Od jedne pumpe do čuvara gradaОд једне пумпе до чувара града
Prve pripreme za odbranu Herceg Novog od požara zabilježene su 1901. godine, a Vatrogasno društvo osnovano je 7. jula 1932. Republika ovaj članak poklanja ljudima koji već generacijama čuvaju živote, kuće i prirodu našeg kraja.Прве припреме за одбрану Херцег Новог од пожара забиљежене су 1901. године, а Ватрогасно друштво основано је 7. јула 1932. Република овај чланак поклања људима који већ генерацијама чувају животе, куће и природу нашег краја.
Dok Novljani već drugi dan sa zabrinutošću prate dim iznad Baošića, Žagera i Bijele, vatrogasci u njemu čitaju pravac vjetra, brzinu širenja požara, prilaze kućama, stanje dalekovoda i količinu vode koja može stići do linije plamena.
Voda, vozila, oprema i podrška iz vazduha presudni su u borbi sa vatrom, ali njima upravljaju znanje, iskustvo i procjena ljudi na terenu. Njihove odluke u ovom času čuvaju dvorišta, krovove, šumu i, prije svega, ljudske živote.
Republika im zato poklanja priču koju im Herceg Novi dugo duguje – priču o počecima novskog vatrogastva i ljudima čiji se posao obično mjeri minutima između poziva i dolaska na teren, a rijetko stranicama sačuvane istorije.
Početak bez sirene i crvenog kamiona
Prvi poznati trag vodi do 24. maja 1901. godine.
Opštinska uprava tada je odlučila da nabavi „jednu pumpu, 50 bučola za vodu, dva komada skala, četiri sjekire, dva ganča i nešto konopa“.
Skale su bile ljestve, ganči kuke, a iza tog skromnog spiska nalazila se prva organizovana namjera da se mjesto pripremi za borbu protiv vatre.
Istovremeno je odlučeno da budu pozvane četiri osiguravajuće kuće koje su osiguravale imovinu na području opštine, kako bi pomogle nabavku opreme. Već tada je postojalo razumijevanje da zaštita kuća i ljudi predstavlja zajednički posao.
Jedna pumpa još nije bila služba, ali je označila njen početak.
Poziv građanima 7. jula 1932.
Tri decenije kasnije Herceg Novi je napravio presudan korak.
U zapisniku Opštinske uprave od 7. jula 1932. godine zabilježeno je osnivanje Vatrogasnog društva. Oglasom su pozvani građani da uzmu što aktivnije učešće u njegovom stvaranju i radu.
Društvo je nastalo tokom mandata Mirka Komnenovića, koji se na čelu Opštine nalazio od 1930. do 1935. godine. Njegovo ime pripada ovoj priči kao ime čovjeka pod čijom je upravom grad dobio organizovanu vatrogasnu jedinicu. Život su joj, ipak, dali građani koji su se odazvali pozivu, prihvatili obuku i preuzeli odgovornost da prvi krenu kada izbije požar.
Imena svih članova prve postave još nisu pronađena u javno dostupnoj građi. Ostao je, međutim, datum njihovog okupljanja i dokaz da je Herceg Novi još prije 94 godine pozvao stanovnike da zajedno čuvaju svoje mjesto.
Kako je društvo postalo četa
U starijim i novijim tekstovima pojavljuju se dva naziva – Vatrogasno društvo i vatrogasna četa.
Oba pripadaju istoj istorijskoj liniji.
Društvo je osnovano 1932, a naredne godine u Kraljevini Jugoslaviji donesen je Zakon o organizaciji vatrogastva. Tada su dobrovoljna vatrogasna društva dobila naziv čete.
Zbog toga se u kasnijim zapisima navodi da je za vrijeme Komnenovićevog mandata formirana prva novska vatrogasna četa.
Od bučola za vodu do savremenog vozila
Razmak između prve pumpe i današnje Službe zaštite i spašavanja najbolje se vidi kroz opremu.
Na početku su na raspolaganju bile posude za vodu, ljestve, sjekire, kuke i konopac. Herceg Novi je 2024. godine dobio savremeno vozilo sa rezervoarom od 6.000 litara vode, 600 litara pjenila, pumpom velikog kapaciteta, vitlima i vodenim topom.
Tehnika je promijenila mogućnosti, domet i brzinu intervencija. Ipak, iza svakog vozila i dalje stoji čovjek koji mora procijeniti teren, prići vatri, sačuvati kolegu i donijeti odluku dok se okolnosti mijenjaju iz minuta u minut.
Mašina nosi vodu. Vatrogasac nosi odgovornost.
Mnogo više od gašenja požara
Današnji vatrogasac istovremeno je i spasilac.
Pripadnici novske službe izlaze na saobraćajne nesreće, tragaju za izgubljenim ljudima na Orjenu, pomažu povrijeđenima, reaguju tokom poplava, uklanjaju opasnosti sa puteva i objekata, spasavaju životinje i pružaju podršku drugim službama.
Njihov rad traje tokom cijele godine. Ljeto donosi požare na otvorenom, vjetar i nepristupačan teren. Zimi stižu prijave zbog dimnjaka, instalacija, poplava i posljedica nevremena. Između intervencija održavaju opremu, vježbaju, obilaze teren i djeci pokazuju kako da prepoznaju opasnost.
Profesionalnoj jedinici pomažu dobrovoljci iz Bijele, sa Luštice i iz Prijevora, kao i kolege iz drugih gradova kada veličina požara zahtijeva zajednički odgovor. U najtežim danima uniforme mogu biti različite, ali zadatak ostaje jedan.
Čuvari grada
Ovaj članak pripada čovjeku koji je 1901. pripremao prvu pumpu, građaninu koji se 1932. odazvao pozivu za osnivanje društva, svakoj kasnijoj generaciji i današnjim ekipama koje se sa terena vraćaju umorne, prekrivene pepelom i spremne da ponovo odgovore na poziv.
Posvećen je profesionalcima, dobrovoljcima i kolegama koji su tokom najtežih dana stizali u pomoć Herceg Novom.
Republika im poklanja ono što može – zahvalnost i mjesto u sačuvanoj priči grada.
Za Republiku Herceg Novi, oni su bili i ostali čuvari grada.
Izvori i dokumenti
Marija Crnić-Pejović: „Organizacija i rad Opštinske uprave Herceg-Novoga 1870–1940“, Boka 12/1980
Pregled predsjednika Opštine Herceg Novi
Digitalna arhiva lista „Glas Boke“
Istorijat organizacije vatrogastva i promjena naziva društava u čete
Podaci o savremenom vatrogasnom vozilu Službe zaštite i spašavanja
Vatrogasci-spasioci pronašli izgubljene turiste u zaleđu Herceg Novog
Док Новљани већ други дан са забринутошћу прате дим изнад Баошића, Жагера и Бијеле, ватрогасци у њему читају правац вјетра, брзину ширења пожара, прилазе кућама, стање далековода и количину воде која може стићи до линије пламена.
Вода, возила, опрема и подршка из ваздуха пресудни су у борби са ватром, али њима управљају знање, искуство и процјена људи на терену. Њихове одлуке у овом часу чувају дворишта, кровове, шуму и, прије свега, људске животе.
Република им зато поклања причу коју им Херцег Нови дуго дугује – причу о почецима новског ватрогаства и људима чији се посао обично мјери минутима између позива и доласка на терен, а ријетко страницама сачуване историје.
Почетак без сирене и црвеног камиона
Први познати траг води до 24. маја 1901. године.
Општинска управа тада је одлучила да набави „једну пумпу, 50 бучола за воду, два комада скала, четири сјекире, два ганча и нешто конопа“.
Скале су биле љестве, ганчи куке, а иза тог скромног списка налазила се прва организована намјера да се мјесто припреми за борбу против ватре.
Истовремено је одлучено да буду позване четири осигуравајуће куће које су осигуравале имовину на подручју општине, како би помогле набавку опреме. Већ тада је постојало разумијевање да заштита кућа и људи представља заједнички посао.
Једна пумпа још није била служба, али је означила њен почетак.
Позив грађанима 7. јула 1932.
Три деценије касније Херцег Нови је направио пресудан корак.
У записнику Општинске управе од 7. јула 1932. године забиљежено је оснивање Ватрогасног друштва. Огласом су позвани грађани да узму што активније учешће у његовом стварању и раду.
Друштво је настало током мандата Мирка Комненовића, који се на челу Општине налазио од 1930. до 1935. године. Његово име припада овој причи као име човјека под чијом је управом град добио организовану ватрогасну јединицу. Живот су јој, ипак, дали грађани који су се одазвали позиву, прихватили обуку и преузели одговорност да први крену када избије пожар.
Имена свих чланова прве поставе још нису пронађена у јавно доступној грађи. Остао је, међутим, датум њиховог окупљања и доказ да је Херцег Нови још прије 94 године позвао становнике да заједно чувају своје мјесто.
Како је друштво постало чета
У старијим и новијим текстовима појављују се два назива – Ватрогасно друштво и ватрогасна чета.
Оба припадају истој историјској линији.
Друштво је основано 1932, а наредне године у Краљевини Југославији донесен је Закон о организацији ватрогаства. Тада су добровољна ватрогасна друштва добила назив чете.
Због тога се у каснијим записима наводи да је за вријеме Комненовићевог мандата формирана прва новска ватрогасна чета.
Од бучола за воду до савременог возила
Размак између прве пумпе и данашње Службе заштите и спашавања најбоље се види кроз опрему.
На почетку су на располагању биле посуде за воду, љестве, сјекире, куке и конопац. Херцег Нови је 2024. године добио савремено возило са резервоаром од 6.000 литара воде, 600 литара пјенила, пумпом великог капацитета, витлима и воденим топом.
Техника је промијенила могућности, домет и брзину интервенција. Ипак, иза сваког возила и даље стоји човјек који мора процијенити терен, прићи ватри, сачувати колегу и донијети одлуку док се околности мијењају из минута у минут.
Машина носи воду. Ватрогасац носи одговорност.
Много више од гашења пожара
Данашњи ватрогасац истовремено је и спасилац.
Припадници новске службе излазе на саобраћајне несреће, трагају за изгубљеним људима на Орјену, помажу повријеђенима, реагују током поплава, уклањају опасности са путева и објеката, спасавају животиње и пружају подршку другим службама.
Њихов рад траје током цијеле године. Љето доноси пожаре на отвореном, вјетар и неприступачан терен. Зими стижу пријаве због димњака, инсталација, поплава и посљедица невремена. Између интервенција одржавају опрему, вјежбају, обилазе терен и дјеци показују како да препознају опасност.
Професионалној јединици помажу добровољци из Бијеле, са Луштице и из Пријевора, као и колеге из других градова када величина пожара захтијева заједнички одговор. У најтежим данима униформе могу бити различите, али задатак остаје један.
Чувари града
Овај чланак припада човјеку који је 1901. припремао прву пумпу, грађанину који се 1932. одазвао позиву за оснивање друштва, свакој каснијој генерацији и данашњим екипама које се са терена враћају уморне, прекривене пепелом и спремне да поново одговоре на позив.
Посвећен је професионалцима, добровољцима и колегама који су током најтежих дана стизали у помоћ Херцег Новом.
Република им поклања оно што може – захвалност и мјесто у сачуваној причи града.
За Републику Херцег Нови, они су били и остали чувари града.
Извори и документи
Марија Црнић-Пејовић: „Организација и рад Општинске управе Херцег-Новога 1870–1940“, Бока 12/1980
Преглед предсједника Општине Херцег Нови
Дигитална архива листа „Глас Боке“
Историјат организације ватрогаства и промјена назива друштава у чете
Подаци о савременом ватрогасном возилу Службе заштите и спашавања
Ватрогасци-спасиоци пронашли изгубљене туристе у залеђу Херцег Новог