Dobrota je prelaznaДоброта је прелазна
Prije nego što je pomagao drugima, Mirko Komnenović je bio dječak kojem je neko pomogao.Прије него што је помагао другима, Мирко Комненовић је био дјечак којем је неко помогао.
Danas, 21. septembra, navršava se 156 godina od rođenja Mirka Komnenovića, dobrotvora, privrednika i nekadašnjeg predsjednika Opštine Herceg Novi. Kuću na Toploj, u kojoj je živio sa suprugom Olgom, ostavio je za gradski muzej koji danas nosi njegovo ime.
Kada mu je 1880. umro otac Marko, Mirko je imao oko deset godina. Ujak, kapetan Đorđe Ivanković, primio ga je kod sebe u Trstu i preuzeo brigu o njegovom školovanju.
Po povratku u Herceg Novi, zatekao je slabo razvijenu privredu i kraj iz kojeg je sve više ljudi odlazilo u Ameriku. Znanje stečeno u inostranstvu usmjerio je na to da sugrađani dobiju više mogućnosti da rade i zarađuju kod kuće.
Podsticao je roditelje da sinove preko društva „Privrednik“ šalju na izučavanje zanata. Iz Mostara je doveo limara Rista Runda i drvodjelce Toma Janjića i Luku Obradovića, koji su otvorili radionice i obučavali mlade. Otkupio je i radionicu soda-vode, neko vrijeme je lično vodio, a zatim je ustupio Todoru Perčinoviću.
Sa saradnicima je učestvovao i u osnivanju Srpske kreditne zadruge 1904. godine, koja je članovima davala zajmove za privredni rad. U knjizi štednih uloga prvi je zabilježen njegov ulog od 1.800 kruna, položen 13. januara 1905.
U razvoj grada uključivao je svoje znanje, vrijeme i novac, mnogo prije nego što je postao predsjednik Opštine.
Testamentom je brigu za Novi produžio i poslije svog života. Muzej u zadužbini Mirka i Olge Komnenović otvoren je 1953. godine. Mirko je preminuo dvanaest godina ranije i nije dočekao da vidi kako njihov dom postaje mjesto u kojem se čuva i upoznaje istorija grada.
Način na koji je živio govori i o dobroti koja se prenosi. Ponekad nas ono što smo sami preživjeli učini pažljivijima prema tuđoj nevolji. Pomogne nam da prepoznamo koliko je nekome teško i da mu pružimo podršku kakva je nekada bila potrebna nama.
Za danas je u Gradskom muzeju najavljen javni čas za učenike o njegovom životu i djelu.
Nekada je neko brinuo o njegovom školovanju. Danas se u njegovoj kući uči.
Izvori
Данас, 21. септембра, навршава се 156 година од рођења Мирка Комненовића, добротвора, привредника и некадашњег предсједника Општине Херцег Нови. Кућу на Топлој, у којој је живио са супругом Олгом, оставио је за градски музеј који данас носи његово име.
Када му је 1880. умро отац Марко, Мирко је имао око десет година. Ујак, капетан Ђорђе Иванковић, примио га је код себе у Трсту и преузео бригу о његовом школовању.
По повратку у Херцег Нови, затекао је слабо развијену привреду и крај из којег је све више људи одлазило у Америку. Знање стечено у иностранству усмјерио је на то да суграђани добију више могућности да раде и зарађују код куће.
Подстицао је родитеље да синове преко друштва „Привредник“ шаљу на изучавање заната. Из Мостара је довео лимара Риста Рунда и дрводјелце Тома Јањића и Луку Обрадовића, који су отворили радионице и обучавали младе. Откупио је и радионицу сода-воде, неко вријеме је лично водио, а затим је уступио Тодору Перчиновићу.
Са сарадницима је учествовао и у оснивању Српске кредитне задруге 1904. године, која је члановима давала зајмове за привредни рад. У књизи штедних улога први је забиљежен његов улог од 1.800 круна, положен 13. јануара 1905.
У развој града укључивао је своје знање, вријеме и новац, много прије него што је постао предсједник Општине.
Тестаментом је бригу за Нови продужио и послије свог живота. Музеј у задужбини Мирка и Олге Комненовић отворен је 1953. године. Мирко је преминуо дванаест година раније и није дочекао да види како њихов дом постаје мјесто у којем се чува и упознаје историја града.
Начин на који је живио говори и о доброти која се преноси. Понекад нас оно што смо сами преживјели учини пажљивијима према туђој невољи. Помогне нам да препознамо колико је некоме тешко и да му пружимо подршку каква је некада била потребна нама.
За данас је у Градском музеју најављен јавни час за ученике о његовом животу и дјелу.
Некада је неко бринуо о његовом школовању. Данас се у његовој кући учи.
Извори