posao vršiti.

Od influence može čovjek ponovo oboliti, a i to je jedna od mnogih zagonetaka ove tamne bolesti.

Pojave te bolesti, i ako su različite i mučne, ipak ne pokazuju ništa vanredna, jer se i inače pojavljuju pojedince ili i sve zajedno. Po čem se dakle poznaju, da je ko obolio od influence?

U prvom redu po tom, da je u onom mjestu od slične bolesti još više ljudi oboljelo.

Osim toga još su dvije okolnosti, koje su značajne za influencu, a to su, da se bolesnik ako je i neznatno od nje obolio, teško može popraviti, a drugo one uzgredne bolesti, koje poslije pretrpljene influencije ostaju.

Bolesti, koje se javljaju uz influenciju i poslije nje, dakle, komplikacije, čine ju tako opasnom bolešću.

Najbitnija je, ali i najopasnija komplikacija influencije zloglasno zapaljenje pluća, od koje često obole mladi i krijepki ljudi.

Ono se javlja od jednom te čudnovatom brzinom učini svemu kraj. Kod starih ljudi već je obični plućni katar opasan, osobito ako su već prije mnogo patili od te bolesti.

Oni, koji boluju od srca ili od pluća ili inače slabi ljudi, više će stradati, nego zdravi, ako obole od influence.

Druge komplikacije, i ako dosta ozbiljne, ali ipak manje opasne, jesu: plavrit, čirevi u nosu ili dušniku, krvoliptanje iz nosa, iz pluća, želudca ili crijeva, razne bolesti ušiju i očiju, grčevi, nevralgija i opšta nervoznost, mali ali bolni prištevi (furunkuli), male krvne pjege, i t. d. I bolesti mozga su iza nje primijetili, kao što je melankolija, hipohondrija i pomama.

No obično nijesu ovi slučajevi veoma teški, pa se brzo opet izliječe.

Nastavak u drugom dijelu.

Izvor: „Glas Crnogorca“, 29. januar 1905. godine, broj 4, strana 3. Prema prenosu u Medical CG, koji je pripremila Dragana Marković.

Napomena redakcije: Sačuvan je jezik objavljenog prepisa, uz ispravljene očigledne greške digitalnog prenosa. Medicinski navodi odražavaju znanja i shvatanja iz 1905. godine.

У Црној Гори потврђена су прва два случаја грипа ове сезоне, оба код становника Подгорице.

 Тим поводом Република у два наставка преноси текст „Инфлуенца“, објављен у „Гласу Црногорца“ 29. јануара 1905. године.

У потоње вријеме појавила се и код нас у више случајева инфлуенца, те неће бити згорега, ако о тој болести коју рекнемо.

О инфлуенци се за дуго није ништа чуло, док се није године 1889. почела свуда показивати, али нијесу тада много марили за њу, но су је пренебрегавали.

Нијесу је онда сматрали правом болешћу, а ономе ко је од ње оболио, ругали би се. Убрзо се међутим ствар окренула, јер се показало, да то није незнатна, наивна болест, пошто су многи од ње опасно обољели, а неком и умрли.

 Колико су јој се до онда ругали, толико је од тада инфлуенца људима задавала страх.

Има много људи, који сваку кијавицу или кашаљ држе за инфлуенцу, па се онда послије тога још хвале, да су били измучени од ње, али су је ипак сретно пребољели.

 Криво чине, јер овако себе и околину без потребе узнемиравају, пошто је инфлуенца каткада веома опасна болест, која прелази од једнога на другога или се још чешће ваздухом преноси, те није у никаквој вези са свакидашњом прехладом.

Име „инфлуенца” је, право рећи скупно име за множину болесних појава, које се једва код које друге болести тако различито и многобројно указују.

Да ове разне појаве у неки прегледни ред доведу, подијелили су инфлуенцу у три врсте, које међутим нијесу никакви засебни облици болести, јер су у сваком поједином случају мање више заједно скопчани.

Онај облик инфлуенце, гдје се болесне појаве највише тичу живаца, зову нервозном; код које су обољели органи за дисање катаралном, а гдје су органи за варење болесни, гастричном инфлуенцом.

Но како је речено, ова три облика, јесу један с другим спојена, само што је један или други облик јачи и изразитији. Најобичнији је нервозни облик.

Код нервозне инфлуенце одједном спопадне човјека, који је до тада био сасвим здрав, веома жестока клонулост и слабост.

У брзо му се заврти у глави и ово га јако боли. Болесника обузима нека замишљеност и мисли, да је оболио од опасне болести; умишљен тада клоне духом, а цијели свијет му је без вриједности и досадан.

У брзо укажу се час јаче, час слабије ревматичне боли на разним дјеловима тијела, у ушима му непрестано зуји, очи га боле, те су осјетљиве према свијетлу; не може да спава (у другим случајевима опет непрестано спава), много се зноји, а то му је веома несносно, често губи свијест.

Ријетко кад остаје само код тијех појава, већ се најчешће у исто вријеме указују и болови у органима за дисање и варење.

Кијавица, боли код гутања, промуклост, кашаљ; с друге стране опет никаква воља за јелом ни пићем, мука, повраћање, затворено тијело или пролив, катар у цријевима и т. д.; то су теготе, које болесника сад мање, сад више муче.

Инфлуенца траје неколико дана, а каткада и више недеља. Али болесник од ње обично оздрави, те је само иза тога слаб, млитав, и зноји се, па тек иза дужег времена може опет свој досадашњи посао вршити.

Од инфлуенце може човјек поново оболити, а и то је једна од многих загонетака ове тамне болести.

Појаве те болести, и ако су различите и мучне, ипак не показују ништа ванредна, јер се и иначе појављују појединце или и све заједно. По чем се дакле познају, да је ко оболио од инфлуенце?

У првом реду по том, да је у оном мјесту од сличне болести још више људи обољело.

Осим тога још су двије околности, које су значајне за инфлуенцу, а то су, да се болесник ако је и незнатно од ње оболио, тешко може поправити, а друго оне узгредне болести, које послије претрпљене инфлуенције остају.

Болести, које се јављају уз инфлуенцију и послије ње, дакле, компликације, чине ју тако опасном болешћу.

Најбитнија је, али и најопаснија компликација инфлуенције злогласно запаљење плућа, од које често оболе млади и кријепки људи.

Оно се јавља од једном те чудноватом брзином учини свему крај. Код старих људи већ је обични плућни катар опасан, особито ако су већ прије много патили од те болести.

Они, који болују од срца или од плућа или иначе слаби људи, више ће страдати, него здрави, ако оболе од инфлуенце.

Друге компликације, и ако доста озбиљне, али ипак мање опасне, јесу: плаврит, чиреви у носу или душнику, крволиптање из носа, из плућа, желудца или цријева, разне болести ушију и очију, грчеви, невралгија и општа нервозност, мали али болни приштеви (фурункули), мале крвне пјеге, и т. д. И болести мозга су иза ње примијетили, као што је меланколија, хипохондрија и помама.

Но обично нијесу ови случајеви веома тешки, па се брзо опет излијече.

Наставак у другом дијелу.

Извор: „Глас Црногорца“, 29. јануар 1905. године, број 4, страна 3. Према преносу у Медицал ЦГ, који је припремила Драгана Марковић.

Напомена редакције: Сачуван је језик објављеног преписа, уз исправљене очигледне грешке дигиталног преноса. Медицински наводи одражавају знања и схватања из 1905. године.