Koko Šanel na Belavisti: kao da je oduvijek bila među novskim gospođamaКоко Шанел на Белависти: као да је одувијек била међу новским госпођама

Na starim porodičnim fotografijama iz Herceg Novog često se vide gospođe u takozvanom kostimu – sakou i suknji sašivenim od istog materijala. Birali su se kvalitetni vuneni štofovi, moher, tvid ili gabardin, a kostim se pravio kod krojačice, prema mjeri žene koja će ga nositi.

Nosio se na posao, u posjetu, na svečanost i u grad. Uz njega su dolazili uredna frizura, dobre cipele, tašna i pažljivo držanje. Takva odjeća trajala je godinama, čuvala se i prepravljala kada je bilo potrebno.

Novske gospođe možda nisu pratile modne revije iz Pariza, ali su dobro razumjele ono po čemu će Koko Šanel postati poznata: žena može biti elegantna, a da joj odjeća dozvoljava da se kreće, radi i živi.

Zato večerašnje predstavljanje knjige „Koko Šanel – Tajanstveni parfem“ na Belavisti ima i jedan sasvim novski ugao. Priča o slavnoj francuskoj modnoj kreatorki stiže u grad u kojem je kostim odavno bio dio ženskog života, mnogo prije nego što su velika modna imena postala dostupna na svakom ekranu.

Veza se, međutim, ne završava na sakou i suknji.

Gabrijel Šanel odrasla je u teškim okolnostima. Nakon smrti majke dio djetinjstva provela je u sirotištu, gdje je naučila da šije. Od zanata je kasnije napravila posao, od posla veliko ime, a od sopstvenog osjećaja za jednostavnost stil koji je promijenio način na koji se žene odijevaju.

Istovremeno je pažljivo birala šta će javnost znati o njenom prethodnom životu. O pojedinim djelovima djetinjstva govorila je drugačije, neke je ublažavala, a neke ostavljala van priče koju je gradila o sebi.

Novljanima je takav odnos prema privatnosti poznat.

Pred svijet se izlazilo u najboljem izdanju. Porodične brige, gubici i razočaranja rješavali su se u kući, među najbližima ili u tišini. Gost je dobijao uredan salon i kafu, komšija pozdrav, a ono što je boljelo ostajalo je unutar porodice.

Na ulici se vidio kostim. Cijelu priču znali su samo svoji.

Takvo vaspitanje imalo je i snagu i težinu. Čuvalo je dostojanstvo porodice i učilo ljude da nastave dalje, čak i kada okolnosti nisu lake. Priča Koko Šanel pokazuje da težak početak ne mora da odredi cijeli život.

Francuska autorka Izabel Fimejer u knjizi „Koko Šanel – Tajanstveni parfem“ prati život žene koja je postala jedno od najpoznatijih imena 20. vijeka. U središtu knjige nisu samo moda i uspjeh, već i djetinjstvo, odnosi, odluke i način na koji je Koko Šanel predstavljala samu sebe.

Predstavljanje knjige biće održano večeras, 27. jula, u 21 čas na Trgu od knjige na Belavisti. U razgovoru će učestvovati autorka Izabel Fimejer, recenzentkinja Nataša Krstić i urednik Zoran Hamović.

Vrijedi poći na Belavistu. Možda će se među pričama o Parizu i velikom modnom svijetu prepoznati i nešto sasvim novsko – dobar kostim, briga o tome kako se izlazi među ljude i životi čiju su cijelu priču poznavali samo najbliži.

На старим породичним фотографијама из Херцег Новог често се виде госпође у такозваном костиму – сакоу и сукњи сашивеним од истог материјала. Бирали су се квалитетни вунени штофови, мохер, твид или габардин, а костим се правио код кројачице, према мјери жене која ће га носити.

Носио се на посао, у посјету, на свечаност и у град. Уз њега су долазили уредна фризура, добре ципеле, ташна и пажљиво држање. Таква одјећа трајала је годинама, чувала се и преправљала када је било потребно.

Новске госпође можда нису пратиле модне ревије из Париза, али су добро разумјеле оно по чему ће Коко Шанел постати позната: жена може бити елегантна, а да јој одјећа дозвољава да се креће, ради и живи.

Зато вечерашње представљање књиге „Коко Шанел – Тајанствени парфем“ на Белависти има и један сасвим новски угао. Прича о славној француској модној креаторки стиже у град у којем је костим одавно био дио женског живота, много прије него што су велика модна имена постала доступна на сваком екрану.

Веза се, међутим, не завршава на сакоу и сукњи.

Габријел Шанел одрасла је у тешким околностима. Након смрти мајке дио дјетињства провела је у сиротишту, гдје је научила да шије. Од заната је касније направила посао, од посла велико име, а од сопственог осјећаја за једноставност стил који је промијенио начин на који се жене одијевају.

Истовремено је пажљиво бирала шта ће јавност знати о њеном претходном животу. О појединим дјеловима дјетињства говорила је другачије, неке је ублажавала, а неке остављала ван приче коју је градила о себи.

Новљанима је такав однос према приватности познат.

Пред свијет се излазило у најбољем издању. Породичне бриге, губици и разочарања рјешавали су се у кући, међу најближима или у тишини. Гост је добијао уредан салон и кафу, комшија поздрав, а оно што је бољело остајало је унутар породице.

На улици се видио костим. Цијелу причу знали су само своји.

Такво васпитање имало је и снагу и тежину. Чувало је достојанство породице и учило људе да наставе даље, чак и када околности нису лаке. Прича Коко Шанел показује да тежак почетак не мора да одреди цијели живот.

Француска ауторка Изабел Фимејер у књизи „Коко Шанел – Тајанствени парфем“ прати живот жене која је постала једно од најпознатијих имена 20. вијека. У средишту књиге нису само мода и успјех, већ и дјетињство, односи, одлуке и начин на који је Коко Шанел представљала саму себе.

Представљање књиге биће одржано вечерас, 27. јула, у 21 час на Тргу од књиге на Белависти. У разговору ће учествовати ауторка Изабел Фимејер, рецензенткиња Наташа Крстић и уредник Зоран Хамовић.

Вриједи поћи на Белависту. Можда ће се међу причама о Паризу и великом модном свијету препознати и нешто сасвим новско – добар костим, брига о томе како се излази међу људе и животи чију су цијелу причу познавали само најближи.