Šetnja nakon južineШетња након јужине
Morska loptica, sipina kost i kućica sa stanarom: nekoliko malih otkrića za šetnju s djecom uz novsku obalu.Морска лоптица, сипина кост и кућица са станаром: неколико малих открића за шетњу с дјецом уз новску обалу.
Kad se more nakon južine smiri, na plažama od Igala prema Savini može početi mala potraga. Među onim što su talasi izbacili djeca mogu tražiti nešto okruglo, nešto bijelo i jednu spiralnu kućicu.
Loptica koju napravi more
Smeđa loptica nalik klupku vune može nastati od vlakana posidonije, jedne od morskih trava.
Talasi i struje njena odumrla vlakna zapliću i oblikuju u zaobljene grudvice. Kada se loptica pogleda izbliza, vide se sitne niti koje otkrivaju njeno porijeklo.
Podvodne livade morskih trava zabilježene su i na području Igala i Njivica. Među njihovim listovima male ribe i druge životinje nalaze hranu i zaklon.
Korisni su i otpali listovi posidonije koje more izbaci na plažu. Oni zadržavaju pijesak i pomažu da ga naredni talasi ne odnesu.
Ako ih mašina pokupi zajedno s pijeskom, odnese i dio same plaže. Zato i izbačena trava može čuvati mjesto na kojem se ljeti igramo i kupamo.
Bijeli trag sipe
Bijeli, izduženi komad nalik kredi može biti sipina kost. To je unutrašnja ljuštura sipe, puna sitnih komorica, koja joj pomaže da održava željenu dubinu u vodi.
Na njoj se mogu razgledati sitne šare i uporediti dvije strane. Poslije uginuća sipe ta lagana ljuštura može plutati i putovati morskim strujama.
Sipina kost poznata je i vlasnicima papagaja. Pticama se daje kao izvor kalcijuma, a manjim papagajima može pomoći da grickanjem prirodno troše i održavaju kljun.
Rak je možda promijenio oklop
Oklop sa nogama i kliještima može izgledati kao cio uginuli rak. Ponekad je, međutim, riječ samo o oklopu koji je životinja odbacila tokom rasta.
Kao što djetetu odjeća postane tijesna, tako i rak preraste svoj oklop. Kada ga odbaci, za njim može ostati gotovo čitava prazna kopija tijela.
Pronađeni oklop zato može biti trag presvlačenja, a ne uginuća.
Na očuvanom nalazu djeca mogu pokušati da prebroje noge i pronađu kliješta.
Kućica sa stanarom
Spiralna kućica puža u plićaku može imati novog stanara – raka samca. On u njoj štiti svoj mekani trbuh, a kada poraste, traži veću.
Ako iz kućice provire kliješta i noge, djeca će vidjeti ko je u njoj našao sklonište.
Kućicu sa živim stanarom treba ostaviti tamo gdje jeste.
Uz fotografiju najzanimljivijeg nalaza dijete može dodati datum, ime plaže i svoj crtež – prvi zapis u malom dnevniku novske obale.
Кад се море након јужине смири, на плажама од Игала према Савини може почети мала потрага. Међу оним што су таласи избацили дјеца могу тражити нешто округло, нешто бијело и једну спиралну кућицу.
Лоптица коју направи море
Смеђа лоптица налик клупку вуне може настати од влакана посидоније, једне од морских трава.
Таласи и струје њена одумрла влакна заплићу и обликују у заобљене грудвице. Када се лоптица погледа изблиза, виде се ситне нити које откривају њено поријекло.
Подводне ливаде морских трава забиљежене су и на подручју Игала и Њивица. Међу њиховим листовима мале рибе и друге животиње налазе храну и заклон.
Корисни су и отпали листови посидоније које море избаци на плажу. Они задржавају пијесак и помажу да га наредни таласи не однесу.
Ако их машина покупи заједно с пијеском, однесе и дио саме плаже. Зато и избачена трава може чувати мјесто на којем се љети играмо и купамо.
Бијели траг сипе
Бијели, издужени комад налик креди може бити сипина кост. То је унутрашња љуштура сипе, пуна ситних коморица, која јој помаже да одржава жељену дубину у води.
На њој се могу разгледати ситне шаре и упоредити двије стране. Послије угинућа сипе та лагана љуштура може плутати и путовати морским струјама.
Сипина кост позната је и власницима папагаја. Птицама се даје као извор калцијума, а мањим папагајима може помоћи да грицкањем природно троше и одржавају кљун.
Рак је можда промијенио оклоп
Оклоп са ногама и клијештима може изгледати као цио угинули рак. Понекад је, међутим, ријеч само о оклопу који је животиња одбацила током раста.
Као што дјетету одјећа постане тијесна, тако и рак прерасте свој оклоп. Када га одбаци, за њим може остати готово читава празна копија тијела.
Пронађени оклоп зато може бити траг пресвлачења, а не угинућа.
На очуваном налазу дјеца могу покушати да преброје ноге и пронађу клијешта.
Кућица са станаром
Спирална кућица пужа у плићаку може имати новог станара – рака самца. Он у њој штити свој мекани трбух, а када порасте, тражи већу.
Ако из кућице провире клијешта и ноге, дјеца ће видјети ко је у њој нашао склониште.
Кућицу са живим станаром треба оставити тамо гдје јесте.
Уз фотографију најзанимљивијег налаза дијете може додати датум, име плаже и свој цртеж – први запис у малом дневнику новске обале.