Svijet je otkrio prijatelje, knjigu i pasuljСвијет је открио пријатеље, књигу и пасуљ
Napravili smo tehnologiju da nam uštedi vrijeme. Sada plaćamo aplikacije da nam pronađu društvo, zaključaju telefon i vrate nas džezvi, bašti i tišini.Направили смо технологију да нам уштеди вријеме. Сада плаћамо апликације да нам пронађу друштво, закључају телефон и врате нас џезви, башти и тишини.
Prva dobra vijest ove nedjelje glasi: čovječanstvo se vraća druženju i prijateljstvu.
Loša vijest je da za to treba skinuti aplikaciju, popuniti upitnik i platiti članarinu.
Aplikacije poput CLIQ-a i PLY-a prikupljaju podatke o godinama, interesovanjima i načinu života, a zatim biraju ljude sa kojima biste mogli da se družite. Organizuju večere, odlaske u bioskop, kuglanje i druge zajedničke aktivnosti.
Prema Guardianu, članarina kod pojedinih servisa ide i do 20 funti mjesečno, a neki nude povrat novca ako ne pronađete društvo.
Algoritam može da utvrdi da oboje volite pse, filmove i pub-kvizove. Ne može da utvrdi da li je neko manijak. Koliko god da smo napredovali, za to još postoje samo javno mjesto i ono što smo nekada zvali oprez.
Ipak, prijateljstvo na pretplatu nije najčudniji odgovor savremenog svijeta na usamljenost.
Ako nema čovjeka, ima aplikacija
U Kini sve više pažnje privlače AI saputnici sa kojima korisnici razgovaraju, svađaju se, mire i razvijaju emotivne veze. Kada je jedna popularna funkcija ugašena, dio korisnika javno je žalio za svojim digitalnim partnerima.
Kineske vlasti sada razmatraju kako da regulišu takve odnose, zabrinute da bi vještačka prisnost mogla dodatno uticati na pad broja brakova i nataliteta.
Ako vam je ipak draži čovjek, ni tada ne morate sami da razgovarate sa njim. Postoji „chatfishing“ – upotreba vještačke inteligencije koja umjesto vas smišlja prve poruke i održava razgovor na aplikacijama za upoznavanje.
Tako se na kraju mogu sresti dvije stvarne osobe čije su se vještačke inteligencije već upoznale, našalile i dogovorile kafu. Njima ostaje samo da dođu.
Platili smo telefon, sada plaćamo da nam ga oduzmu
Pošto su nas telefoni povezali sa cijelim svijetom i udaljili od ljudi za istim stolom, pojavili su se klubovi i događaji na kojima učesnici ostavljaju uređaje u zaključanim kutijama.
Organizuju se večere, izleti, književna druženja, pa čak i saune bez telefona. Ljudi plaćaju učešće kako bi nekoliko sati razgovarali, gledali oko sebe i bili prisutni.
To se zove „digitalni detoks“, jer „ostavi telefon i pričaj sa ljudima“ očigledno nije dovoljno stručan naziv.
Za one koji ne žele ni telefon ni ljude pojavio se „soft hermitting“. To znači da odbijete pozive, ostanete kod kuće i veče provedete sami kako biste se odmorili od obaveza i društvenog pritiska.
Ono što smo nekada zvali „ne mogu večeras“ sada se promoviše kao strategija očuvanja mentalnog zdravlja.
Knjiga kao tehnološka inovacija
Veliki povratak doživljava i čitanje. Na okupljanjima „Silent Book Cluba“ ljudi se sastanu u kafiću, muzeju ili parku, a zatim svako ćuti i čita svoju knjigu.
To je žurka bez muzike, razgovora i potrebe da se pravite da uživate. Čitanje nasamo postalo je organizovani društveni događaj.
Pojavila se i „analogue bag“ – torba u koju se stave knjiga, sveska, olovka, ukrštenica ili pletivo kako vlasnik ne bi posegnuo za telefonom.
Džezva je postala inženjerski projekat
Pinterestov izvještaj o hobijima za 2026. pokazuje da su se ljudi uželjeli aktivnosti bez ekrana. Ali da bi običan život postao trend, prvo mora dobiti ime na engleskom.
„Home Café Engineering“ znači da sami kuvate kafu, uređujete kutak za aparat i smišljate sopstvene recepte. Drugim riječima, džezva je postala inženjerski projekat.
„Kitchen Witch“ podrazumijeva kuvanje, uzgajanje začinskog bilja i ostavljanje zimnice. Ono što je baba radila da kuća preživi zimu sada je mistično putovanje i sadržaj za društvene mreže.
„Backyard Botanist“ znači da posadite biljku i radite u bašti, dok je „Secondhand Sidequest“ kupovina polovnih stvari. Odlazak na buvljak sada zvuči kao sporedna misija u video-igri.
A onda je stigao i pasulj.
Prodaja pasulja, sočiva i drugih mahunarki raste u Britaniji jer su jeftinije od mesa, zasitne i hranljive. Pojavili su se viralni recepti, luksuzna pakovanja i specijalizovani proizvodi.
Poslije vjekova nauke, industrije i tehnološkog napretka, Zapad je stigao do revolucionarnog otkrića: pasulja.
Sve je isto, samo sada ima naziv
Odvojeni kreveti za supružnike koji jedno drugom ne daju da spavaju zovu se „sleep divorce“. Naši stari bi rekli da neko hrče i poslali ga u drugu sobu.
Meso, pirinač i povrće dobili su naziv „boy kibble“. Postoji i „proteinmaxxing“, pa se proteini dodaju kokicama, perecama i svemu što nije uspjelo da pobjegne na vrijeme.
Maslinovo ulje i limun piju se kao jutarnji wellness eliksir, iako je riječ o prelivu za salatu.
Postoji čak i „spermmaxxing“. Savjeti sa interneta uključuju bijeli luk i potapanje testisa u ledenu vodu. Ljekari nude manje atraktivnu mogućnost: normalno spavajte, hranite se i krećite. Ali od toga se teško snima viralan video.
Ni posao više nije samo posao.
„Coffee badging“ znači da dođete u kancelariju, evidentirate se, popijete kafu i odete. „Task masking“ je da izgledate kao da radite. „Quiet vacationing“ znači da se odmarate bez formalnog odmora, a „bare minimum Monday“ da ponedjeljkom radite najmanje što možete.
HR industrija je uspjela da svaku vrstu zabušavanja pretvori u termin koji može stati u prezentaciju.
I običan život dobio je novi rječnik. Šetnja je „hot girl walk“. Ležanje u krevetu je „bed rotting“. Grickalice umjesto ručka su „girl dinner“. Ne trošiti novac je „loud budgeting“, a trošiti ga iz nervoze „doom spending“.
Čim nešto dobije engleski naziv, više ne djeluje kao ono što ljudi rade otkako postoje. Djeluje kao da smo ga upravo izmislili.
Svijet se vratio kući
Nije smiješno to što ljudi traže prijatelje, odmor, tišinu i bolji san. Te potrebe su stvarne, a usamljenost i zavisnost od ekrana postale su ozbiljni problemi.
Apsurd je u tome što je savremeni život sve to prvo učinio rijetkim, a zatim nam ponudio da isto kupimo nazad.
Tehnologija nam je uzela pažnju, pa nam prodaje digitalni detoks. Društvene mreže zamijenile su društvo, pa nam aplikacije prodaju prijatelje. Brza hrana udaljila nas je od kuhinje, pa su kafa kod kuće, zimnica i pasulj postali trendovi.
Slika kuda ide ovaj svijet sve je jasnija: ne izmišlja novi život, nego nam stari vraća kao uslugu – sa aplikacijom, članarinom i nazivom na engleskom.
Kada sljedećeg ljeta na Škveru osvane „Adriatic Offline Experience“ – dva sata sjedenja bez telefona, uz domaću kafu i autentičan razgovor sa Novljaninom – nemojte se smijati.
Dok sve to ne počne i kod nas, uživajmo u prijateljima, knjigama, džezvama i pasulju bez aplikacije, članarine i engleskog naziva – svjesni kako je nama dobro.
Izvori: The Guardian, Marie Claire, Pinterest 2026 Hobbies Trend Report, Silent Book Club, Sleep Foundation i TNW.
Прва добра вијест ове недјеље гласи: човјечанство се враћа дружењу и пријатељству.
Лоша вијест је да за то треба скинути апликацију, попунити упитник и платити чланарину.
Апликације попут CLIQ-а и PLY-а прикупљају податке о годинама, интересовањима и начину живота, а затим бирају људе са којима бисте могли да се дружите. Организују вечере, одласке у биоскоп, куглање и друге заједничке активности.
Према Гуардиану, чланарина код појединих сервиса иде и до 20 фунти мјесечно, а неки нуде поврат новца ако не пронађете друштво.
Алгоритам може да утврди да обоје волите псе, филмове и пуб-квизове. Не може да утврди да ли је неко манијак. Колико год да смо напредовали, за то још постоје само јавно мјесто и оно што смо некада звали опрез.
Ипак, пријатељство на претплату није најчуднији одговор савременог свијета на усамљеност.
Ако нема човјека, има апликација
У Кини све више пажње привлаче АИ сапутници са којима корисници разговарају, свађају се, мире и развијају емотивне везе. Када је једна популарна функција угашена, дио корисника јавно је жалио за својим дигиталним партнерима.
Кинеске власти сада разматрају како да регулишу такве односе, забринуте да би вјештачка присност могла додатно утицати на пад броја бракова и наталитета.
Ако вам је ипак дражи човјек, ни тада не морате сами да разговарате са њим. Постоји „цхатфисхинг“ – употреба вјештачке интелигенције која умјесто вас смишља прве поруке и одржава разговор на апликацијама за упознавање.
Тако се на крају могу срести двије стварне особе чије су се вјештачке интелигенције већ упознале, нашалиле и договориле кафу. Њима остаје само да дођу.
Платили смо телефон, сада плаћамо да нам га одузму
Пошто су нас телефони повезали са цијелим свијетом и удаљили од људи за истим столом, појавили су се клубови и догађаји на којима учесници остављају уређаје у закључаним кутијама.
Организују се вечере, излети, књижевна дружења, па чак и сауне без телефона. Људи плаћају учешће како би неколико сати разговарали, гледали око себе и били присутни.
То се зове „дигитални детокс“, јер „остави телефон и причај са људима“ очигледно није довољно стручан назив.
За оне који не желе ни телефон ни људе појавио се „софт хермиттинг“. То значи да одбијете позиве, останете код куће и вече проведете сами како бисте се одморили од обавеза и друштвеног притиска.
Оно што смо некада звали „не могу вечерас“ сада се промовише као стратегија очувања менталног здравља.
Књига као технолошка иновација
Велики повратак доживљава и читање. На окупљањима „Силент Боок Цлуба“ људи се састану у кафићу, музеју или парку, а затим свако ћути и чита своју књигу.
То је журка без музике, разговора и потребе да се правите да уживате. Читање насамо постало је организовани друштвени догађај.
Појавила се и „аналогуе баг“ – торба у коју се ставе књига, свеска, оловка, укрштеница или плетиво како власник не би посегнуо за телефоном.
Џезва је постала инжењерски пројекат
Пинтерестов извјештај о хобијима за 2026. показује да су се људи ужељели активности без екрана. Али да би обичан живот постао тренд, прво мора добити име на енглеском.
„Хоме Цафé Енгинееринг“ значи да сами кувате кафу, уређујете кутак за апарат и смишљате сопствене рецепте. Другим ријечима, џезва је постала инжењерски пројекат.
„Китцхен Witch“ подразумијева кување, узгајање зачинског биља и остављање зимнице. Оно што је баба радила да кућа преживи зиму сада је мистично путовање и садржај за друштвене мреже.
„Backyard Ботанист“ значи да посадите биљку и радите у башти, док је „Сецондханд Sidequest“ куповина половних ствари. Одлазак на бувљак сада звучи као споредна мисија у видео-игри.
А онда је стигао и пасуљ.
Продаја пасуља, сочива и других махунарки расте у Британији јер су јефтиније од меса, заситне и хранљиве. Појавили су се вирални рецепти, луксузна паковања и специјализовани производи.
Послије вјекова науке, индустрије и технолошког напретка, Запад је стигао до револуционарног открића: пасуља.
Све је исто, само сада има назив
Одвојени кревети за супружнике који једно другом не дају да спавају зову се „слееп диворце“. Наши стари би рекли да неко хрче и послали га у другу собу.
Месо, пиринач и поврће добили су назив „boy киббле“. Постоји и „proteinmaxxing“, па се протеини додају кокицама, перецама и свему што није успјело да побјегне на вријеме.
Маслиново уље и лимун пију се као јутарњи wellness еликсир, иако је ријеч о преливу за салату.
Постоји чак и „spermmaxxing“. Савјети са интернета укључују бијели лук и потапање тестиса у ледену воду. Љекари нуде мање атрактивну могућност: нормално спавајте, храните се и крећите. Али од тога се тешко снима виралан видео.
Ни посао више није само посао.
„Цоффее бадгинг“ значи да дођете у канцеларију, евидентирате се, попијете кафу и одете. „Таск маскинг“ је да изгледате као да радите. „Quiet вацатионинг“ значи да се одмарате без формалног одмора, а „баре минимум Monday“ да понедјељком радите најмање што можете.
ХР индустрија је успјела да сваку врсту забушавања претвори у термин који може стати у презентацију.
И обичан живот добио је нови рјечник. Шетња је „хот гирл walk“. Лежање у кревету је „бед роттинг“. Грицкалице умјесто ручка су „гирл диннер“. Не трошити новац је „лоуд будгетинг“, а трошити га из нервозе „доом спендинг“.
Чим нешто добије енглески назив, више не дјелује као оно што људи раде откако постоје. Дјелује као да смо га управо измислили.
Свијет се вратио кући
Није смијешно то што људи траже пријатеље, одмор, тишину и бољи сан. Те потребе су стварне, а усамљеност и зависност од екрана постале су озбиљни проблеми.
Апсурд је у томе што је савремени живот све то прво учинио ријетким, а затим нам понудио да исто купимо назад.
Технологија нам је узела пажњу, па нам продаје дигитални детокс. Друштвене мреже замијениле су друштво, па нам апликације продају пријатеље. Брза храна удаљила нас је од кухиње, па су кафа код куће, зимница и пасуљ постали трендови.
Слика куда иде овај свијет све је јаснија: не измишља нови живот, него нам стари враћа као услугу – са апликацијом, чланарином и називом на енглеском.
Када сљедећег љета на Шкверу осване „Адриатиц Оффлине Experience“ – два сата сједења без телефона, уз домаћу кафу и аутентичан разговор са Новљанином – немојте се смијати.
Док све то не почне и код нас, уживајмо у пријатељима, књигама, џезвама и пасуљу без апликације, чланарине и енглеског назива – свјесни како је нама добро.
Извори: Тхе Гуардиан, Марие Цлаире, Пинтерест 2026 Хоббиес Тренд Репорт, Силент Боок Цлуб, Слееп Фоундатион и TNW.