Zubatac pod tuđim imenomЗубатац под туђим именом

Marokanski zubatac više od vijeka je u naučnoj literaturi o Jadranu vođen kao druga vrsta.

Da bi se greška razjasnila, trebalo je uporediti današnje ribarske ulove sa primjercima sačuvanim u muzejima još u 19. vijeku.

U istraživanju je učestvovao i Institut za biologiju mora u Kotoru.

Utvrđeno je da su pregledani jadranski primjerci, ranije određivani kao zubačić rumeni (Dentex macrophthalmus), zapravo marokanski zubaci (Dentex maroccanus).

Dvije vrste toliko su slične da se zabuna prenosila kroz naučne radove i knjige.

Kolombatovićeva sumnja

Na mogućnost greške još krajem 19. vijeka ukazivao je splitski prirodnjak Juraj Kolombatović.

Smatrao je da ribe iz okoline Splita pripadaju marokanskom zubacu. Primjerke je slao i austrijskom zoologu Francu Štajndahneru u Beč, ali kolege nije uspio da uvjeri. Tada se vjerovalo da ta vrsta živi isključivo u Atlantiku.

Njegovo tumačenje nije prihvaćeno, a u literaturi se zadržalo drugo ime.

Novo istraživanje potvrdilo je njegovu pretpostavku. Naučnici su ponovo pregledali stare muzejske primjerke, proučili istorijske zapise i uporedili ih sa savremenim nalazima iz Jadrana.

Ribarski ulovi kao dokaz

Važan dio dokaza stigao je od crnogorskih i hrvatskih ribara, koji su omogućili pregled ulovljenih riba i podijelili fotografije svojih ulova.

Među autorima rada je i Ilija Ćetković iz kotorskog Instituta. Rezultati su objavljeni 12. novembra u časopisu Mediterranean Marine Science.

Nalaz mijenja i tumačenje prisustva ove ribe u našem moru.

Noviji ulovi marokanskog zubaca razmatrani su kao mogući znak njegovog širenja prema sjeveru, povezanog sa zagrijavanjem mora.

Muzejski primjerci, međutim, potvrđuju da je u Jadranu prisutan najmanje od ranih 1880-ih.

Dokazi o njegovom dugom boravku u našem moru sve vrijeme su bili sačuvani – pod pogrešnim imenom.

Izvori: Institut za biologiju mora UCG, Institut za oceanografiju i ribarstvo u Splitu i naučni rad objavljen u časopisu Mediterranean Marine Science.

Марокански зубатац више од вијека је у научној литератури о Јадрану вођен као друга врста.

Да би се грешка разјаснила, требало је упоредити данашње рибарске улове са примјерцима сачуваним у музејима још у 19. вијеку.

У истраживању је учествовао и Институт за биологију мора у Котору.

Утврђено је да су прегледани јадрански примјерци, раније одређивани као зубачић румени (Dentex мацропхтхалмус), заправо марокански зубаци (Dentex мароццанус).

Двије врсте толико су сличне да се забуна преносила кроз научне радове и књиге.

Коломбатовићева сумња

На могућност грешке још крајем 19. вијека указивао је сплитски природњак Јурај Коломбатовић.

Сматрао је да рибе из околине Сплита припадају мароканском зубацу. Примјерке је слао и аустријском зоологу Францу Штајндахнеру у Беч, али колеге није успио да увјери. Тада се вјеровало да та врста живи искључиво у Атлантику.

Његово тумачење није прихваћено, а у литератури се задржало друго име.

Ново истраживање потврдило је његову претпоставку. Научници су поново прегледали старе музејске примјерке, проучили историјске записе и упоредили их са савременим налазима из Јадрана.

Рибарски улови као доказ

Важан дио доказа стигао је од црногорских и хрватских рибара, који су омогућили преглед уловљених риба и подијелили фотографије својих улова.

Међу ауторима рада је и Илија Ћетковић из которског Института. Резултати су објављени 12. новембра у часопису Медитерранеан Марине Сциенце.

Налаз мијења и тумачење присуства ове рибе у нашем мору.

Новији улови мароканског зубаца разматрани су као могући знак његовог ширења према сјеверу, повезаног са загријавањем мора.

Музејски примјерци, међутим, потврђују да је у Јадрану присутан најмање од раних 1880-их.

Докази о његовом дугом боравку у нашем мору све вријеме су били сачувани – под погрешним именом.

Извори: Институт за биологију мора УЦГ, Институт за оцеанографију и рибарство у Сплиту и научни рад објављен у часопису Медитерранеан Марине Сциенце.