REPUBLIKA HNРЕПУБЛИКА ХН
HN NjuzХН Њуз
Valjalo bi znatiВаљало би знати

Manje u pakovanju, više na računu: Da li smo primijetili šrinkflaciju i na novskim rafovima?Мање у паковању, више на рачуну: Да ли смо примијетили шринкфлацију и на новским рафовима?

Cijena proizvoda može ostati ista, dok se njegova gramaža, zapremina ili broj komada smanjuju. Ta pojava naziva se šrinkflacija, a Republika pita Novljane da li su je već primijetili u ovdašnjim marketima.Цијена производа може остати иста, док се његова грамажа, запремина или број комада смањују. Та појава назива се шринкфлација, а Република пита Новљане да ли су је већ примијетили у овдашњим маркетима.

ĆivusЋивус 16. jul 202616. јул 2026 3 min čitanja3 мин читања

Na policama prodavnica ne poskupljuje uvijek samo ono što vidimo na cjenovniku.

Ponekad cijena ostane ista, pakovanje izgleda poznato, a unutra više nema onoliko proizvoda koliko je bilo ranije.

Čokolada je tanja. Pakovanje kafe lakše. U kutiji je manje komada. Flaša liči na staru, ali više nema istu zapreminu.

Takva promjena često prođe neprimijećeno jer se ne događa na etiketi sa cijenom, već na deklaraciji koju rijetko detaljno čitamo.

Pojava se naziva šrinkflacija.

Poskupljenje koje se ne vidi odmah

Šrinkflacija nastaje kada proizvođač smanji količinu proizvoda, dok cijena ostane ista ili poraste.

Kupac zato ima utisak da proizvod nije značajno poskupio. Tek kada uporedi staro i novo pakovanje, vidi da za isti iznos dobija manje.

Ako je, na primjer, neko pakovanje ranije imalo 500 grama, a sada ima 450, cijena po pakovanju može ostati potpuno ista. Međutim, cijena po kilogramu više nije ista.

Proizvod je u stvarnosti poskupio, samo na način koji se teže primjećuje.

Zbog toga se šrinkflacija često naziva tihim ili skrivenim poskupljenjem.

Zašto proizvođači smanjuju pakovanja?

Kada rastu cijene sirovina, energije, transporta, radne snage i ambalaže, proizvođači moraju odlučiti kako će pokriti veće troškove.

Jedna mogućnost je da povećaju cijenu proizvoda.

Druga je da zadrže cijenu koja je kupcu poznata, ali da smanje količinu proizvoda u pakovanju.

Kupci obično brže primijete kada proizvod sa dva eura poskupi na dva i po, nego kada iz pakovanja nestane 20 ili 50 grama.

Zato je smanjenje količine manje upadljivo od promjene cijene.

To ne znači da se gramaža krije. Ona je najčešće navedena na deklaraciji. Međutim, većina ljudi proizvod koji redovno kupuje uzima po navici, bez provjeravanja svakog broja na ambalaži.

Kako prepoznati šrinkflaciju?

Najvažnije je da ne gledamo samo cijenu pakovanja.

Treba provjeriti koliko proizvod zaista ima grama, mililitara ili komada.

Pakovanje može ostati iste visine, širine i boje, dok se količina unutra smanji. Boca može dobiti deblje dno. Kutija može biti šira, ali plića. Kesa može izgledati jednako velika, iako u njoj ima manje sadržaja.

Kod proizvoda koji se prodaju u komadima treba obratiti pažnju i na njihov broj. U kutiji u kojoj je ranije bilo deset kesica, kapsula ili drugih pojedinačnih pakovanja sada ih može biti osam.

Najkorisniji podatak na polici je cijena po kilogramu ili litru.

Ona pokazuje koliko proizvod stvarno košta i omogućava da uporedimo dva pakovanja različite veličine. Manje pakovanje može djelovati jeftinije, ali biti skuplje kada se cijena preračuna na kilogram ili litar.

Najlakše je promjenu uočiti kada imamo staro i novo pakovanje istog proizvoda.

Ako je količina smanjena, a cijena ostala ista ili porasla, riječ je o poskupljenju koje se dogodilo kroz gramažu.

Manje pakovanje nije isto što i prevara

Proizvođači imaju pravo da promijene količinu proizvoda, pod uslovom da je ona tačno navedena na ambalaži.

Zato samo smanjenje gramaže ne znači automatski da je kupac prevaren.

Ipak, ostaje pitanje koliko su takve promjene uočljive ljudima koji u prodavnicu ne dolaze da proučavaju deklaracije, već da kupe hljeb, mlijeko, kafu, deterdžent i ostale stvari koje su im potrebne.

Poznata ambalaža stvara osjećaj da kupujemo isti proizvod.

Tek sitan broj otkriva da više ne kupujemo istu količinu.

Da li ste je primijetili u Herceg Novom?

Šrinkflacija nije pojava koja pripada samo ekonomskim analizama i velikim tržištima.

Ona se vidi u svakoj kesi iz prodavnice, kada proizvod koji smo godinama kupovali odjednom traje kraće, izgleda manje ili se brže potroši.

Zato Republika pita Novljane:

Da li ste u marketima u Herceg Novom primijetili proizvod čija je gramaža smanjena, dok je cijena ostala ista ili porasla?

Da li u nekom pakovanju sada ima manje komada nego ranije?

Pošaljite nam fotografiju proizvoda, deklaracije i cijene sa police. Posebno su korisne fotografije starog i novog pakovanja istog proizvoda.

Možda pojedinačno nestane samo nekoliko grama.

Ali kada se promjena ponovi na deset proizvoda koje redovno kupujemo, onda više nije riječ o sitnici.

Račun ne mora biti veći samo zato što je broj na cjenovniku porastao.

Dovoljno je i da za isti broj dobijemo manje.

На полицама продавница не поскупљује увијек само оно што видимо на цјеновнику.

Понекад цијена остане иста, паковање изгледа познато, а унутра више нема онолико производа колико је било раније.

Чоколада је тања. Паковање кафе лакше. У кутији је мање комада. Флаша личи на стару, али више нема исту запремину.

Таква промјена често прође непримијећено јер се не догађа на етикети са цијеном, већ на декларацији коју ријетко детаљно читамо.

Појава се назива шринкфлација.

Поскупљење које се не види одмах

Шринкфлација настаје када произвођач смањи количину производа, док цијена остане иста или порасте.

Купац зато има утисак да производ није значајно поскупио. Тек када упореди старо и ново паковање, види да за исти износ добија мање.

Ако је, на примјер, неко паковање раније имало 500 грама, а сада има 450, цијена по паковању може остати потпуно иста. Међутим, цијена по килограму више није иста.

Производ је у стварности поскупио, само на начин који се теже примјећује.

Због тога се шринкфлација често назива тихим или скривеним поскупљењем.

Зашто произвођачи смањују паковања?

Када расту цијене сировина, енергије, транспорта, радне снаге и амбалаже, произвођачи морају одлучити како ће покрити веће трошкове.

Једна могућност је да повећају цијену производа.

Друга је да задрже цијену која је купцу позната, али да смање количину производа у паковању.

Купци обично брже примијете када производ са два еура поскупи на два и по, него када из паковања нестане 20 или 50 грама.

Зато је смањење количине мање упадљиво од промјене цијене.

То не значи да се грамажа крије. Она је најчешће наведена на декларацији. Међутим, већина људи производ који редовно купује узима по навици, без провјеравања сваког броја на амбалажи.

Како препознати шринкфлацију?

Најважније је да не гледамо само цијену паковања.

Треба провјерити колико производ заиста има грама, милилитара или комада.

Паковање може остати исте висине, ширине и боје, док се количина унутра смањи. Боца може добити дебље дно. Кутија може бити шира, али плића. Кеса може изгледати једнако велика, иако у њој има мање садржаја.

Код производа који се продају у комадима треба обратити пажњу и на њихов број. У кутији у којој је раније било десет кесица, капсула или других појединачних паковања сада их може бити осам.

Најкориснији податак на полици је цијена по килограму или литру.

Она показује колико производ стварно кошта и омогућава да упоредимо два паковања различите величине. Мање паковање може дјеловати јефтиније, али бити скупље када се цијена прерачуна на килограм или литар.

Најлакше је промјену уочити када имамо старо и ново паковање истог производа.

Ако је количина смањена, а цијена остала иста или порасла, ријеч је о поскупљењу које се догодило кроз грамажу.

Мање паковање није исто што и превара

Произвођачи имају право да промијене количину производа, под условом да је она тачно наведена на амбалажи.

Зато само смањење грамаже не значи аутоматски да је купац преварен.

Ипак, остаје питање колико су такве промјене уочљиве људима који у продавницу не долазе да проучавају декларације, већ да купе хљеб, млијеко, кафу, детерџент и остале ствари које су им потребне.

Позната амбалажа ствара осјећај да купујемо исти производ.

Тек ситан број открива да више не купујемо исту количину.

Да ли сте је примијетили у Херцег Новом?

Шринкфлација није појава која припада само економским анализама и великим тржиштима.

Она се види у свакој кеси из продавнице, када производ који смо годинама куповали одједном траје краће, изгледа мање или се брже потроши.

Зато Република пита Новљане:

Да ли сте у маркетима у Херцег Новом примијетили производ чија је грамажа смањена, док је цијена остала иста или порасла?

Да ли у неком паковању сада има мање комада него раније?

Пошаљите нам фотографију производа, декларације и цијене са полице. Посебно су корисне фотографије старог и новог паковања истог производа.

Можда појединачно нестане само неколико грама.

Али када се промјена понови на десет производа које редовно купујемо, онда више није ријеч о ситници.

Рачун не мора бити већи само зато што је број на цјеновнику порастао.

Довољно је и да за исти број добијемо мање.

HN NjuzХН Њуз