Komnenovićev model: Комненовићев модел:
Uspjeh počinje sposobnošću da u onome što nedostaje prepoznamo ono što možemo stvoritiУспјех почиње способношћу да у ономе што недостаје препознамо оно што можемо створити
Herceg Novi ima svoj priručnik za uspjeh. Samo još nije napisan.
Njegove stranice rasute su po biografijama, zapisima o zadrugama i preduzećima, gradskim evidencijama, testamentu i kući koja je postala muzej.
Umjesto savjeta, na tim stranicama nalaze se odluke. Umjesto obećanja – posledice tih odluka.
U središtu priče je Mirko Komnenović.
Tokom života učestvovao je u razvoju zanatstva, zadrugarstva, ribarstva, prerade i hotelijerstva. Bio je narodni poslanik, predsjednik Opštine i ministar. Kuću u kojoj je živio sa suprugom Olgom zavještao je gradu; u njoj je kasnije otvoren i danas se nalazi Gradski muzej.
Komnenović je iza sebe ostavio obrazac postupaka koji se ponavljao dok su se poslovi, okolnosti i njegove javne uloge mijenjali.
Republika taj obrazac naziva „Komnenovićev model“.
Priručnici obično počinju savjetom. Ovaj počinje dokazom
Savremene knjige o ličnom i poslovnom razvoju uče nas kako da pronađemo cilj, steknemo vještine, privučemo kapital, okupimo ljude i izgradimo sistem.
Komnenović je sličan redosled pokazivao djelima decenijama prije nego što je literatura o uspjehu postala svjetska industrija.
Rođen je 21. septembra 1870. godine u Herceg Novom. Školovao se u Kotoru, Trstu, Mariboru i Švajcarskoj. U Trstu je učio italijanski, završio je Trgovačku akademiju u Mariboru, a zatim školu stranih jezika Château de Luceus u Švajcarskoj. Govorio je italijanski, njemački, francuski i ruski.
To znanje vratio je Herceg Novom.
Pred njim je bio grad sa sposobnim ljudima i idejama, kojem su nedostajali određeni zanati, dostupniji kapital, bolja organizacija proizvodnje i sigurniji put do tržišta.
Komnenović je te nedostatke čitao kao zadatke.
Tu se pojavljuje osnovna misao ovog serijala:
Uspjeh počinje sposobnošću da u onome što nedostaje prepoznamo ono što možemo stvoriti.
Pet odluka koje se ponavljaju
Dokumentovani poslovi Mirka Komnenovića pripadali su različitim oblastima, ali se u njima vidi isti model:
Prvo je tražio svrhu. Polazio je od konkretne potrebe: zanata od kog se može živjeti, organizacije koja ljudima otvara pristup kapitalu, povezivanja proizvodnje sa tržištem ili ustanove koja ostaje gradu.
Zatim je sticao i tražio znanje. Lično obrazovanje bilo je njegova prednost, ali se oslanjao i na sposobnosti drugih ljudi. Pronalazio je one čije su vještine bile potrebne i povezivao ih sa lokalnom sredinom.
Ulagao je sopstveno prije nego što je tražio tuđe. Novac, vrijeme, rad i ugled pretvarali su ideju u ozbiljnu namjeru. Lični ulog davao je težinu pozivu da se uključe i drugi.
Povezivao je ljude i kapital. Veliki posao rijetko staje u jednu biografiju. Potrebni su partneri, zanatlije, trgovci, ulagači, uprave i građani koji će novom poslu ili ustanovi ukazati povjerenje.
Ličnu inicijativu pretvarao je u nešto što može da traje. Prava mjera rezultata postajali su posao, pravilo, preduzeće ili ustanova koja koristi ljudima i poslije prvog pokretača.
Tih pet odluka čine osnovu Komnenovićevog modela:
- pronađi svrhu;
- stekni znanje;
- prvi preuzmi rizik;
- poveži ljude i kapital;
- stvori sistem koji može da traje bez tebe.
Redosljed nosi polovinu poruke.
Svrha daje pravac. Znanje smanjuje skupe greške. Lični ulog gradi vjerodostojnost. Udruživanje povećava domet. Sistem čuva rezultat.
Model mora biti stroži od legende
Svaki pokušaj da se iz jedne biografije izvede model nosi opasnost uljepšavanja. Zato ćemo u svakom nastavku jasno odvajati dokumentovanu činjenicu od autorskog zaključka.
Komnenović će u ovom serijalu ostati istorijska ličnost svog vremena, sa odlukama koje zaslužuju i uvažavanje i provjeru. Posmatraćemo postupke koji se ponavljaju, rezultate koje su ostavili i granice njihove primjene danas.
Upravo tu serijal dobija smisao.
Uspjeh u ovom modelu ima širu mjeru od novca, funkcije ili javnog priznanja.
Njegova mjera glasi:
Šta je zahvaljujući našem radu postalo moguće drugim ljudima – i može li ta vrijednost da traje bez nas?
Članak po članak, možda i korice
„Komnenovićev model“ za sada će živjeti kao novinski serijal.
Svaki nastavak polaziće od dokumentovanog dijela Mirkovog rada, izdvojiti jednu odluku i povezati je sa problemima ljudi koji danas pokreću posao, građansku inicijativu, udruženje ili ustanovu.
Biće to članak koji se čita kao priča, a ostaje u glavi kao pitanje.
Ako pet principa izdrže provjeru činjenica, savremenog iskustva i čitalaca, možda će jednog dana stati i među korice.
počinju skromnije nego što zamišljamo: jednom rečenicom koju više ne možemo da zaboravimo.
Prva rečenica ovog glasi:
Čemu uspjeh treba da služi?
Odgovor na to pitanje određuje sve što dolazi poslije.
Ovo je priča o prošlosti koja želi da bude korisna budućnosti. Herceg Novi tako dobija više od još jednog podsjećanja na znamenitog sugrađanina.
Dobija priliku da iz njegovih odluka ponovo nauči kako se gradi vrijednost koja nadživi svog pokretača.
Izvori i literatura
Ignjatije Zloković, „Mirko Komnenović“, Boka – zbornik radova iz nauke, kulture i umjetnosti, br. 13–14, Herceg Novi, 1982, str. 105–127; Olivera Doklestić, „Srpska kreditna zadruga u Herceg-Novom“, Boka, br. 23, Herceg Novi, 2003; „Poslednja volja Mirka Komnenovića“, testament iz 1940. godine; podaci Gradskog muzeja „Mirko Komnenović“ i zvanična evidencija predsjednika Opštine Herceg Novi.
Napomena
„Komnenovićev model“ i njegovih pet koraka predstavljaju autorsku rekonstrukciju Republike, izvedenu iz dokumentovanih odluka i rezultata Mirka Komnenovića. Komnenović ih nije zapisao kao sopstvenu formulu.
Херцег Нови има свој приручник за успјех. Само још није написан.
Његове странице расуте су по биографијама, записима о задругама и предузећима, градским евиденцијама, тестаменту и кући која је постала музеј.
Умјесто савјета, на тим страницама налазе се одлуке. Умјесто обећања – последице тих одлука.
У средишту приче је Мирко Комненовић.
Током живота учествовао је у развоју занатства, задругарства, рибарства, прераде и хотелијерства. Био је народни посланик, предсједник Општине и министар. Кућу у којој је живио са супругом Олгом завјештао је граду; у њој је касније отворен и данас се налази Градски музеј.
Комненовић је иза себе оставио образац поступака који се понављао док су се послови, околности и његове јавне улоге мијењали.
Република тај образац назива „Комненовићев модел“.
Приручници обично почињу савјетом. Овај почиње доказом
Савремене књиге о личном и пословном развоју уче нас како да пронађемо циљ, стекнемо вјештине, привучемо капитал, окупимо људе и изградимо систем.
Комненовић је сличан редослед показивао дјелима деценијама прије него што је литература о успјеху постала свјетска индустрија.
Рођен је 21. септембра 1870. године у Херцег Новом. Школовао се у Котору, Трсту, Марибору и Швајцарској. У Трсту је учио италијански, завршио је Трговачку академију у Марибору, а затим школу страних језика Цхâтеау де Луцеус у Швајцарској. Говорио је италијански, њемачки, француски и руски.
То знање вратио је Херцег Новом.
Пред њим је био град са способним људима и идејама, којем су недостајали одређени занати, доступнији капитал, боља организација производње и сигурнији пут до тржишта.
Комненовић је те недостатке читао као задатке.
Ту се појављује основна мисао овог серијала:
Успјех почиње способношћу да у ономе што недостаје препознамо оно што можемо створити.
Пет одлука које се понављају
Документовани послови Мирка Комненовића припадали су различитим областима, али се у њима види исти модел:
Прво је тражио сврху. Полазио је од конкретне потребе: заната од ког се може живјети, организације која људима отвара приступ капиталу, повезивања производње са тржиштем или установе која остаје граду.
Затим је стицао и тражио знање. Лично образовање било је његова предност, али се ослањао и на способности других људи. Проналазио је оне чије су вјештине биле потребне и повезивао их са локалном средином.
Улагао је сопствено прије него што је тражио туђе. Новац, вријеме, рад и углед претварали су идеју у озбиљну намјеру. Лични улог давао је тежину позиву да се укључе и други.
Повезивао је људе и капитал. Велики посао ријетко стаје у једну биографију. Потребни су партнери, занатлије, трговци, улагачи, управе и грађани који ће новом послу или установи указати повјерење.
Личну иницијативу претварао је у нешто што може да траје. Права мјера резултата постајали су посао, правило, предузеће или установа која користи људима и послије првог покретача.
Тих пет одлука чине основу Комненовићевог модела:
- пронађи сврху;
- стекни знање;
- први преузми ризик;
- повежи људе и капитал;
- створи систем који може да траје без тебе.
Редосљед носи половину поруке.
Сврха даје правац. Знање смањује скупе грешке. Лични улог гради вјеродостојност. Удруживање повећава домет. Систем чува резултат.
Модел мора бити строжи од легенде
Сваки покушај да се из једне биографије изведе модел носи опасност уљепшавања. Зато ћемо у сваком наставку јасно одвајати документовану чињеницу од ауторског закључка.
Комненовић ће у овом серијалу остати историјска личност свог времена, са одлукама које заслужују и уважавање и провјеру. Посматраћемо поступке који се понављају, резултате које су оставили и границе њихове примјене данас.
Управо ту серијал добија смисао.
Успјех у овом моделу има ширу мјеру од новца, функције или јавног признања.
Његова мјера гласи:
Шта је захваљујући нашем раду постало могуће другим људима – и може ли та вриједност да траје без нас?
Чланак по чланак, можда и корице
„Комненовићев модел“ за сада ће живјети као новински серијал.
Сваки наставак полазиће од документованог дијела Мирковог рада, издвојити једну одлуку и повезати је са проблемима људи који данас покрећу посао, грађанску иницијативу, удружење или установу.
Биће то чланак који се чита као прича, а остаје у глави као питање.
Ако пет принципа издрже провјеру чињеница, савременог искуства и читалаца, можда ће једног дана стати и међу корице.
почињу скромније него што замишљамо: једном реченицом коју више не можемо да заборавимо.
Прва реченица овог гласи:
Чему успјех треба да служи?
Одговор на то питање одређује све што долази послије.
Ово је прича о прошлости која жели да буде корисна будућности. Херцег Нови тако добија више од још једног подсјећања на знаменитог суграђанина.
Добија прилику да из његових одлука поново научи како се гради вриједност која надживи свог покретача.
Извори и литература
Игњатије Злоковић, „Мирко Комненовић“, Бока – зборник радова из науке, културе и умјетности, бр. 13–14, Херцег Нови, 1982, стр. 105–127; Оливера Доклестић, „Српска кредитна задруга у Херцег-Новом“, Бока, бр. 23, Херцег Нови, 2003; „Последња воља Мирка Комненовића“, тестамент из 1940. године; подаци Градског музеја „Мирко Комненовић“ и званична евиденција предсједника Општине Херцег Нови.
Напомена
„Комненовићев модел“ и његових пет корака представљају ауторску реконструкцију Републике, изведену из документованих одлука и резултата Мирка Комненовића. Комненовић их није записао као сопствену формулу.