Četiri broja iz Baošića stigla su do UNESCO-aЧетири броја из Баошића стигла су до УНЕСЦО-а
Parcele 771, 772, 773/1 i 774 postale su provjera sistema zaštite Boke. Država je saopštila da je naredila obustavu radova i vraćanje lokacije u prethodno stanje, ali UNESCO-ov dokument ne govori da li je rješenje izvršeno.Парцеле 771, 772, 773/1 и 774 постале су провјера система заштите Боке. Држава је саопштила да је наредила обуставу радова и враћање локације у претходно стање, али УНЕСЦО-ов документ не говори да ли је рјешење извршено.
Četiri broja iz katastra Baošića stigla su do Busana, gdje je Komitet za svjetsku baštinu UNESCO-a razmatrao stanje Prirodnog i kulturno-istorijskog područja Kotora.
U UNESCO-ovom dokumentu uz te parcele stoji kratka službena bilješka: prijavljene su neovlašćene aktivnosti, a Crna Gora je odgovorila da je doneseno rješenje o obustavi radova i vraćanju lokacije u prethodno stanje.
Dokument se tu zaustavlja. Ne navodi da li je rješenje izvršeno niti kako lokacija danas izgleda.
Upravo zbog toga Baošići nisu usputna fusnota u odluci koja u naslovu nosi ime Kotora. Oni su lokalna provjera onoga što UNESCO traži od cijele Boke: da zaštita prostora bude vidljiva na terenu, a ne samo zapisana u planovima i izvještajima.
Šta je UNESCO tražio
Komitet je pozdravio rad Crne Gore na Studiji zaštite i novom Planu upravljanja, ali ta dva ključna dokumenta još nisu završena.
Njihove nacrte država treba da dostavi Centru za svjetsku baštinu prije konačnog usvajanja. Do tada treba da ostanu privremena ograničenja za nova planska odobrenja i naknadne zahtjeve koji se odnose na bespravne objekte.
Ovogodišnja odluka nije završila postupak nadzora. Crna Gora je dobila rok do 1. februara 2027. da pokaže šta je sprovedeno.
Od države se očekuju i procjene ukupnog uticaja gradnje. To znači da se više ne posmatra samo jedna zgrada, marina ili hotel, već promjena koju svi projekti zajedno ostavljaju na obalu, pejzaž, saobraćaj i svakodnevni život.
UNESCO traži i bolju saradnju bokeljskih opština. Granice između Herceg Novog, Kotora i Tivta postoje u administraciji, ali ne za more, obalu i pejzaž koji pokušavaju da zaštite.
Šta odluka znači građanima
UNESCO neće odlučivati o nečijoj kući, građevinskoj dozvoli ili zahtjevu za legalizaciju. Te odluke ostaju u rukama domaćih organa.
Njegov uticaj je u pravilima koja Crna Gora mora da ugradi u zakone i prostorne planove. Baošići pokazuju da se taj posao neposredno tiče i Herceg Novog.
Građaninu koji želi legalno da gradi nova pravila mogu donijeti više prethodnih provjera. Stanovniku pored čije kuće počnu sporni radovi trebalo bi da donesu bržu kontrolu i jasan odgovor ko je radove odobrio.
Vrijednost sistema mjeriće se time koliko rano institucije reaguju – prije nego što bager i beton promijene prostor.
Novi plan obale
Dok je Komitet zasijedao u Busanu, Vlada Crne Gore je 23. jula pokrenula izradu novog Prostornog plana obalnog područja.
Plan će izrađivati Agencija za planiranje prostora, a za taj posao je predviđeno 800.000 eura. Njime će se određivati korišćenje zemljišta, razvoj infrastrukture, zaštita prostora i mogućnosti gradnje na primorju.
U objavljenom saopštenju Vlade ovaj potez nije predstavljen kao reakcija na odluku UNESCO-a. Ipak, ta dva procesa će se sresti upravo u Boki.
Novi plan obale ne može zamijeniti Studiju zaštite i Plan upravljanja. Njegova vrijednost zavisiće od toga hoće li pravila iz tih dokumenata biti ugrađena u plan prije otvaranja novih prostora za gradnju.
Za Herceg Novi zato prvo pitanje nema veze sa velikim strategijama ni međunarodnim zasjedanjima.
Ono glasi: kada je posljednji put obavljena kontrola na parcelama 771, 772, 773/1 i 774 u Baošićima, šta je inspekcija tamo zatekla i da li je izvršeno rješenje o vraćanju lokacije u prethodno stanje?
Četiri katastarska broja dala su institucijama preciznu adresu na kojoj mogu da pokažu kako zaštita Boke izgleda u praksi.
Четири броја из катастра Баошића стигла су до Бусана, гдје је Комитет за свјетску баштину УНЕСЦО-а разматрао стање Природног и културно-историјског подручја Котора.
У УНЕСЦО-овом документу уз те парцеле стоји кратка службена биљешка: пријављене су неовлашћене активности, а Црна Гора је одговорила да је донесено рјешење о обустави радова и враћању локације у претходно стање.
Документ се ту зауставља. Не наводи да ли је рјешење извршено нити како локација данас изгледа.
Управо због тога Баошићи нису успутна фуснота у одлуци која у наслову носи име Котора. Они су локална провјера онога што УНЕСЦО тражи од цијеле Боке: да заштита простора буде видљива на терену, а не само записана у плановима и извјештајима.
Шта је УНЕСЦО тражио
Комитет је поздравио рад Црне Горе на Студији заштите и новом Плану управљања, али та два кључна документа још нису завршена.
Њихове нацрте држава треба да достави Центру за свјетску баштину прије коначног усвајања. До тада треба да остану привремена ограничења за нова планска одобрења и накнадне захтјеве који се односе на бесправне објекте.
Овогодишња одлука није завршила поступак надзора. Црна Гора је добила рок до 1. фебруара 2027. да покаже шта је спроведено.
Од државе се очекују и процјене укупног утицаја градње. То значи да се више не посматра само једна зграда, марина или хотел, већ промјена коју сви пројекти заједно остављају на обалу, пејзаж, саобраћај и свакодневни живот.
УНЕСЦО тражи и бољу сарадњу бокељских општина. Границе између Херцег Новог, Котора и Тивта постоје у администрацији, али не за море, обалу и пејзаж који покушавају да заштите.
Шта одлука значи грађанима
УНЕСЦО неће одлучивати о нечијој кући, грађевинској дозволи или захтјеву за легализацију. Те одлуке остају у рукама домаћих органа.
Његов утицај је у правилима која Црна Гора мора да угради у законе и просторне планове. Баошићи показују да се тај посао непосредно тиче и Херцег Новог.
Грађанину који жели легално да гради нова правила могу донијети више претходних провјера. Становнику поред чије куће почну спорни радови требало би да донесу бржу контролу и јасан одговор ко је радове одобрио.
Вриједност система мјериће се тиме колико рано институције реагују – прије него што багер и бетон промијене простор.
Нови план обале
Док је Комитет засиједао у Бусану, Влада Црне Горе је 23. јула покренула израду новог Просторног плана обалног подручја.
План ће израђивати Агенција за планирање простора, а за тај посао је предвиђено 800.000 еура. Њиме ће се одређивати коришћење земљишта, развој инфраструктуре, заштита простора и могућности градње на приморју.
У објављеном саопштењу Владе овај потез није представљен као реакција на одлуку УНЕСЦО-а. Ипак, та два процеса ће се срести управо у Боки.
Нови план обале не може замијенити Студију заштите и План управљања. Његова вриједност зависиће од тога хоће ли правила из тих докумената бити уграђена у план прије отварања нових простора за градњу.
За Херцег Нови зато прво питање нема везе са великим стратегијама ни међународним засједањима.
Оно гласи: када је посљедњи пут обављена контрола на парцелама 771, 772, 773/1 и 774 у Баошићима, шта је инспекција тамо затекла и да ли је извршено рјешење о враћању локације у претходно стање?
Четири катастарска броја дала су институцијама прецизну адресу на којој могу да покажу како заштита Боке изгледа у пракси.