Šta pacijentima treba da donese digitalno zdravljeШта пацијентима треба да донесе дигитално здравље
Lakši pristup nalazima i pouzdanija razmjena zdravstvenih podataka trebalo bi da olakšaju liječenje.Лакши приступ налазима и поузданија размјена здравствених података требало би да олакшају лијечење.
Vlada Crne Gore je 10. septembra donijela odluku o osnivanju Agencije za digitalno zdravlje.
Agencija će održavati sistem preko kojeg zdravstvene ustanove mogu elektronski da razmjenjuju podatke o pacijentima.
Za pacijenta bi to moglo da znači manje odlazaka po nalaze i manje dokumentacije koju mora da nosi od jednog ljekara do drugog. Sistem bi trebalo da omogući da nalazi budu dostupni ljekarima koji imaju pravo da ih vide. Recimo, ako uradite analize u Herceg Novom, specijalista u drugoj ustanovi mogao bi da pogleda rezultate na računaru.
Agencija će voditi evidencije pacijenata, zdravstvenih ustanova i radnika. Cilj je da se dokumentacija iz različitih ustanova pouzdano poveže sa pravim pacijentom, uz manju mogućnost greške. Podaci o ustanovama i zdravstvenim radnicima pomoći će i da se provjeri gdje je nalaz nastao, nestao i ko je pružio zdravstvenu uslugu.
Bilježiće se i da li je pacijent dozvolio određeno korišćenje svojih zdravstvenih podataka, u slučajevima kada je za to potrebna njegova saglasnost.
Zdravstvene službe koristiće sistem i za praćenje bolesti i razmjenu obavještenja o epidemijama i preduzetim mjerama. Brže dostupne informacije mogu im pomoći da ranije uoče širenje bolesti i pravovremeno reaguju.
Vlada očekuje da će ljekari trošiti manje vremena na administraciju, a pacijenti dobijati bržu i bezbjedniju zdravstvenu zaštitu.
Za digitalizaciju zdravstva u budžetu za 2026. godinu predviđeno je 4.880.000 eura, navodi se u saopštenju.
Dio tog novca namijenjen je osnivanju Agencije.
Влада Црне Горе је 10. септембра донијела одлуку о оснивању Агенције за дигитално здравље.
Агенција ће одржавати систем преко којег здравствене установе могу електронски да размјењују податке о пацијентима.
За пацијента би то могло да значи мање одлазака по налазе и мање документације коју мора да носи од једног љекара до другог. Систем би требало да омогући да налази буду доступни љекарима који имају право да их виде. Рецимо, ако урадите анализе у Херцег Новом, специјалиста у другој установи могао би да погледа резултате на рачунару.
Агенција ће водити евиденције пацијената, здравствених установа и радника. Циљ је да се документација из различитих установа поуздано повеже са правим пацијентом, уз мању могућност грешке. Подаци о установама и здравственим радницима помоћи ће и да се провјери гдје је налаз настао, нестао и ко је пружио здравствену услугу.
Биљежиће се и да ли је пацијент дозволио одређено коришћење својих здравствених података, у случајевима када је за то потребна његова сагласност.
Здравствене службе користиће систем и за праћење болести и размјену обавјештења о епидемијама и предузетим мјерама. Брже доступне информације могу им помоћи да раније уоче ширење болести и правовремено реагују.
Влада очекује да ће љекари трошити мање времена на администрацију, а пацијенти добијати бржу и безбједнију здравствену заштиту.
За дигитализацију здравства у буџету за 2026. годину предвиђено је 4.880.000 еура, наводи се у саопштењу.
Дио тог новца намијењен је оснивању Агенције.