Vidov vrh i život prije NovogВидов врх и живот прије Новог
Nova iskopavanja treba da pokažu veličinu i razvoj naselja čiji tragovi sežu više od dvije hiljade godina unazad.Нова ископавања треба да покажу величину и развој насеља чији трагови сежу више од двије хиљаде година уназад.
Na Vidovom vrhu u hercegnovskom zaleđu arheolozi su pronašli brojne fragmente keramike iz mlađeg gvozdenog doba i moguće ostatke građevina. Sondažna istraživanja počela su u oktobru 2026. i nastavljaju se tokom novembra.
Cilj je da se utvrdi kada je naselje nastalo, dokle se prostiralo, kakvu je ulogu imalo i koliko je trajalo. Arheolozi na odabranim mjestima otvaraju istražne sonde i proučavaju slojeve zemlje.
Njihov raspored po dubini i površini predstavlja vertikalnu i horizontalnu stratigrafiju. Položaj i osobine pronađenih predmeta pomažu istraživačima da nalaze povežu s razdobljima kojima pripadaju.
Lokalitet se nalazi na oko 781 metar nadmorske visine, iznad Topaljskog zaliva i Sutorinskog polja, blizu Svrčuga, Mokrina i mokrinskog zaseoka Lazarevići.
Pripada katastarskoj opštini Kruševice.
Šta su otkrila ranija istraživanja
Vidov vrh je gradina, nekadašnje naselje na uzvišenju, zaštićeno prirodnim preprekama i izgrađenim zidovima.
Da ovaj prostor čuva tragove različitih epoha potvrđeno je 2009. godine, tokom zaštitnih arheoloških istraživanja crkve Lazarice, posvećene Svetom knezu Lazaru.
Na tada otkopanoj površini od 73,18 kvadratnih metara pronađeni su temelji crkve iz 15. vijeka.
Njena osnova pripada tipu crkava s prislonjenim lucima, karakterističnom za prostor Hercegovine. Otkriveni su i djelovi zidova iz obnove 1889. godine, kao i ostaci znatno starijih, ilirskih zidova.
Predmeti i ostaci građevina pronađeni tokom tih radova pripadaju mlađem gvozdenom dobu, devetom, petnaestom i devetnaestom vijeku.
Naselje iz gvozdenog doba istraživači za sada datuju u period od četvrtog do prvog vijeka prije nove ere, a u nalazima prepoznaju obilježja Glasinačke kulture.
Pojedini fragmenti keramike ukazuju i na mogućnost da je na ovom mjestu postojalo svetilište, odnosno hram iz helenističkog perioda mlađeg gvozdenog doba.
Ko istražuje Vidov vrh
Nosilac dozvole za istraživanja je JU Gradski muzej „Mirko Komnenović“ i galerija „Josip Bepo Benković“. Radovima rukovodi istraživačka savjetnica Radmila Ćapin, njen zamjenik je istraživač savjetnik Đorđe Ćapin, a u stručnom timu je i konzervator-restaurator Goran Skrobanović.
Lidarsko snimanje i izradu geodetskih podloga obavljaju Uroš Koprivica i firma Geoerc. Stručni nadzor obavlja JU Kulturni centar – Zavičajni muzej Bar.
Projekat sufinansiraju Ministarstvo kulture i medija kroz Program zaštite i očuvanja kulturnih dobara i Opština Herceg Novi preko Sekretarijata za kulturu i obrazovanje.
Mnogo gradina, malo istraženih
Gradine su od praistorije do modernog doba služile kao naselja, utvrđenja i pribježišta. U Crnoj Gori ih ima mnogo, ali je malo njih arheološki istraženo.
Među njima su Budetina, Grdova, Stara gradina, Beran krš, Torine, Trnje, Samograd, Tumbarice, Gradac u Crnči, Budimlji i Petrovićima, Mala Pliješ, Samobor, Đuteza, Medun, Oblun, Volujica i Gornja Poda.
Sličnu tradiciju kultnog mjesta istraživači navode na gradini iznad Risna. U helenističkom periodu ona je bila akropolj antičkog Rizona, s hramom posvećenim Medauru, lokalnom bogu zaštitniku. Kasnije je tu postojao rimski hram, a u srednjem vijeku bogato ukrašena crkva.
Na Vidovom vrhu veza različitih epoha sačuvana je u samoj Lazarici: stariji, ilirski zidovi poslužili su kao temelji njenog sjevernog i južnog zida.
Fotografije: Željko Starčević
IZVORI
На Видовом врху у херцегновском залеђу археолози су пронашли бројне фрагменте керамике из млађег гвозденог доба и могуће остатке грађевина. Сондажна истраживања почела су у октобру 2026. и настављају се током новембра.
Циљ је да се утврди када је насеље настало, докле се простирало, какву је улогу имало и колико је трајало. Археолози на одабраним мјестима отварају истражне сонде и проучавају слојеве земље.
Њихов распоред по дубини и површини представља вертикалну и хоризонталну стратиграфију. Положај и особине пронађених предмета помажу истраживачима да налазе повежу с раздобљима којима припадају.
Локалитет се налази на око 781 метар надморске висине, изнад Топаљског залива и Суторинског поља, близу Сврчуга, Мокрина и мокринског засеока Лазаревићи.
Припада катастарској општини Крушевице.
Шта су открила ранија истраживања
Видов врх је градина, некадашње насеље на узвишењу, заштићено природним препрекама и изграђеним зидовима.
Да овај простор чува трагове различитих епоха потврђено је 2009. године, током заштитних археолошких истраживања цркве Лазарице, посвећене Светом кнезу Лазару.
На тада откопаној површини од 73,18 квадратних метара пронађени су темељи цркве из 15. вијека.
Њена основа припада типу цркава с прислоњеним луцима, карактеристичном за простор Херцеговине. Откривени су и дјелови зидова из обнове 1889. године, као и остаци знатно старијих, илирских зидова.
Предмети и остаци грађевина пронађени током тих радова припадају млађем гвозденом добу, деветом, петнаестом и деветнаестом вијеку.
Насеље из гвозденог доба истраживачи за сада датују у период од четвртог до првог вијека прије нове ере, а у налазима препознају обиљежја Гласиначке културе.
Поједини фрагменти керамике указују и на могућност да је на овом мјесту постојало светилиште, односно храм из хеленистичког периода млађег гвозденог доба.
Ко истражује Видов врх
Носилац дозволе за истраживања је ЈУ Градски музеј „Мирко Комненовић“ и галерија „Јосип Бепо Бенковић“. Радовима руководи истраживачка савјетница Радмила Ћапин, њен замјеник је истраживач савјетник Ђорђе Ћапин, а у стручном тиму је и конзерватор-рестауратор Горан Скробановић.
Лидарско снимање и израду геодетских подлога обављају Урош Копривица и фирма Геоерц. Стручни надзор обавља ЈУ Културни центар – Завичајни музеј Бар.
Пројекат суфинансирају Министарство културе и медија кроз Програм заштите и очувања културних добара и Општина Херцег Нови преко Секретаријата за културу и образовање.
Много градина, мало истражених
Градине су од праисторије до модерног доба служиле као насеља, утврђења и прибјежишта. У Црној Гори их има много, али је мало њих археолошки истражено.
Међу њима су Будетина, Грдова, Стара градина, Беран крш, Торине, Трње, Самоград, Тумбарице, Градац у Црнчи, Будимљи и Петровићима, Мала Плијеш, Самобор, Ђутеза, Медун, Облун, Волујица и Горња Пода.
Сличну традицију култног мјеста истраживачи наводе на градини изнад Рисна. У хеленистичком периоду она је била акропољ античког Ризона, с храмом посвећеним Медауру, локалном богу заштитнику. Касније је ту постојао римски храм, а у средњем вијеку богато украшена црква.
На Видовом врху веза различитих епоха сачувана је у самој Лазарици: старији, илирски зидови послужили су као темељи њеног сјеверног и јужног зида.
Фотографије: Жељко Старчевић
ИЗВОРИ