Ljubav je čudoЉубав је чудо

Listajući objave na Facebooku, naišli smo na fotografije zimnice Ane Dabović. Kao da je i kroz sliku mirisala na dom.

Pomislili smo koliko vremena treba da se sve to spremi, pa smo joj se javili da pitamo šta sve pravi i kako stiže.

„Ljubav, ljudi, ljubav. Ljubav je čudo“, odgovorila nam je.

Ana je Novljanka i samohrana majka Vanje i Luke. Voli da kuva za drage ljude i da goste dočeka najboljim što ima u kući.

Sprema papriku u senfu, mrkvu sa feferonima, cveklu, lovačku i šarenu salatu, kiseli luk, ribanac i pekmez.

Vanja i Luka najviše vole cveklu i pekmez.

Pored zimnice, pravi i domaće sokove od žalfije, nane i zove, suši čajeve za zimu, a od jestivih trava sprema salate.

„Ja baš volim da imam svega pomalo, jer nikad ne znate ko će svratiti, a kod nas se gost stvarno ne dočekuje prazne trpeze. Tako su nas i učili.“

Povrće kupuje uglavnom od prijatelja, rodbine i proizvođača sa Kruševica kojima vjeruje.

Za domaće će rado dati koji euro više. Kuvanjem, kaže, pokazuje ljubav i stvara uspomene.

Na Instagram profilu „Kraljica ukusa“ dijeli fotografije jela i recepte.

Najviše interesovanja ima za zimnicu, što Ana povezuje sa ukusima koji ljude podsjećaju na djetinjstvo i kuću.

Kada je upoznala Sašu, zbližila ih je i ljubav prema prirodi. Pričala mu je da će kad-tad imati vikendicu na Vrbanju.

A onda je jednog dana stigao njegov poziv: „Kupio sam vikendicu.“

„Jao, ljudi, ja sam bila u šoku i presrećna u isto vrijeme“, povjerila nam je.

Danas tamo ode i samo na pola sata, da se nadiše vazduha i, kako kaže, nahrani dušu.

Vikendom dolaze prijatelji, rodbina, mještani, Vanjini i Lukini drugari.

Kada zahladi, na stolu su pasulj, raštan, podvarak ili kobasice sa krtolom, uz domaći hljeb i zimnicu.

„Selo mora da miriše na domaće“, kaže Ana.

Ta okupljanja, uz muziku, pjesmu i smijeh, već su postala mala tradicija.

Jedan prijatelj ima spremnu šalu: „Ako Ana nije gore, ješćemo samo čipsa.“

Kaže da ni sama ne zna kako sve stiže. Ono što voli daje joj energiju, mada nije svaki dan savršen i nije uvijek lako uskladiti obaveze.

„Zbog multiple skleroze ja sam izgubila mogućnost da se zaposlim, ali nisam dozvolila da me bolest zaustavi.“

Tražila je posao koji može da radi od kuće. Završila je kurs za masažu i počela da radi relaks masaže za žene.

Mogla je da se osloni i na roditelje, fizioterapeute sa više od trideset godina iskustva u Institutu „Dr Simo Milošević“.

Najviše je raduje kada žena koja dođe umorna ode opuštena i nasmijana. Tada, kaže, njen rad ima smisla.

Voljela bi da bude podrška i ženama koje žive sa multiplom sklerozom.

Da razgovaraju, zajedno treniraju, razmjenjuju iskustva i ohrabre jedna drugu.

Djeca su joj najveća motivacija.

„Želim da vide majku koja se ne predaje, koja radi, stvara, kuva, smije se, ide u prirodu i uživa u životu bez obzira na sve te prepreke koje su je snašle.“

Vanja trenira košarku, a Luka fudbal. Zbog svojih skokova u more Luka je dobio i nadimak Lasta.

U proljeće sa djecom bere biljke. Uči ih da cijene ono što priroda daje i da za sobom ostavljaju samo tragove svojih koraka.

Rukavice i kese uvijek su joj u autu. Kada imaju vremena, pokupe smeće na koje naiđu.

Jednog vikenda ona i Luka za dva sata napunili su sedam velikih vreća uz put prema vikendici.

Prolaznici su im se javljali i dovikivali „Bravo!“. Jedan stariji bračni par prišao je Luki i dao mu deset eura.

Potom su sišli do Ane, koja je čistila malo niže, i pitali jesu li za taj posao plaćeni.

Ana im je objasnila da nisu.

Želi da priroda u kojoj borave bude čista i da djeca nauče da je čuvaju. Bila je ponosna što su ti ljudi prepoznali njihov trud.

„Nadam se da će moj sin jednog dana shvatiti da je toga dana dobio mnogo više od tih deset eura, a to je potvrda da se dobrota uvijek primijeti.“

Ona i Saša voljeli bi da na Vrbanju jednog dana ugoste i ljude koje tek treba da upoznaju.

Da podijele ono što imaju i da se njihovi gosti rado vraćaju.

„Za nas je stvarno bogatstvo upravo to – imati kome da otvorimo vrata i sa kime da podijelimo trpezu.“

Zapratite Anu na Instagram profilu Kraljica ukusa.

Листајући објаве на Фацебооку, наишли смо на фотографије зимнице Ане Дабовић. Као да је и кроз слику мирисала на дом.

Помислили смо колико времена треба да се све то спреми, па смо јој се јавили да питамо шта све прави и како стиже.

„Љубав, људи, љубав. Љубав је чудо“, одговорила нам је.

Ана је Новљанка и самохрана мајка Вање и Луке. Воли да кува за драге људе и да госте дочека најбољим што има у кући.

Спрема паприку у сенфу, мркву са феферонима, цвеклу, ловачку и шарену салату, кисели лук, рибанац и пекмез.

Вања и Лука највише воле цвеклу и пекмез.

Поред зимнице, прави и домаће сокове од жалфије, нане и зове, суши чајеве за зиму, а од јестивих трава спрема салате.

„Ја баш волим да имам свега помало, јер никад не знате ко ће свратити, а код нас се гост стварно не дочекује празне трпезе. Тако су нас и учили.“

Поврће купује углавном од пријатеља, родбине и произвођача са Крушевица којима вјерује.

За домаће ће радо дати који еуро више. Кувањем, каже, показује љубав и ствара успомене.

На Instagram профилу „Краљица укуса“ дијели фотографије јела и рецепте.

Највише интересовања има за зимницу, што Ана повезује са укусима који људе подсјећају на дјетињство и кућу.

Када је упознала Сашу, зближила их је и љубав према природи. Причала му је да ће кад-тад имати викендицу на Врбању.

А онда је једног дана стигао његов позив: „Купио сам викендицу.“

„Јао, људи, ја сам била у шоку и пресрећна у исто вријеме“, повјерила нам је.

Данас тамо оде и само на пола сата, да се надише ваздуха и, како каже, нахрани душу.

Викендом долазе пријатељи, родбина, мјештани, Вањини и Лукини другари.

Када захлади, на столу су пасуљ, раштан, подварак или кобасице са кртолом, уз домаћи хљеб и зимницу.

„Село мора да мирише на домаће“, каже Ана.

Та окупљања, уз музику, пјесму и смијех, већ су постала мала традиција.

Један пријатељ има спремну шалу: „Ако Ана није горе, јешћемо само чипса.“

Каже да ни сама не зна како све стиже. Оно што воли даје јој енергију, мада није сваки дан савршен и није увијек лако ускладити обавезе.

„Због мултипле склерозе ја сам изгубила могућност да се запослим, али нисам дозволила да ме болест заустави.“

Тражила је посао који може да ради од куће. Завршила је курс за масажу и почела да ради релакс масаже за жене.

Могла је да се ослони и на родитеље, физиотерапеуте са више од тридесет година искуства у Институту „Др Симо Милошевић“.

Највише је радује када жена која дође уморна оде опуштена и насмијана. Тада, каже, њен рад има смисла.

Вољела би да буде подршка и женама које живе са мултиплом склерозом.

Да разговарају, заједно тренирају, размјењују искуства и охрабре једна другу.

Дјеца су јој највећа мотивација.

„Желим да виде мајку која се не предаје, која ради, ствара, кува, смије се, иде у природу и ужива у животу без обзира на све те препреке које су је снашле.“

Вања тренира кошарку, а Лука фудбал. Због својих скокова у море Лука је добио и надимак Ласта.

У прољеће са дјецом бере биљке. Учи их да цијене оно што природа даје и да за собом остављају само трагове својих корака.

Рукавице и кесе увијек су јој у ауту. Када имају времена, покупе смеће на које наиђу.

Једног викенда она и Лука за два сата напунили су седам великих врећа уз пут према викендици.

Пролазници су им се јављали и довикивали „Браво!“. Један старији брачни пар пришао је Луки и дао му десет еура.

Потом су сишли до Ане, која је чистила мало ниже, и питали јесу ли за тај посао плаћени.

Ана им је објаснила да нису.

Жели да природа у којој бораве буде чиста и да дјеца науче да је чувају. Била је поносна што су ти људи препознали њихов труд.

„Надам се да ће мој син једног дана схватити да је тога дана добио много више од тих десет еура, а то је потврда да се доброта увијек примијети.“

Она и Саша вољели би да на Врбању једног дана угосте и људе које тек треба да упознају.

Да подијеле оно што имају и да се њихови гости радо враћају.

„За нас је стварно богатство управо то – имати коме да отворимо врата и са киме да подијелимо трпезу.“

Запратите Ану на Instagram профилу Краљица укуса.