Kad znanje postane politički problemКад знање постане политички проблем
Voda je zajedničko dobro.Вода је заједничко добро.
Juče, 7. oktobra, pratili smo sjednicu Skupštine opštine Herceg Novi posvećenu vodosnabdijevanju, na kojoj je zatraženo formiranje komisije nezavisnih stručnjaka.
Zvanični tekst zaključaka još nismo pronašli, pa ga nismo ni objavili.
Poslije rasprave poslali smo pitanja direktorici Vodovoda Oliveri Doklestić, čije odgovore prenosimo u cjelini.
Šta komisija treba da utvrdi
Republika: Kako gledate na formiranje komisije? Šta bi, po Vašem mišljenju, trebalo da bude njen zadatak i šta bi njen rad mogao da donese Vodovodu i građanima?
Olivera Doklestić: Jedan od zaključaka jučerašnje Skupštine bio je da se formira komisija nezavisnih stručnjaka sa zadatkom da istraži, vjerovatno, uzroke lošeg snabdijevanja u vrijeme restrikcija. Naime, sama pojava i razlozi restriktivnog snabdijevanja su jasni.
Ali uzroci nastajanja problema, o čemu sam juče govorila na sjednici Skupštine i na šta sam skrenula pažnju i na konferenciji za štampu, sasvim su nešto drugo.
Mislim da zaključak nije dobro formulisan, ili se u formulaciji zaključka krije začkoljica.
Naime, kao direktor, moj će zadatak biti da se ne miješam u izvještaj, ali da sa kolegama iz Vodovoda dostavljam dokumentaciju i informacije.
Mislim da je to bez velikog smisla, tim prije jer je 25. septembra policiji predata krivična prijava zbog sumnji na nesavjestan rad i razaranje vodovodnog sistema, odnosno mreže, ugradnjom neadekvatne opreme na glavnim cjevovodima.
Ta novougrađena oprema je potencijalna opasnost za cjevovode zbog stvaranja vrtloženja i povećanih pritisaka, a u vrijeme restrikcija, odgovorno tvrdim, uzročnik usporenog punjenja rezervoara i usporenog ispuštanja vode u sistem kroz glavne gravitacione cjevovode.
U zavisnosti od toga ko će biti članovi komisije – ona će tako i da radi.
Ukoliko bude oslobođena diktata politike, mogla bi da radi pravi posao. Ali ukoliko bude u funkciji politike, tada neće moći da donese validan zaključak.
Izuzetno je važno ko će biti u sastavu komisije, koje struke, koji profili ljudi i sa koliko radnog iskustva u ovakvoj problematici.
S druge strane, policija treba da otvori istragu o svim uzrocima nastajanja kvarova i svim zastojima u radu vodovodnog sistema.
Ishod rada na izvještaju, kakav bih mogla da očekujem, jeste utvrđivanje stvarnih činjenica o stanju mreže, ugrađenih elemenata i uspostavljanje hidrauličkih veza koje daju odgovore na moje sumnje o stvaranju nadpritisaka i podpritisaka u sistemu, vakuuma, odnosno vazdušnih čepova zbog kojih se voda zadržavala u cijevima bez mogućnosti protoka ka potrošačima.
Znanje i političko zaleđe
Republika: Prateći raspravu, stekli smo utisak da je riječ i o sukobu struke i politike. Da li Vi to tako doživljavate i kako se lično nosite sa tim?
Olivera Doklestić: Da, apsolutno se radi o sukobu struke i politike ili o sukobu struke, odnosno strukovne prakse, sa nestrukom iza koje stoji politika.
Nestruka, ili univerzalno miješanje u sve i svašta, nipodaštava školsko, univerzitetsko obrazovanje, a ojačana političkim zaleđem postavlja se iznad struke i znanja, pa, ako hoćete, i zdrave logike.
Dajem prednost znanju i obrazovanju. Politika treba da se prepozna u dobrim, inženjerskim idejama.
Postoje izuzetno pronicljivi, inteligentni ljudi, slobodoumni, kreativni, koji znaju da daju dobra rješenja, iako nijesu te struke i obrazovanja ili su čak bez formalnog obrazovanja.
Takve ideje treba pustiti da se razviju, a onda ih uobličiti u dobru priču sa formalnim okvirom. Takvi su rijetki, ali ih ima oko nas.
Zašto je Vodovod politički važan
Republika: Zbog čega je, po Vašem iskustvu, teško postići da stručna rješenja imaju prednost kada je voda zajedničko dobro od kojeg svi zavisimo?
Olivera Doklestić: Teško je postići da struka dominira zato što se voda tretira kao roba, dakle kao ekonomska kategorija, a ne socijalna.
S takvom premisom sistem ulazi u ozbiljne poteškoće da razumije pojam takozvanog održivog razvoja, u kojem je pitanje vode, kao egzistencijalne kategorije, dakle životno važne, iznad bilo kakvih finansijskih kategorija.
Očuvanje vodnih resursa u najrazvijenijim zemljama svijeta decenijama je već izuzetno važno pitanje koje počinje od iscrpljivanja izvorišta, ekološke zaštite izvorišta i čuvanja bukvalno svake kapi vode, kao suštinskog pitanja za budućnost.
Nažalost, kod nas je pitanje vode nešto što se vezuje za kredite, upliv velikih količina novca za dovođenje novih količina vode, a s druge strane, sa graditeljstvom u ekspanziji, voda služi samo i jedino za zadovoljenje potreba kao potrošna roba.
Činjenica da je voda ograničen resurs kojeg u prirodi, u nezagađenom obliku, ima sve manje još uvijek nije doprla do svijesti vlasti.
S druge strane, zašto je vodovodno preduzeće važno u političkom smislu? Pa zato što vodovodni sistemi proizvode živ novac.
Vodovodno preduzeće je kao banka novca i, kad je formalno u fiskalnoj godini sa negativnim saldom, ono se uvijek lako izvlači iz problema jer uz prodaju vode uvijek proizvodi i akumulira novac.
Uz tu činjenicu, tu su i razni projekti koji se izvode i koji se često dodjeljuju političkim saborcima, a nerijetko i svojim bližim i daljim rođacima ili prijateljima.
Sve u svemu, briga za Vodovod se svodi na interese, pojedinačne ili partijske.
A takođe, tu je i uvijek aktuelno biračko tijelo, posebno zanimljivo za Herceg Novi.
Briga za građane i sam pozitivan imidž grada političarima leže negdje u glavi, ali se do njih dolazi tek nakon ispunjenih uslova prethodno objašnjenih.
Po mom mišljenju, Vodovod mora da radi na polzu svih građana, mora struka da se pita kod donošenja bitnih odluka i da struka kanališe političke odluke od interesa za grad.
Nikako obrnuto, jer su štete ogromne.
Ovo je tim važnije što ljudi iz politike ne znaju za odgovornost osim u vrijeme izbora.
Tada bude već prilično kasno za popravljanje stanja.
Јуче, 7. октобра, пратили смо сједницу Скупштине општине Херцег Нови посвећену водоснабдијевању, на којој је затражено формирање комисије независних стручњака.
Званични текст закључака још нисмо пронашли, па га нисмо ни објавили.
Послије расправе послали смо питања директорици Водовода Оливери Доклестић, чије одговоре преносимо у цјелини.
Шта комисија треба да утврди
Република: Како гледате на формирање комисије? Шта би, по Вашем мишљењу, требало да буде њен задатак и шта би њен рад могао да донесе Водоводу и грађанима?
Оливера Доклестић: Један од закључака јучерашње Скупштине био је да се формира комисија независних стручњака са задатком да истражи, вјероватно, узроке лошег снабдијевања у вријеме рестрикција. Наиме, сама појава и разлози рестриктивног снабдијевања су јасни.
Али узроци настајања проблема, о чему сам јуче говорила на сједници Скупштине и на шта сам скренула пажњу и на конференцији за штампу, сасвим су нешто друго.
Мислим да закључак није добро формулисан, или се у формулацији закључка крије зачкољица.
Наиме, као директор, мој ће задатак бити да се не мијешам у извјештај, али да са колегама из Водовода достављам документацију и информације.
Мислим да је то без великог смисла, тим прије јер је 25. септембра полицији предата кривична пријава због сумњи на несавјестан рад и разарање водоводног система, односно мреже, уградњом неадекватне опреме на главним цјевоводима.
Та новоуграђена опрема је потенцијална опасност за цјевоводе због стварања вртложења и повећаних притисака, а у вријеме рестрикција, одговорно тврдим, узрочник успореног пуњења резервоара и успореног испуштања воде у систем кроз главне гравитационе цјевоводе.
У зависности од тога ко ће бити чланови комисије – она ће тако и да ради.
Уколико буде ослобођена диктата политике, могла би да ради прави посао. Али уколико буде у функцији политике, тада неће моћи да донесе валидан закључак.
Изузетно је важно ко ће бити у саставу комисије, које струке, који профили људи и са колико радног искуства у оваквој проблематици.
С друге стране, полиција треба да отвори истрагу о свим узроцима настајања кварова и свим застојима у раду водоводног система.
Исход рада на извјештају, какав бих могла да очекујем, јесте утврђивање стварних чињеница о стању мреже, уграђених елемената и успостављање хидрауличких веза које дају одговоре на моје сумње о стварању надпритисака и подпритисака у систему, вакуума, односно ваздушних чепова због којих се вода задржавала у цијевима без могућности протока ка потрошачима.
Знање и политичко залеђе
Република: Пратећи расправу, стекли смо утисак да је ријеч и о сукобу струке и политике. Да ли Ви то тако доживљавате и како се лично носите са тим?
Оливера Доклестић: Да, апсолутно се ради о сукобу струке и политике или о сукобу струке, односно струковне праксе, са неструком иза које стоји политика.
Неструка, или универзално мијешање у све и свашта, ниподаштава школско, универзитетско образовање, а ојачана политичким залеђем поставља се изнад струке и знања, па, ако хоћете, и здраве логике.
Дајем предност знању и образовању. Политика треба да се препозна у добрим, инжењерским идејама.
Постоје изузетно проницљиви, интелигентни људи, слободоумни, креативни, који знају да дају добра рјешења, иако нијесу те струке и образовања или су чак без формалног образовања.
Такве идеје треба пустити да се развију, а онда их уобличити у добру причу са формалним оквиром. Такви су ријетки, али их има око нас.
Зашто је Водовод политички важан
Република: Због чега је, по Вашем искуству, тешко постићи да стручна рјешења имају предност када је вода заједничко добро од којег сви зависимо?
Оливера Доклестић: Тешко је постићи да струка доминира зато што се вода третира као роба, дакле као економска категорија, а не социјална.
С таквом премисом систем улази у озбиљне потешкоће да разумије појам такозваног одрживог развоја, у којем је питање воде, као егзистенцијалне категорије, дакле животно важне, изнад било каквих финансијских категорија.
Очување водних ресурса у најразвијенијим земљама свијета деценијама је већ изузетно важно питање које почиње од исцрпљивања изворишта, еколошке заштите изворишта и чувања буквално сваке капи воде, као суштинског питања за будућност.
Нажалост, код нас је питање воде нешто што се везује за кредите, уплив великих количина новца за довођење нових количина воде, а с друге стране, са градитељством у експанзији, вода служи само и једино за задовољење потреба као потрошна роба.
Чињеница да је вода ограничен ресурс којег у природи, у незагађеном облику, има све мање још увијек није допрла до свијести власти.
С друге стране, зашто је водоводно предузеће важно у политичком смислу? Па зато што водоводни системи производе жив новац.
Водоводно предузеће је као банка новца и, кад је формално у фискалној години са негативним салдом, оно се увијек лако извлачи из проблема јер уз продају воде увијек производи и акумулира новац.
Уз ту чињеницу, ту су и разни пројекти који се изводе и који се често додјељују политичким саборцима, а неријетко и својим ближим и даљим рођацима или пријатељима.
Све у свему, брига за Водовод се своди на интересе, појединачне или партијске.
А такође, ту је и увијек актуелно бирачко тијело, посебно занимљиво за Херцег Нови.
Брига за грађане и сам позитиван имиџ града политичарима леже негдје у глави, али се до њих долази тек након испуњених услова претходно објашњених.
По мом мишљењу, Водовод мора да ради на ползу свих грађана, мора струка да се пита код доношења битних одлука и да струка каналише политичке одлуке од интереса за град.
Никако обрнуто, јер су штете огромне.
Ово је тим важније што људи из политике не знају за одговорност осим у вријеме избора.
Тада буде већ прилично касно за поправљање стања.