Kad se odraste na Orjenu, nema nedostižne visine: „Subra” ponovo na Mon BlanuКад се одрасте на Орјену, нема недостижне висине: „Субра” поново на Мон Блану

Marko Pavlićević i Nina Kostić popeli su se na Mon Blan i na najvišem vrhu Alpa razvili zastavu hercegnovskog Planinarskog kluba „Subra”.

Do visine veće od 4.800 metara stigli su nakon zahtjevnog uspona, u vremenskim uslovima koji su od njih tražili još više snage, znanja i koncentracije.

Tu bi mogla da se završi kratka sportska vijest: dva imena, velika visina i fotografija sa vrha. Iza te fotografije, međutim, stoje 94 godine novskog planinarstva.

Planinarski klub „Subra” osnovan je 1932. godine. Njegovi prvi članovi odlazili su na Orjen i Vratlo u vrijeme kada je organizovano planinarenje u Crnoj Gori tek stvaralo svoje temelje. Snijeg iznad mora privlačio ih je na skijanje, a planina ih je ubrzo povela i prema ozbiljnijim usponima.

Već 1936. godine na Orjenu je izveden prvi zabilježeni ozbiljniji alpinistički uspon, u stijeni Kamenskog kabla.

Od tada su se mijenjali oprema, putevi i generacije, ali je ostala ista škola planine.

U „Subri” se prvo uči kako se bezbjedno vratiti kući, a zatim kako se stiže do vrha. Uči se priprema ture, izbor opreme, čitanje staze i vremena, čuvanje snage i odgovornost prema ljudima sa kojima se hoda.

Planina uči da se sporiji sačeka, da se odluke donose odgovorno i da je promjena plana, kada to uslovi zahtijevaju, znak iskustva. Uči i da svaki papir, flaša i trag koji ne pripadaju prirodi moraju da se vrate u grad zajedno sa planinarom.

Ta znanja „Subra” prenosi i izvan velikih uspona. Članovi kluba obilježavaju i održavaju staze, brinu o planinarskim domovima, organizuju ture i upoznaju djecu sa Orjenom. Kroz edukativne šetnje i radionice mlađi uče o bezbjednom boravku u planini, životinjama, prirodi, kamenu i nasljeđu novskog zaleđa.

Klub održava više od 40 kilometara obilježenih staza koje povezuju vrhove, vidikovce, pećine, prirodne fenomene i kulturno-istorijske lokalitete. Upravlja planinarskim domovima „Za Vratlom” i „Orjen sedlo”, a njegovi članovi decenijama se bave alpinizmom, speleologijom, skijanjem, kanjoningom i vođenjem planinara.

Mon Blan u istoriji „Subre” već ima posebno mjesto. Članovi kluba popeli su se na njega 2000. godine, u vrijeme velikog uzleta novskog planinarstva.

Dvadeset šest godina kasnije, Marko Pavlićević i Nina Kostić ponovo su donijeli zastavu „Subre” na vrh Alpa.

Put do Mon Blana Marko i Nina gradili su godinama na Orjenu. Tu ih je priroda učila strpljenju, izdržljivosti i mjeri, a „Subra” odgovornosti prema planini i ljudima.

Na vrh Alpa ponijeli su svoju snagu, hrabrost i upornost, ali i znanje koje se u klubu osnovanom 1932. godine prenosi sa generacije na generaciju.

Republika HN čestita Marku Pavlićeviću, Nini Kostić i Planinarskom klubu „Subra”.

Kad se odraste na Orjenu, nema nedostižne visine.

Марко Павлићевић и Нина Костић попели су се на Мон Блан и на највишем врху Алпа развили заставу херцегновског Планинарског клуба „Субра”.

До висине веће од 4.800 метара стигли су након захтјевног успона, у временским условима који су од њих тражили још више снаге, знања и концентрације.

Ту би могла да се заврши кратка спортска вијест: два имена, велика висина и фотографија са врха. Иза те фотографије, међутим, стоје 94 године новског планинарства.

Планинарски клуб „Субра” основан је 1932. године. Његови први чланови одлазили су на Орјен и Вратло у вријеме када је организовано планинарење у Црној Гори тек стварало своје темеље. Снијег изнад мора привлачио их је на скијање, а планина их је убрзо повела и према озбиљнијим успонима.

Већ 1936. године на Орјену је изведен први забиљежени озбиљнији алпинистички успон, у стијени Каменског кабла.

Од тада су се мијењали опрема, путеви и генерације, али је остала иста школа планине.

У „Субри” се прво учи како се безбједно вратити кући, а затим како се стиже до врха. Учи се припрема туре, избор опреме, читање стазе и времена, чување снаге и одговорност према људима са којима се хода.

Планина учи да се спорији сачека, да се одлуке доносе одговорно и да је промјена плана, када то услови захтијевају, знак искуства. Учи и да сваки папир, флаша и траг који не припадају природи морају да се врате у град заједно са планинаром.

Та знања „Субра” преноси и изван великих успона. Чланови клуба обиљежавају и одржавају стазе, брину о планинарским домовима, организују туре и упознају дјецу са Орјеном. Кроз едукативне шетње и радионице млађи уче о безбједном боравку у планини, животињама, природи, камену и насљеђу новског залеђа.

Клуб одржава више од 40 километара обиљежених стаза које повезују врхове, видиковце, пећине, природне феномене и културно-историјске локалитете. Управља планинарским домовима „За Вратлом” и „Орјен седло”, а његови чланови деценијама се баве алпинизмом, спелеологијом, скијањем, кањонингом и вођењем планинара.

Мон Блан у историји „Субре” већ има посебно мјесто. Чланови клуба попели су се на њега 2000. године, у вријеме великог узлета новског планинарства.

Двадесет шест година касније, Марко Павлићевић и Нина Костић поново су донијели заставу „Субре” на врх Алпа.

Пут до Мон Блана Марко и Нина градили су годинама на Орјену. Ту их је природа учила стрпљењу, издржљивости и мјери, а „Субра” одговорности према планини и људима.

На врх Алпа понијели су своју снагу, храброст и упорност, али и знање које се у клубу основаном 1932. године преноси са генерације на генерацију.

Република ХН честита Марку Павлићевићу, Нини Костић и Планинарском клубу „Субра”.

Кад се одрасте на Орјену, нема недостижне висине.