Novi je školovao učiteljeНови је школовао учитеље

Herceg Novi je imao školu u kojoj se učilo kako se postaje učitelj.

Preparandija je otvorena u oktobru 1925. godine. U prvoj generaciji bilo je 39 učenika – 19 djevojaka i 20 mladića.

Opština je obezbijedila prostor i opremu u depandansu hotela Boka. Nastava se kasnije odvijala u Starom gradu, u zgradi današnje Muzičke škole.

Godinu dana kasnije, u ljeto 1926, najavljeno je njeno zatvaranje. Građani su se usprotivili, a Mirko Komnenović pisao je ministru prosvjete, podsjećajući ga na obećanje da će škola nastaviti da radi.

Borba za njen opstanak trajala je godinama. Upis u prvi razred više puta je obustavljan.

Đaci su 1927. poslati kućama, a neki su školovanje nastavili tek dvije godine kasnije.

Podršku školi pružao je i učitelj, pisac i istoričar Tomo Krstov Popović. Poklonio je svoju biblioteku, pratio njen rad i pomagao đacima koji nisu imali dovoljno sredstava za školovanje.

Buduće učitelje obrazovao je, između ostalih, Drago Milović, po kojem danas nosi ime osnovna škola u Tivtu.

Profesor hemije i fizike Franjo Kareš predavao je u Preparandiji i bio njen upravitelj od 1929. do 1937. godine.

Uprkos prekidima u radu, do Drugog svjetskog rata ovdje se školovalo oko 700 učenika. Među onima koji su završili Preparandiju bio je i budući književnik Sreten Asanović.

Poslije rata nastava je obnovljena 1945. godine. Tri godine kasnije Učiteljska škola preseljena je u Nikšić.

Škola je prije svega vaspitno-obrazovna ustanova. U novskoj Preparandiji značaj se pridavao i vaspitanju budućih učitelja, kroz nastavu i zajedničke aktivnosti.

Đaci su kroz literarnu družinu i sekcije razvijali svoja interesovanja, pripremali priredbe i učestvovali u humanitarnim aktivnostima. Vodilo se računa i o siromašnim učenicima.

Uz gradivo, učilo se i kako pomoći drugome i doprinijeti zajednici – ono što će budući učitelji prenositi svojim đacima.

Na Svjetski dan nastavnika vrijedi se sjetiti te tradicije, ali i svojih učitelja.

Ponešto od gradiva smo zaboravili, ali pamtimo ljude koji su znanje sa nama podijelili.

Novskim učiteljima, nastavnicima i profesorima, kao i onima koji su danas u penziji, Republika čestita Svjetski dan nastavnika.

Izvori:

CANU – Leksikon školstva Crne Gore, „Učiteljske škole“, odrednice Drago Milović i Franjo Kareš.

Hrvatska enciklopedija – Sreten Asanović.

Maksim Zloković – „Tomo Krstov Popović – književnik i istoričar“.

Slavica Kosić – tekst o istoriji Učiteljske škole, Boka News.

Херцег Нови је имао школу у којој се учило како се постаје учитељ.

Препарандија је отворена у октобру 1925. године. У првој генерацији било је 39 ученика – 19 дјевојака и 20 младића.

Општина је обезбиједила простор и опрему у депандансу хотела Бока. Настава се касније одвијала у Старом граду, у згради данашње Музичке школе.

Годину дана касније, у љето 1926, најављено је њено затварање. Грађани су се успротивили, а Мирко Комненовић писао је министру просвјете, подсјећајући га на обећање да ће школа наставити да ради.

Борба за њен опстанак трајала је годинама. Упис у први разред више пута је обустављан.

Ђаци су 1927. послати кућама, а неки су школовање наставили тек двије године касније.

Подршку школи пружао је и учитељ, писац и историчар Томо Крстов Поповић. Поклонио је своју библиотеку, пратио њен рад и помагао ђацима који нису имали довољно средстава за школовање.

Будуће учитеље образовао је, између осталих, Драго Миловић, по којем данас носи име основна школа у Тивту.

Професор хемије и физике Фрањо Кареш предавао је у Препарандији и био њен управитељ од 1929. до 1937. године.

Упркос прекидима у раду, до Другог свјетског рата овдје се школовало око 700 ученика. Међу онима који су завршили Препарандију био је и будући књижевник Сретен Асановић.

Послије рата настава је обновљена 1945. године. Три године касније Учитељска школа пресељена је у Никшић.

Школа је прије свега васпитно-образовна установа. У новској Препарандији значај се придавао и васпитању будућих учитеља, кроз наставу и заједничке активности.

Ђаци су кроз литерарну дружину и секције развијали своја интересовања, припремали приредбе и учествовали у хуманитарним активностима. Водило се рачуна и о сиромашним ученицима.

Уз градиво, учило се и како помоћи другоме и допринијети заједници – оно што ће будући учитељи преносити својим ђацима.

На Свјетски дан наставника вриједи се сјетити те традиције, али и својих учитеља.

Понешто од градива смо заборавили, али памтимо људе који су знање са нама подијелили.

Новским учитељима, наставницима и професорима, као и онима који су данас у пензији, Република честита Свјетски дан наставника.

Извори:

ЦАНУ – Лексикон школства Црне Горе, „Учитељске школе“, одреднице Драго Миловић и Фрањо Кареш.

Хрватска енциклопедија – Сретен Асановић.

Максим Злоковић – „Томо Крстов Поповић – књижевник и историчар“.

Славица Косић – текст о историји Учитељске школе, Бока News.