Republika otkriva: Dubai čokolada je zapravo novski recept sa PodaРепублика открива: Дубаи чоколада је заправо новски рецепт са Пода
Kako su rogač, smokve i rezanci sa Poda završili u svjetskom čokoladnom hitu.Како су рогач, смокве и резанци са Пода завршили у свјетском чоколадном хиту.
Dok vas sa TikToka i Instagrama bombarduju snimcima nekakve „Dubai čokolade“ od dvadeset eura, gdje influenseri lome čokoladu, slušaju kako pucketa i dive se zelenom punjenju od pistaća i kadaifa, dužnost Republike je da javno i bez ustručavanja saopšti jedinu pravu istinu:
To je naš recept.
Originalni naziv ovog slatkiša, prema podacima pronađenim u starim sveskama iz zaleđa Herceg Novog, glasi:
„Puckava čokolada sa Poda.“
Svaki iole pismen Novljanin koji je makar jednom u životu ušao u bokešku kužinu zna da ono što se danas predstavlja kao egzotični kadaif nije ništa drugo do domaća tjestenina za supu koja se presušila jer je neko zaboravio da je skloni sa sunca.
Priča, prema usmenom predanju, počinje krajem šezdesetih godina prošlog vijeka.
Jedna baka sa Poda ostavila je rezance za supu na limenom krovu od krtolara.
Rezanci su se na julskom suncu toliko prepekli da su postali krti i počeli da pucketaju pod zubima.
Pošto se hrana tada nije bacala, domišljata baka je rezance pomiješala sa onim što je imala u kući: mljevenim rogačem, sitno sjeckanim suvim smokvama potopljenim u lozu i kašikom domaćeg meda od kadulje.
Sve je prelila čokoladom za kuvanje „Pionir“ i ostavila u konobu da se stegne.
Tako je nastao original.
Nedugo zatim, neki pomorac iz komšiluka, koji je navigavao za arapske kompanije, ponio je dvije kocke na brod da ima nešto slatko uz kafu.
Tamo je čokoladu probao jedan lokalni šeik.
Recept je, prema našim izvorima iz konobe, odmah prepisan.
Međutim, pošto u pustinji nijesu imali ni rogača, ni smokava, ni loze, originalne sastojke zamijenili su pistaćima, obojili punjenje u zeleno i ostatku svijeta prodali priču o luksuznom desertu iz Dubaija.
O rogaču, naravno, ni riječi.
Pistaći protiv rogača
Pogledajmo činjenice.
Njihovo punjenje je jarko zeleno, što kod svakog razumnog čovjeka odmah izaziva sumnju.
Originalno novsko punjenje je tamnosmeđe, teško i ljepljivo.
Miriše na rogač, tradiciju, vlagu iz konobe i lozovaču u kojoj su smokve držane dovoljno dugo da se više niko ne sjeća zašto.
Dubai čokolada pucketa jer je to moderno na društvenim mrežama.
Novska čokolada ne pucketa.
Ona pruža otpor.
Kada je zagrizete, vilica vam ostane blokirana do popodne, što je korisno jer vas sprječava da previše pričate i nepotrebno trošite energiju po vrućini.
Strana kopija košta kao nekoliko pristojnih ručkova.
Novsku verziju pravite od onoga što vam svakako pada sa drveta po dvorištu, lijepi se za pločice i smeta vam kada pokušavate da parkirate auto.
I onda će neko da kaže da Dubai ima bolji poslovni model.
Vratimo rogač u promet
Lokalne poslastičarnice pozivamo da uklone natpise „Dubai čokolada“ i proizvodu vrate njegovo istorijsko ime:
„Novska ljepljivica od smokava.“
Док вас са TikToka и Инстаграма бомбардују снимцима некакве „Дубаи чоколаде“ од двадесет еура, гдје инфлуенсери ломе чоколаду, слушају како пуцкета и диве се зеленом пуњењу од пистаћа и кадаифа, дужност Републике је да јавно и без устручавања саопшти једину праву истину:
То је наш рецепт.
Оригинални назив овог слаткиша, према подацима пронађеним у старим свескама из залеђа Херцег Новог, гласи:
„Пуцкава чоколада са Пода.“
Сваки иоле писмен Новљанин који је макар једном у животу ушао у бокешку кужину зна да оно што се данас представља као егзотични кадаиф није ништа друго до домаћа тјестенина за супу која се пресушила јер је неко заборавио да је склони са сунца.
Прича, према усменом предању, почиње крајем шездесетих година прошлог вијека.
Једна бака са Пода оставила је резанце за супу на лименом крову од кртолара.
Резанци су се на јулском сунцу толико препекли да су постали крти и почели да пуцкетају под зубима.
Пошто се храна тада није бацала, домишљата бака је резанце помијешала са оним што је имала у кући: мљевеним рогачем, ситно сјецканим сувим смоквама потопљеним у лозу и кашиком домаћег меда од кадуље.
Све је прелила чоколадом за кување „Пионир“ и оставила у конобу да се стегне.
Тако је настао оригинал.
Недуго затим, неки поморац из комшилука, који је навигавао за арапске компаније, понио је двије коцке на брод да има нешто слатко уз кафу.
Тамо је чоколаду пробао један локални шеик.
Рецепт је, према нашим изворима из конобе, одмах преписан.
Међутим, пошто у пустињи нијесу имали ни рогача, ни смокава, ни лозе, оригиналне састојке замијенили су пистаћима, обојили пуњење у зелено и остатку свијета продали причу о луксузном десерту из Дубаија.
О рогачу, наравно, ни ријечи.
Пистаћи против рогача
Погледајмо чињенице.
Њихово пуњење је јарко зелено, што код сваког разумног човјека одмах изазива сумњу.
Оригинално новско пуњење је тамносмеђе, тешко и љепљиво.
Мирише на рогач, традицију, влагу из конобе и лозовачу у којој су смокве држане довољно дуго да се више нико не сјећа зашто.
Дубаи чоколада пуцкета јер је то модерно на друштвеним мрежама.
Новска чоколада не пуцкета.
Она пружа отпор.
Када је загризете, вилица вам остане блокирана до поподне, што је корисно јер вас спрјечава да превише причате и непотребно трошите енергију по врућини.
Страна копија кошта као неколико пристојних ручкова.
Новску верзију правите од онога што вам свакако пада са дрвета по дворишту, лијепи се за плочице и смета вам када покушавате да паркирате ауто.
И онда ће неко да каже да Дубаи има бољи пословни модел.
Вратимо рогач у промет
Локалне посластичарнице позивамо да уклоне натписе „Дубаи чоколада“ и производу врате његово историјско име:
„Новска љепљивица од смокава.“