Novski brodovlasnici u knjizi „S morem u venama“Новски бродовласници у књизи „С морем у венама“
Predstavljanje je u petak, 23. oktobra, u 19 časova, u foajeu Dvorane Park.Представљање је у петак, 23. октобра, у 19 часова, у фоајеу Дворане Парк.
Priče o brodovlasnicima Spiridonu Gopčeviću i Nikši Sekuloviću dio su knjige „S morem u venama – Istorijska imena i događaji“ Siniše Lukovića.
Gopčevićeva porodica potiče iz Poda, a Sekulovićeva iz Kamenara.
Njihovo poslovanje povezuje novski kraj sa međunarodnom trgovinom i brodarstvom – od jedrenjaka koji su prevozili žito iz crnomorskih luka do flote motornih teretnjaka.
O knjizi će govoriti autor i Nikola Malović, urednik i izdavač. Predstavljanje je dio programa povodom Dana oslobođenja i Dana opštine Herceg Novi.
Lukovićeva četvrta fotomonografija objavljena je kao 31. naslov edicije „Bokeljologija“ hercegnovske Knjižare So, na 272 strane, uz oko 150 fotografija.
Gopčevićevi jedrenjaci na evropskim trgovačkim putevima
Spiridon Gopčević poslovanje je razvijao u 19. vijeku, nastavljajući trgovačke i brodovlasničke poslove svog oca Krsta.
Gradio je i kupovao jedrenjake, sarađivao sa trgovcima i brodograditeljima i organizovao prevoz žita prema Mediteranu i zapadnoevropskim tržištima.
Lukovićevo ranije istraživanje njegovog poslovanja pokazuje koliko se široko granala ta mreža.
Ona je povezivala riječka brodogradilišta, tršćanske trgovce i crnomorske luke.
Kroz Gopčevićev životni put porodična istorija iz novskog kraja postaje dio šire priče o evropskoj trgovini i pomorstvu.
Trinaest brodova kapetana Sekulovića
Nikša Sekulović brodovlasnički posao razvijao je u drugoj polovini 20. vijeka.
Godine 1958. kupio je svoj prvi brod, „Mouru“, nekadašnju teglenicu preuređenu u motorni teretnjak. Plovilo je tada bilo staro više od pola vijeka.
Tokom narednih gotovo trideset godina kroz Sekulovićevu flotu prošlo je 13 brodova. Na njima su radili pomorci iz Boke i Dalmacije.
Gopčević i Sekulović razvijali su poslove u različitim vremenima, uz drugačije brodove i uslove trgovine. Obojica su ulagali u plovila, organizovali posade i poslovali na međunarodnom tržištu.
Kroz njih se novsko pomorsko nasljeđe može sagledati i kao istorija znanja, organizacije i rizika.
Приче о бродовласницима Спиридону Гопчевићу и Никши Секуловићу дио су књиге „С морем у венама – Историјска имена и догађаји“ Синише Луковића.
Гопчевићева породица потиче из Пода, а Секуловићева из Каменара.
Њихово пословање повезује новски крај са међународном трговином и бродарством – од једрењака који су превозили жито из црноморских лука до флоте моторних теретњака.
О књизи ће говорити аутор и Никола Маловић, уредник и издавач. Представљање је дио програма поводом Дана ослобођења и Дана општине Херцег Нови.
Луковићева четврта фотомонографија објављена је као 31. наслов едиције „Бокељологија“ херцегновске Књижаре Со, на 272 стране, уз око 150 фотографија.
Гопчевићеви једрењаци на европским трговачким путевима
Спиридон Гопчевић пословање је развијао у 19. вијеку, настављајући трговачке и бродовласничке послове свог оца Крста.
Градио је и куповао једрењаке, сарађивао са трговцима и бродоградитељима и организовао превоз жита према Медитерану и западноевропским тржиштима.
Луковићево раније истраживање његовог пословања показује колико се широко гранала та мрежа.
Она је повезивала ријечка бродоградилишта, тршћанске трговце и црноморске луке.
Кроз Гопчевићев животни пут породична историја из новског краја постаје дио шире приче о европској трговини и поморству.
Тринаест бродова капетана Секуловића
Никша Секуловић бродовласнички посао развијао је у другој половини 20. вијека.
Године 1958. купио је свој први брод, „Моуру“, некадашњу тегленицу преуређену у моторни теретњак. Пловило је тада било старо више од пола вијека.
Током наредних готово тридесет година кроз Секуловићеву флоту прошло је 13 бродова. На њима су радили поморци из Боке и Далмације.
Гопчевић и Секуловић развијали су послове у различитим временима, уз другачије бродове и услове трговине. Обојица су улагали у пловила, организовали посаде и пословали на међународном тржишту.
Кроз њих се новско поморско насљеђе може сагледати и као историја знања, организације и ризика.