Poslije više od 20 godina ronioci ponovo u OpačiciПослије више од 20 година рониоци поново у Опачици
Dobrovoljna akcija dvojice speleologa-ronilaca pokazala je koliko još možemo da saznamo o našem najvažnijem lokalnom izvorištu.Добровољна акција двојице спелеолога-ронилаца показала је колико још можемо да сазнамо о нашем најважнијем локалном изворишту.
Dobrovoljna akcija dvojice speleologa-ronilaca pokazala je koliko još možemo da saznamo o našem najvažnijem lokalnom izvorištu. Postoji mogućnost da ovaj zaron postane početak redovnog istraživanja, povezanog sa Centrom za monitoring i idejom „LIFE za Opačicu“.
Speleolozi-ronioci Marko Štibohar iz Herceg Novog i Vlado Krzalić iz Beograda spustili su se do početka podzemnog pećinskog sistema Opačice.
Sa njima su bili dispečer Vodovoda Duško Šćepanović, predsjednik Mjesne zajednice Zelenika–Kuti Gligo Marić i direktorica „Vodovoda i kanalizacije“ Olivera Doklestić.
Angažovanje ronilaca bilo je dobrovoljno, a istraživanje će biti nastavljeno kada uslovi budu povoljniji, objavio je Novski portal.
Velika mutnoća ograničila je njihovo napredovanje kroz podzemne kanale. Pronađeni su i djelovi starog naoružanja, vjerovatno iz Drugog svjetskog rata.
Za budućnost Opačice mnogo je važnije ono što je zaron pokazao o samom izvorištu.
Prema riječima direktorice Vodovoda, u unutrašnjost Opačice niko nije ulazio više od dvadeset godina.
Ona smatra da bi podzemne tunele trebalo stručno pregledati jednom u pet godina, kako bi se pratile moguće promjene, pukotine, odronjeni i nataloženi materijal.
Takva istraživanja mogla bi pomoći i u sagledavanju mogućnosti za proširenje bunarskih zahvata.
Cijelo područje povezanih podzemnih kanala vjerovatno još nije dovoljno istraženo.
Ovo je zato akcija koju vrijedi pozdraviti i podržati.
Od zarona do trajnog istraživanja
Dobrovoljni zaron može postati početak redovnog programa istraživanja Opačice.
Svaki naredni ulazak mogao bi biti planski dokumentovan snimcima, fotografijama, mapama i stručnim izvještajem. Tako bi se stanje podzemnih kanala pratilo tokom godina, a novi nalazi upoređivali sa prethodnim.
Podaci iz unutrašnjosti izvorišta mogli bi se povezati sa mjerenjem nivoa vode, količinama koje se crpe, brzinom obnavljanja izvora i promjenama kvaliteta vode.
Herceg Novi za takav korak već ima dio potrebne osnove.
Na Opačici je kroz projekat WATERLINK otvoren Centar za praćenje i upravljanje gradskim sistemom vodosnabdijevanja.
Vodovod je dobio opremu za praćenje protoka i pritisaka, daljinsko očitavanje i pronalaženje kvarova, kao i web GIS platformu i hidraulički model.
Centar prati put vode kroz gradsku mrežu.
Istraživanja poput ovog mogu pomoći da bolje upoznamo samo izvorište iz kojeg dio te vode dolazi.
Mogućnost se zove LIFE
Republika je već predstavila ideju pod radnim nazivom „LIFE za Opačicu“.
Crna Gora je u maju 2025. pristupila evropskom programu LIFE, kroz koji se finansiraju projekti zaštite životne sredine, unapređenja monitoringa voda, sprečavanja zagađenja i pripreme za sušne periode.
Zaron speleologa predstavlja jednu od mogućih aktivnosti šireg projekta. Redovna istraživanja podzemnih kanala mogla bi se povezati sa hidrogeološkim mjerenjima, praćenjem kvaliteta i količine vode, zaštitom slivnog područja i podacima Centra za monitoring.
Resorni ministar je u martu saopštio da je Evropskoj komisiji dostavljen kompletan normativni okvir za Poglavlje 27 i podsjetio da je Crna Gora pristupila programu LIFE.
Opačica pruža konkretnu priliku da se ta spremnost pokaže kroz jedan lokalni projekat.
Program postoji. Potreba je dokumentovana. Herceg Novi već ima Centar za monitoring, stručne ljude i početnu tehničku osnovu.
Vrijedi provjeriti mogu li institucije sve to povezati.
Svaka šesta litra
Zašto bi ova tema trebalo da zainteresuje građane najbolje pokazuje jedan jednostavan podatak.
Vodovod je 1. avgusta 2024. objavio da je u gradski sistem ulazilo ukupno 500 litara vode u sekundi: 420 sa Plata i 80 iz Opačice.
Opačica je u tom trenutku davala 16 odsto ukupne vode – približno svaku šestu litru.
Za 24 sata, protok od 80 litara u sekundi predstavlja 6.912.000 litara vode.
To je dovoljan razlog da o Opačici ne govore samo hidrogeolozi, ronioci i zaposleni u Vodovodu.
Ona treba da bude poznata građanima čije česme snabdijeva, djeci koja uče o svom gradu i ljudima koji odlučuju o njegovom razvoju.
Što više ljudi zna koliko nam Opačica daje i koliko još o njoj možemo da naučimo, veća je mogućnost da njeno istraživanje i zaštita postanu gradski prioritet.
Neka ovo bude početak
Republika će na završnoj konferenciji projekta WATERLINK, zakazanoj za 12. avgust, pitati mogu li se podaci o samom izvorištu povezati sa postojećim Centrom za monitoring.
Pozivamo bivše radnike Vodovoda, stanovnike Kutskog polja i sve koji imaju stare fotografije, dokumenta ili sjećanja vezana za Opačicu da ih podijele sa Republikom.
Pričajmo o Opačici i kada se otvaraju mogućnosti za rješenje.
Današnji zaron donio je novu pažnju našem najvažnijem lokalnom izvorištu.
Neka iz te pažnje nastanu znanje, trajno istraživanje i plan.
Добровољна акција двојице спелеолога-ронилаца показала је колико још можемо да сазнамо о нашем најважнијем локалном изворишту. Постоји могућност да овај зарон постане почетак редовног истраживања, повезаног са Центром за мониторинг и идејом „ЛИФЕ за Опачицу“.
Спелеолози-рониоци Марко Штибохар из Херцег Новог и Владо Крзалић из Београда спустили су се до почетка подземног пећинског система Опачице.
Са њима су били диспечер Водовода Душко Шћепановић, предсједник Мјесне заједнице Зеленика–Кути Глиго Марић и директорица „Водовода и канализације“ Оливера Доклестић.
Ангажовање ронилаца било је добровољно, а истраживање ће бити настављено када услови буду повољнији, објавио је Новски портал.
Велика мутноћа ограничила је њихово напредовање кроз подземне канале. Пронађени су и дјелови старог наоружања, вјероватно из Другог свјетског рата.
За будућност Опачице много је важније оно што је зарон показао о самом изворишту.
Према ријечима директорице Водовода, у унутрашњост Опачице нико није улазио више од двадесет година.
Она сматра да би подземне тунеле требало стручно прегледати једном у пет година, како би се пратиле могуће промјене, пукотине, одроњени и наталожени материјал.
Таква истраживања могла би помоћи и у сагледавању могућности за проширење бунарских захвата.
Цијело подручје повезаних подземних канала вјероватно још није довољно истражено.
Ово је зато акција коју вриједи поздравити и подржати.
Од зарона до трајног истраживања
Добровољни зарон може постати почетак редовног програма истраживања Опачице.
Сваки наредни улазак могао би бити плански документован снимцима, фотографијама, мапама и стручним извјештајем. Тако би се стање подземних канала пратило током година, а нови налази упоређивали са претходним.
Подаци из унутрашњости изворишта могли би се повезати са мјерењем нивоа воде, количинама које се црпе, брзином обнављања извора и промјенама квалитета воде.
Херцег Нови за такав корак већ има дио потребне основе.
На Опачици је кроз пројекат WATERLINK отворен Центар за праћење и управљање градским системом водоснабдијевања.
Водовод је добио опрему за праћење протока и притисака, даљинско очитавање и проналажење кварова, као и web ГИС платформу и хидраулички модел.
Центар прати пут воде кроз градску мрежу.
Истраживања попут овог могу помоћи да боље упознамо само извориште из којег дио те воде долази.
Могућност се зове ЛИФЕ
Република је већ представила идеју под радним називом „ЛИФЕ за Опачицу“.
Црна Гора је у мају 2025. приступила европском програму ЛИФЕ, кроз који се финансирају пројекти заштите животне средине, унапређења мониторинга вода, спречавања загађења и припреме за сушне периоде.
Зарон спелеолога представља једну од могућих активности ширег пројекта. Редовна истраживања подземних канала могла би се повезати са хидрогеолошким мјерењима, праћењем квалитета и количине воде, заштитом сливног подручја и подацима Центра за мониторинг.
Ресорни министар је у марту саопштио да је Европској комисији достављен комплетан нормативни оквир за Поглавље 27 и подсјетио да је Црна Гора приступила програму ЛИФЕ.
Опачица пружа конкретну прилику да се та спремност покаже кроз један локални пројекат.
Програм постоји. Потреба је документована. Херцег Нови већ има Центар за мониторинг, стручне људе и почетну техничку основу.
Вриједи провјерити могу ли институције све то повезати.
Свака шеста литра
Зашто би ова тема требало да заинтересује грађане најбоље показује један једноставан податак.
Водовод је 1. августа 2024. објавио да је у градски систем улазило укупно 500 литара воде у секунди: 420 са Плата и 80 из Опачице.
Опачица је у том тренутку давала 16 одсто укупне воде – приближно сваку шесту литру.
За 24 сата, проток од 80 литара у секунди представља 6.912.000 литара воде.
То је довољан разлог да о Опачици не говоре само хидрогеолози, рониоци и запослени у Водоводу.
Она треба да буде позната грађанима чије чесме снабдијева, дјеци која уче о свом граду и људима који одлучују о његовом развоју.
Што више људи зна колико нам Опачица даје и колико још о њој можемо да научимо, већа је могућност да њено истраживање и заштита постану градски приоритет.
Нека ово буде почетак
Република ће на завршној конференцији пројекта WATERLINK, заказаној за 12. август, питати могу ли се подаци о самом изворишту повезати са постојећим Центром за мониторинг.
Позивамо бивше раднике Водовода, становнике Кутског поља и све који имају старе фотографије, документа или сјећања везана за Опачицу да их подијеле са Републиком.
Причајмо о Опачици и када се отварају могућности за рјешење.
Данашњи зарон донио је нову пажњу нашем најважнијем локалном изворишту.
Нека из те пажње настану знање, трајно истраживање и план.