REPUBLIKA HNРЕПУБЛИКА ХН
← HN NjuzХН Њуз
ŠKVER I BIJELAШКВЕР И БИЈЕЛА

Izvještaj Agencije pokazuje zagađenje morskog dnaИзвјештај Агенције показује загађење морског дна

Štetne hemikalije pronađene i u mušljama.Штетне хемикалије пронађене и у мушљама.

Redakcija RepublikeРедакција Републике 9. oktobar 20269. октобар 2026 1 min čitanja1 мин читања

Državni izvještaj o stanju životne sredine, objavljen 8. oktobra, upozorava na hemijsko zagađenje morskog dna kod brodogradilišta u Bijeloj i u luci Herceg Novi, na Škveru.

Pojedine štetne materije registrovane su i u mušljama sa obje lokacije.

Dokument je pripremila Agencija za zaštitu životne sredine. Ovi nalazi zasnivaju se na uzorcima uzetim u septembru 2025. godine.

Ispitivan je sediment, odnosno pijesak i mulj nataložen na morskom dnu.

Kod brodogradilišta u Bijeloj izmjerene su najveće koncentracije olova, bakra i cinka među ispitivanim lokacijama. Zabilježene su i visoke koncentracije više PCB jedinjenja. To su industrijske hemikalije koje se sporo razgrađuju, dugo ostaju u prirodi i mogu se nakupljati u živim organizmima.

Mineralna ulja u sedimentu pronađena su samo na lokaciji brodogradilišta u Bijeloj.

Na Škveru su mnoge izmjerene koncentracije bile niže nego u Bijeloj. Ipak, pojedine hemikalije dostigle su nivo koji, prema izvještaju, može štetiti organizmima koji žive na dnu.

Posebno se izdvaja nalaz u mušljama sa Škvera. U njima je izmjerena najveća koncentracija tributil-kalaja među ispitivanim lokacijama. Riječ je o toksičnoj hemikaliji koja se nekada koristila u bojama za zaštitu brodova od obrastanja. Njeno prisustvo u školjkama pokazuje da zagađenje dospijeva i u žive organizme.

Autori nalaze kod brodogradilišta povezuju sa dugogodišnjim remontom brodova i otpadom nastalim tokom tih aktivnosti, a nalaze u luci sa brodskim aktivnostima i zaštitnim premazima.

U analiziranim uzorcima morske vode sa obje lokacije ispitivane hemikalije bile su u propisanim granicama. Kvalitet vode za kupanje ocjenjuje se posebnim kontrolama.

Izvještaj preporučuje nastavak praćenja i utvrđivanje izvora zagađenja. Za Bijelu se posebno navodi potreba za dodatnom procjenom rizika i razmatranjem mjera zaštite.

Izvor:

Informacija o stanju životne sredine u Crnoj Gori za 2025. godinu – strane 117–137

Државни извјештај о стању животне средине, објављен 8. октобра, упозорава на хемијско загађење морског дна код бродоградилишта у Бијелој и у луци Херцег Нови, на Шкверу.

Поједине штетне материје регистроване су и у мушљама са обје локације.

Документ је припремила Агенција за заштиту животне средине. Ови налази заснивају се на узорцима узетим у септембру 2025. године.

Испитиван је седимент, односно пијесак и муљ наталожен на морском дну.

Код бродоградилишта у Бијелој измјерене су највеће концентрације олова, бакра и цинка међу испитиваним локацијама. Забиљежене су и високе концентрације више ПЦБ једињења. То су индустријске хемикалије које се споро разграђују, дуго остају у природи и могу се накупљати у живим организмима.

Минерална уља у седименту пронађена су само на локацији бродоградилишта у Бијелој.

На Шкверу су многе измјерене концентрације биле ниже него у Бијелој. Ипак, поједине хемикалије достигле су ниво који, према извјештају, може штетити организмима који живе на дну.

Посебно се издваја налаз у мушљама са Шквера. У њима је измјерена највећа концентрација трибутил-калаја међу испитиваним локацијама. Ријеч је о токсичној хемикалији која се некада користила у бојама за заштиту бродова од обрастања. Њено присуство у шкољкама показује да загађење доспијева и у живе организме.

Аутори налазе код бродоградилишта повезују са дугогодишњим ремонтом бродова и отпадом насталим током тих активности, а налазе у луци са бродским активностима и заштитним премазима.

У анализираним узорцима морске воде са обје локације испитиване хемикалије биле су у прописаним границама. Квалитет воде за купање оцјењује се посебним контролама.

Извјештај препоручује наставак праћења и утврђивање извора загађења. За Бијелу се посебно наводи потреба за додатном процјеном ризика и разматрањем мјера заштите.

Извор:

Информација о стању животне средине у Црној Гори за 2025. годину – стране 117–137

← HN NjuzХН Њуз