Sjutra je Ognjena Marija: praznik unutrašnje slobodeСјутра је Огњена Марија: празник унутрашње слободе
Ako ste primijetili da je danas baš vruće, staro narodno vjerovanje imalo bi spreman odgovor: sjutra je Ognjena Marija.Ако сте примијетили да је данас баш вруће, старо народно вјеровање имало би спреман одговор: сјутра је Огњена Марија.
Ako ste primijetili da je danas baš vruće, staro narodno vjerovanje imalo bi spreman odgovor: sjutra je Ognjena Marija. Iza imena koje zvuči kao julska opomena stoji priča o djevojci kojoj su pokušali da odrede vjeru, brak i sudbinu. Kada su joj oduzeli gotovo svaku mogućnost izbora, sačuvala je posljednju slobodu – da ne postane ono što su drugi od nje zahtijevali.
Herceg Novi krajem jula dobro razumije riječ oganj.
Sunce se odbija od kamene ploče, škure se zatvaraju prije podneva, a zemlja iznad grada postaje suva i laka za plamen. Pogled prema Orjenu duže se zadržava na svakom oblaku koji bi mogao biti dim.
U takvom dijelu godine dolazi praznik žene kojoj je narod dao ime vatre.
Crkva je pamti kao Svetu velikomučenicu Marinu.
Prema crkvenom predanju, odrasla je u Antiohiji Pisidijskoj, u porodici koja nije pripadala hrišćanskoj vjeri. Hrišćanstvo je prihvatila kao veoma mlada, zbog čega ju je otac odbacio. Kasnije ju je carski namjesnik Olimvrije poželio za ženu. Kada je odbila njega, a potom i zahtjev da se pokloni idolima, uslijedili su tamnica, mučenje i smrtna presuda.
Na jednoj strani stajao je čovjek iza kojeg je bila vlast. Na drugoj djevojka bez položaja, zaštite i porodice koja bi se zauzela za nju.
Između njih nije bilo ravnoteže.
On je mogao da odredi kaznu. Marina je zadržala pravo da odredi svoj odgovor.
Posljednje mjesto slobode
Marinina priča često se pripovijeda kao priča o vjeri i mučeništvu. U njenom središtu nalazi se i nešto što je razumljivo svakom čovjeku, bez obzira na vrijeme u kojem živi: pravo da o sebi odlučuje sam.
Lična sloboda rijetko izgleda kao širok put bez prepreka. Ponekad ostane svedena na mali, unutrašnji prostor u kojem čovjek još može da kaže: ovo je moja odluka.
Marina je sačuvala upravo taj prostor.
Kako je Marina dobila ognjeno ime
Sveta Marina je ime koje čuva crkva. Ognjena Marija pripada narodnom pamćenju.
Njen praznik pada usred najžešćeg dijela ljeta, u vrijeme kada sunce prži zemlju, šume lako gore, a nevrijeme može stići naglo i silovito. Narod je zato njenom liku pripisao vatru, grom i strogu narav svetiteljke pred kojom se zastaje.
U crkvenom kalendaru ovaj praznik nema oznaku velikog praznika, ali mu je narod davao mnogo veću težinu. Posebno su ga poštovale žene, a opšte predanje govorilo je da toga dana treba ostaviti poslove koji se obavljaju rukama i u polju.
To nije dokaz posebnog bokeljskog običaja.
U dostupnim izvorima nismo pronašli zapis da se u Herceg Novom ili Boki na Ognjenu Mariju izvodio poseban obred, spremalo određeno jelo ili održavao lokalni sabor. Ne možemo zato opšte vjerovanje naknadno proglasiti starom novskom tradicijom.
U Boki je potvrđeno crkveno obilježavanje praznika. Prema važećem rasporedu Srpske pravoslavne crkvene opštine topaljsko-hercegnovske, sjutra će u 9 časova u Hramu Svetog Arhangela Mihaila na Belavisti biti služena Sveta liturgija.
Ако сте примијетили да је данас баш вруће, старо народно вјеровање имало би спреман одговор: сјутра је Огњена Марија. Иза имена које звучи као јулска опомена стоји прича о дјевојци којој су покушали да одреде вјеру, брак и судбину. Када су јој одузели готово сваку могућност избора, сачувала је посљедњу слободу – да не постане оно што су други од ње захтијевали.
Херцег Нови крајем јула добро разумије ријеч огањ.
Сунце се одбија од камене плоче, шкуре се затварају прије поднева, а земља изнад града постаје сува и лака за пламен. Поглед према Орјену дуже се задржава на сваком облаку који би могао бити дим.
У таквом дијелу године долази празник жене којој је народ дао име ватре.
Црква је памти као Свету великомученицу Марину.
Према црквеном предању, одрасла је у Антиохији Писидијској, у породици која није припадала хришћанској вјери. Хришћанство је прихватила као веома млада, због чега ју је отац одбацио. Касније ју је царски намјесник Олимврије пожелио за жену. Када је одбила њега, а потом и захтјев да се поклони идолима, услиједили су тамница, мучење и смртна пресуда.
На једној страни стајао је човјек иза којег је била власт. На другој дјевојка без положаја, заштите и породице која би се заузела за њу.
Између њих није било равнотеже.
Он је могао да одреди казну. Марина је задржала право да одреди свој одговор.
Посљедње мјесто слободе
Маринина прича често се приповиједа као прича о вјери и мучеништву. У њеном средишту налази се и нешто што је разумљиво сваком човјеку, без обзира на вријеме у којем живи: право да о себи одлучује сам.
Лична слобода ријетко изгледа као широк пут без препрека. Понекад остане сведена на мали, унутрашњи простор у којем човјек још може да каже: ово је моја одлука.
Марина је сачувала управо тај простор.
Како је Марина добила огњено име
Света Марина је име које чува црква. Огњена Марија припада народном памћењу.
Њен празник пада усред најжешћег дијела љета, у вријеме када сунце пржи земљу, шуме лако горе, а невријеме може стићи нагло и силовито. Народ је зато њеном лику приписао ватру, гром и строгу нарав светитељке пред којом се застаје.
У црквеном календару овај празник нема ознаку великог празника, али му је народ давао много већу тежину. Посебно су га поштовале жене, а опште предање говорило је да тога дана треба оставити послове који се обављају рукама и у пољу.
То није доказ посебног бокељског обичаја.
У доступним изворима нисмо пронашли запис да се у Херцег Новом или Боки на Огњену Марију изводио посебан обред, спремало одређено јело или одржавао локални сабор. Не можемо зато опште вјеровање накнадно прогласити старом новском традицијом.
У Боки је потврђено црквено обиљежавање празника. Према важећем распореду Српске православне црквене општине топаљско-херцегновске, сјутра ће у 9 часова у Храму Светог Архангела Михаила на Белависти бити служена Света литургија.