LučindanЛучиндан

U subotu, 31. oktobra, obilježava se praznik Svetog apostola i jevanđeliste Luke.

Među porodicama novskog kraja koje slave Lučindan su Matijaševići iz Sutorine i Milanovići iz Kruševica, prema podacima objavljenim na portalu Društva „Poreklo“.

Mjesto za slavskom trpezom

Kako su Bokelji pripremali slavu, dočekivali goste i pominjali pretke, opisao je prota Savo Nakićenović u knjizi „Boka“ iz 1913. godine.

U odjeljku o krsnom imenu bilježi da su se kumovi, prijatelji i zetovi okupljali već uoči slave.

Pripremao se slavski hljeb, a uz svijeću, tamjan i vino donosila se porodična čitulja: spisak preminulih ukućana koje je sveštenik pominjao u molitvi.

Domaćin je nalagao da se od pripremljenih jela odvoji za siromašne.

Hranu su dobijali i da ponesu, a Nakićenović zapisuje:

„A za vrijeme samog objeda siromasi sjede u trpezi sa drugim gostima i prijateljima.“

Ljekar i jevanđelist

Prema crkvenom predanju, Luka je poticao iz Antiohije u tadašnjoj Siriji i bio obrazovan u medicini i grčkoj filozofiji. Bio je saradnik i saputnik apostola Pavla, kojeg je pratio na putovanjima i ostajao uz njega tokom zatočeništva.

Hrišćanska tradicija pripisuje mu Jevanđelje po Luki i Djela apostolska, knjigu o životu prvih hrišćanskih zajednica.

Uz ljekarski poziv, za njegovo ime vezuje se i ikonopisanje. Predanje mu pripisuje prve ikone Bogorodice sa Hristom, zbog čega ga ikonopisci poštuju kao svog zaštitnika.

Posebno mjesto u Lukinom Jevanđelju imaju ljudi u nevolji, siromašni i odbačeni.

Za bokeljskom slavskom trpezom koju je opisao Nakićenović, čovjek u nevolji bio je gost.

Liturgije u gradskim hramovima

Crkvena opština topaljsko-hercegnovska u objavljenom rasporedu za nedjelje i praznike navodi liturgije u 9 sati u Hramu Svetog Spasa na Toploj i Hramu Svetog arhangela Mihaila na Belavisti, u Starom gradu. 

• Savo Nakićenović, Boka: antropogeografska studija, Beograd, 1913, odjeljak „O krsnom imenu“.

• Forum Društva „Poreklo“, objava Ivana Vukićevića od 7. jula 2024. godine – podaci o slavama Milanovića iz Kruševica i Matijaševića iz Sutorine.

• Srpska pravoslavna crkva, „Sveti apostol i jevanđelist Luka“, 31. oktobar 2025.

• Jevanđelje po Luki: milostivi Samarjanin (10, 25–37) i bludni sin (15, 11–32).

• Crkvena opština topaljsko-hercegnovska – objavljeni raspored bogosluženja.

У суботу, 31. октобра, обиљежава се празник Светог апостола и јеванђелисте Луке.

Међу породицама новског краја које славе Лучиндан су Матијашевићи из Суторине и Милановићи из Крушевица, према подацима објављеним на порталу Друштва „Порекло“.

Мјесто за славском трпезом

Како су Бокељи припремали славу, дочекивали госте и помињали претке, описао је прота Саво Накићеновић у књизи „Бока“ из 1913. године.

У одјељку о крсном имену биљежи да су се кумови, пријатељи и зетови окупљали већ уочи славе.

Припремао се славски хљеб, а уз свијећу, тамјан и вино доносила се породична читуља: списак преминулих укућана које је свештеник помињао у молитви.

Домаћин је налагао да се од припремљених јела одвоји за сиромашне.

Храну су добијали и да понесу, а Накићеновић записује:

„А за вријеме самог обједа сиромаси сједе у трпези са другим гостима и пријатељима.“

Љекар и јеванђелист

Према црквеном предању, Лука је потицао из Антиохије у тадашњој Сирији и био образован у медицини и грчкој филозофији. Био је сарадник и сапутник апостола Павла, којег је пратио на путовањима и остајао уз њега током заточеништва.

Хришћанска традиција приписује му Јеванђеље по Луки и Дјела апостолска, књигу о животу првих хришћанских заједница.

Уз љекарски позив, за његово име везује се и иконописање. Предање му приписује прве иконе Богородице са Христом, због чега га иконописци поштују као свог заштитника.

Посебно мјесто у Лукином Јеванђељу имају људи у невољи, сиромашни и одбачени.

За бокељском славском трпезом коју је описао Накићеновић, човјек у невољи био је гост.

Литургије у градским храмовима

Црквена општина топаљско-херцегновска у објављеном распореду за недјеље и празнике наводи литургије у 9 сати у Храму Светог Спаса на Топлој и Храму Светог архангела Михаила на Белависти, у Старом граду. 

• Саво Накићеновић, Бока: антропогеографска студија, Београд, 1913, одјељак „О крсном имену“.

• Форум Друштва „Порекло“, објава Ивана Вукићевића од 7. јула 2024. године – подаци о славама Милановића из Крушевица и Матијашевића из Суторине.

• Српска православна црква, „Свети апостол и јеванђелист Лука“, 31. октобар 2025.

• Јеванђеље по Луки: милостиви Самарјанин (10, 25–37) и блудни син (15, 11–32).

• Црквена општина топаљско-херцегновска – објављени распоред богослужења.