Ruža i kamen sa Vidovog vrhaРужа и камен са Видовог врха
Priča o ženi koja je sačuvala zapis o zajedničkoj crkvi dva sela.Прича о жени која је сачувала запис о заједничкој цркви два села.
Ruža Tušup iz Svrčuga rekla je da će sama prenijeti kamenu ploču sa Vidovog vrha. Na leđima ju je donijela u selo, najvjerovatnije tokom Prvog svjetskog rata.
Na ploči je bilo zapisano da su stanovnici Svrčuga i Donjih Mokrina 1889. godine obnovili Lazaricu. Bila je to njihova zajednička crkva, koja je kasnije stradala. Kamen s natpisom ostao je među ruševinama, sve dok Ruža nije pošla po njega.

Priču o ženi koju su zvali Gligušica zabilježili su Goran Ž. Komar i Nebojša Rašo u radu o Lazarici. Navode da je nekoliko dana nakon što je donijela ploču dobila unutrašnje krvarenje i preminula.
Ploča je dugo stajala u crkvi Svetog Đorđa u Donjim Mokrinama. Poslije obnove Lazarice vraćena je na Vidov vrh.

Mještani dva sela zajedno su koristili i mokrinjsku crkvu i groblje oko nje. Hram stoji kraj kuća Manojlovića, na zapadnom kraju Donjih Mokrina. Ne zna se kada je sagrađen, ali se pominje 1726. godine.
Građen je od fino klesanog kamena, kao i drugi hramovi u selu koje je bilo poznato po dobrim klesarima. Njihovi radovi tražili su se širom Hercegnovskog kraja i Crne Gore.
Tokom obnove 2009. godine crkva je dobila novi krov i ikonostas. Osvećenje ikonostasa obavljeno je na Đurđic.
Sjutra, 16. novembra, pravoslavni vjernici obilježavaju praznik Svetog Đorđa u spomen na obnovljenje njemu posvećenog hrama u Lidi, u Palestini, i prenos njegovih moštiju u tu crkvu.
Istog svetitelja slave i na Đurđevdan, 6. maja, kada se obilježava dan njegovog stradanja.
Srećna slava svim Novljankama i Novljanima koji slave Đurđic, uz želju da ga provedu u zdravlju, miru i radosti sa najbližima.
Izvori:
- Goran Ž. Komar i Nebojša Rašo, „Crkva Lazarica na Vidovom vrhu“
- Srpska pravoslavna crkvena opština Topaljsko-hercegnovska, istorijat crkve Svetog Đorđa u Mokrinama
- Projekat Rastko, „Podizanje crkve Lazarice na Vidovom Vrhu“
- Poreklo, „Prenos moštiju Svetog Georgija – Đurđic“
Foto: Željko Starčević
Ружа Тушуп из Сврчуга рекла је да ће сама пренијети камену плочу са Видовог врха. На леђима ју је донијела у село, највјероватније током Првог свјетског рата.
На плочи је било записано да су становници Сврчуга и Доњих Мокрина 1889. године обновили Лазарицу. Била је то њихова заједничка црква, која је касније страдала. Камен с натписом остао је међу рушевинама, све док Ружа није пошла по њега.

Причу о жени коју су звали Глигушица забиљежили су Горан Ж. Комар и Небојша Рашо у раду о Лазарици. Наводе да је неколико дана након што је донијела плочу добила унутрашње крварење и преминула.
Плоча је дуго стајала у цркви Светог Ђорђа у Доњим Мокринама. Послије обнове Лазарице враћена је на Видов врх.

Мјештани два села заједно су користили и мокрињску цркву и гробље око ње. Храм стоји крај кућа Манојловића, на западном крају Доњих Мокрина. Не зна се када је саграђен, али се помиње 1726. године.
Грађен је од фино клесаног камена, као и други храмови у селу које је било познато по добрим клесарима. Њихови радови тражили су се широм Херцегновског краја и Црне Горе.
Током обнове 2009. године црква је добила нови кров и иконостас. Освећење иконостаса обављено је на Ђурђиц.
Сјутра, 16. новембра, православни вјерници обиљежавају празник Светог Ђорђа у спомен на обновљење њему посвећеног храма у Лиди, у Палестини, и пренос његових моштију у ту цркву.
Истог светитеља славе и на Ђурђевдан, 6. маја, када се обиљежава дан његовог страдања.
Срећна слава свим Новљанкама и Новљанима који славе Ђурђиц, уз жељу да га проведу у здрављу, миру и радости са најближима.
Извори:
- Горан Ж. Комар и Небојша Рашо, „Црква Лазарица на Видовом врху“
- Српска православна црквена општина Топаљско-херцегновска, историјат цркве Светог Ђорђа у Мокринама
- Пројекат Растко, „Подизање цркве Лазарице на Видовом Врху“
- Порекло, „Пренос моштију Светог Георгија – Ђурђиц“
Фото: Жељко Старчевић