Prije pet godina njegov film je bio pred žirijem. Danas Ernesto Kolarić bira najboljeПрије пет година његов филм је био пред жиријем. Данас Ернесто Коларић бира најбоље
Današnja objava sastava glavnog žirija 39.Данашња објава састава главног жирија 39. Филмског фестивала донијела је имена угледних филмских стваралаца из Европе и региона. Међу овогодишњим фестивалским вијестима постоји и успјех који посебно припада Херцег Новом: сценариста Ернесто Коларић биће члан жирија студентског програма у којем је прије пет година приказан његов филм.
Današnja objava sastava glavnog žirija 39. Filmskog festivala donijela je imena uglednih filmskih stvaralaca iz Evrope i regiona. Među ovogodišnjim festivalskim vijestima postoji i uspjeh koji posebno pripada Herceg Novom: scenarista Ernesto Kolarić biće član žirija studentskog programa u kojem je prije pet godina prikazan njegov film.
Filmski festival Herceg Novi danas je predstavio ljude koji će odlučivati o najvažnijim priznanjima glavnog takmičarskog programa.
O Gran priju – Zlatnoj mimozi za najbolji film, kao i nagradama za režiju, scenario, mušku i žensku ulogu odlučivaće Alisa Simon, glavna selektorka Međunarodnog filmskog festivala u Palm Springsu, Elena Hristodulidu, predsjednica Izvršnog odbora Mreže kinematografija Jugoistočne Evrope, glumci Sebastian Kavaca i Ljiljana Blagojević i reditelj Draško Đurović.
Nagradu filmske kritike dodijeliće FEDEORA žiri, u kojem su Mikelanđelo Mesina, Dragan Jovićević i Marija Ivanović Nikičević. Festival će trajati od 22. do 28. avgusta, pod sloganom „Sve boje filma“.
Ta imena potvrđuju međunarodni i regionalni domet Festivala.
Njegovu vezu sa Herceg Novim na poseban način pokazuje drugi dio programa.
U žiriju studentskog filma biće glumica i profesorka Branka Pujić Jovanović, dramaturg i scenarista Armin Behrem i scenarista Ernesto Kolarić. Pred njima će se naći 30 kratkometražnih ostvarenja nastalih na akademijama u šest država regiona.
Na prvi pogled, riječ je o još jednom podatku iz bogatog festivalskog programa.
Ernestov put pokazuje koliko taj podatak zaista znači.
Pet godina između dvije uloge
Njegov kratki film „Dvije čistačice i domar“ prikazan je 2021. godine u studentskoj takmičarskoj selekciji 34. Filmskog festivala.
Tada je bio student Fakulteta dramskih umjetnosti na Cetinju. Njegov film pratio je odnose troje zaposlenih unutar malog radnog prostora, a početna ideja nastala je iz jednog medijskog naslova o seminaru posvećenom održivom razvoju i evoluciji, koji je otkazan tokom pandemije.
Ernesto je u toj neobičnoj vezi pronašao filmsko pitanje. Dok bi neko drugi pročitao naslov i nastavio dalje, on je zastao dovoljno dugo da u njemu prepozna priču.
Pišući iz ženske perspektive, razgovarao je sa ženama koje rade poslove čišćenja, a među djelima koja su uticala na njegov rad bile su i „Sluškinje“ Žana Ženea.
Njegov film je te večeri bio pred publikom i žirijem.
Ovog avgusta uloge se mijenjaju.
Ernesto će zajedno sa dvoje kolega gledati radove studenata, razgovarati o njihovim idejama i odlučivati koje ostvarenje zaslužuje priznanje.
Prije pet godina čekao je nečiju ocjenu.
Danas se računa na njegovu.
Uspjeh koji se gradio kroz rad
Ernesto Kolarić rođen je 1978. godine u Bačkoj Palanci. Odrastao je u Herceg Novom, srednju školu završio u Kotoru, a studije na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju, gdje je svoje interesovanje usmjeravao prema scenariju, televizijskoj produkciji i kratkim formama.
Do mjesta u festivalskom žiriju nije došao jednim projektom.
Njegov javno dostupan rad vodi kroz film, televiziju, muziku i pozorište.
Još 2016. godine režirao je spot za pjesmu „Rat“ hercegnovskog benda Heavy Hour. Sa Slavišom Vavićem i Veliborom Fulurijom stvarao je emisiju „In Novi veritas“, u kojoj su kulturnu i istorijsku građu Herceg Novog pretvarali u televizijski sadržaj prožet lokalnim humorom i senzibilitetom.
Na ekranizaciji radio-drame „Kralj i kamenorezac“ Ernesto je radio snimanje, montažu i postprodukciju.
Umjesto klasično snimljenih scena, kamera je pratila umjetnika Nikolu Ćurčina dok je na platnu stvarao prizore povezane sa pričom. Fotografije tog procesa potom su složene u pokretnu vizuelnu cjelinu. Radio-drama dobila je sliku, a slika je dobila tok i ritam.
Njegov video-sadržaj bio je i dio monodrame „Pohvala ludosti“, izvedene povodom 40 godina Hercegnovskog pozorišta i četiri decenije umjetničkog rada Milovana Mića Lalovića.
Kada se svaki od tih projekata posmatra zasebno, vidimo spot, emisiju, radio-dramu ili predstavu.
Kada ih stavimo jedan pored drugog, vidimo put.
Vidimo čovjeka koji je godinama učio kako priča može da se napiše, snimi, izgovori, naslika, montira i prenese publici.
„Zaliv mašte“ – radoznalost kao autorski izbor
Na Ernesta nam je pažnju skrenuo čitalac Boro.
Predložio je da pogledamo „Zaliv mašte“ i napisao da je Ernesto tih čovjek, ali veliko bogatstvo grada.
Upravo „Zaliv mašte“ možda najjasnije pokazuje zbog čega njegov rad zaslužuje pažnju.
Pilot-epizoda emisije premijerno je prikazana na Radio-televiziji Herceg Novi u avgustu 2025. godine. Ernesto je osmislio i napisao emisiju, a u njenom stvaranju okupio Lidiju Petrone, Velibora Fuluriju, Milovana Mića Lalovića i Aleksandru Miljanić.
Emisija počinje zagonetkom. Odgovor ne stiže odmah, već se čuva do kraja.
Između pitanja i rješenja nalaze se priče, gluma, poezija, znanje i igra.
To je jednostavna, ali važna odluka autora.
Dijete se uči da sluša.
Da povezuje.
Da pokuša.
Da ne dobije sve unaprijed servirano.
U prilozima „Zaliva mašte“ mjesta ima za pčelara, streličarstvo, plivanje, ribu kneza, prirodu i različite male i velike teme koje mogu pokrenuti novo pitanje. Zvanični kanal emisije već okuplja desetine takvih sadržaja za djecu i odrasle.
Kada rad postane povjerenje
Uspjeh se često prepoznaje po nagradi, aplauzu ili imenu ispisanom velikim slovima.
Postoji i druga vrsta priznanja.
Ona dolazi kada vam ljudi iz profesije povjere da prepoznate kvalitet u radu drugih.
Zato ovo nije vijest o sastavu žirija.
Ovo je priča o uspjehu jednog našeg čovjeka.
Prije pet godina rad Ernesta Kolarića bio je pred žirijem.
Ovog avgusta pred njim će biti radovi drugih.
Između te dvije tačke nalazi se ono što nijedna biografija ne može sasvim da sabere u nekoliko redova- rad koji je s vremenom postao povjerenje.
Данашња објава састава главног жирија 39. Филмског фестивала донијела је имена угледних филмских стваралаца из Европе и региона. Међу овогодишњим фестивалским вијестима постоји и успјех који посебно припада Херцег Новом: сценариста Ернесто Коларић биће члан жирија студентског програма у којем је прије пет година приказан његов филм.
Филмски фестивал Херцег Нови данас је представио људе који ће одлучивати о најважнијим признањима главног такмичарског програма.
О Гран прију – Златној мимози за најбољи филм, као и наградама за режију, сценарио, мушку и женску улогу одлучиваће Алиса Симон, главна селекторка Међународног филмског фестивала у Палм Спрингсу, Елена Христодулиду, предсједница Извршног одбора Мреже кинематографија Југоисточне Европе, глумци Себастиан Каваца и Љиљана Благојевић и редитељ Драшко Ђуровић.
Награду филмске критике додијелиће ФЕДЕОРА жири, у којем су Микеланђело Месина, Драган Јовићевић и Марија Ивановић Никичевић. Фестивал ће трајати од 22. до 28. августа, под слоганом „Све боје филма“.
Та имена потврђују међународни и регионални домет Фестивала.
Његову везу са Херцег Новим на посебан начин показује други дио програма.
У жирију студентског филма биће глумица и професорка Бранка Пујић Јовановић, драматург и сценариста Армин Бехрем и сценариста Ернесто Коларић. Пред њима ће се наћи 30 краткометражних остварења насталих на академијама у шест држава региона.
На први поглед, ријеч је о још једном податку из богатог фестивалског програма.
Ернестов пут показује колико тај податак заиста значи.
Пет година између двије улоге
Његов кратки филм „Двије чистачице и домар“ приказан је 2021. године у студентској такмичарској селекцији 34. Филмског фестивала.
Тада је био студент Факултета драмских умјетности на Цетињу. Његов филм пратио је односе троје запослених унутар малог радног простора, а почетна идеја настала је из једног медијског наслова о семинару посвећеном одрживом развоју и еволуцији, који је отказан током пандемије.
Ернесто је у тој необичној вези пронашао филмско питање. Док би неко други прочитао наслов и наставио даље, он је застао довољно дуго да у њему препозна причу.
Пишући из женске перспективе, разговарао је са женама које раде послове чишћења, а међу дјелима која су утицала на његов рад биле су и „Слушкиње“ Жана Женеа.
Његов филм је те вечери био пред публиком и жиријем.
Овог августа улоге се мијењају.
Ернесто ће заједно са двоје колега гледати радове студената, разговарати о њиховим идејама и одлучивати које остварење заслужује признање.
Прије пет година чекао је нечију оцјену.
Данас се рачуна на његову.
Успјех који се градио кроз рад
Ернесто Коларић рођен је 1978. године у Бачкој Паланци. Одрастао је у Херцег Новом, средњу школу завршио у Котору, а студије на Факултету драмских умјетности на Цетињу, гдје је своје интересовање усмјеравао према сценарију, телевизијској продукцији и кратким формама.
До мјеста у фестивалском жирију није дошао једним пројектом.
Његов јавно доступан рад води кроз филм, телевизију, музику и позориште.
Још 2016. године режирао је спот за пјесму „Рат“ херцегновског бенда Heavy Хоур. Са Славишом Вавићем и Велибором Фулуријом стварао је емисију „Ин Нови веритас“, у којој су културну и историјску грађу Херцег Новог претварали у телевизијски садржај прожет локалним хумором и сензибилитетом.
На екранизацији радио-драме „Краљ и каменорезац“ Ернесто је радио снимање, монтажу и постпродукцију.
Умјесто класично снимљених сцена, камера је пратила умјетника Николу Ћурчина док је на платну стварао призоре повезане са причом. Фотографије тог процеса потом су сложене у покретну визуелну цјелину. Радио-драма добила је слику, а слика је добила ток и ритам.
Његов видео-садржај био је и дио монодраме „Похвала лудости“, изведене поводом 40 година Херцегновског позоришта и четири деценије умјетничког рада Милована Мића Лаловића.
Када се сваки од тих пројеката посматра засебно, видимо спот, емисију, радио-драму или представу.
Када их ставимо један поред другог, видимо пут.
Видимо човјека који је годинама учио како прича може да се напише, сними, изговори, наслика, монтира и пренесе публици.
„Залив маште“ – радозналост као ауторски избор
На Ернеста нам је пажњу скренуо читалац Боро.
Предложио је да погледамо „Залив маште“ и написао да је Ернесто тих човјек, али велико богатство града.
Управо „Залив маште“ можда најјасније показује због чега његов рад заслужује пажњу.
Пилот-епизода емисије премијерно је приказана на Радио-телевизији Херцег Нови у августу 2025. године. Ернесто је осмислио и написао емисију, а у њеном стварању окупио Лидију Петроне, Велибора Фулурију, Милована Мића Лаловића и Александру Миљанић.
Емисија почиње загонетком. Одговор не стиже одмах, већ се чува до краја.
Између питања и рјешења налазе се приче, глума, поезија, знање и игра.
То је једноставна, али важна одлука аутора.
Дијете се учи да слуша.
Да повезује.
Да покуша.
Да не добије све унапријед сервирано.
У прилозима „Залива маште“ мјеста има за пчелара, стреличарство, пливање, рибу кнеза, природу и различите мале и велике теме које могу покренути ново питање. Званични канал емисије већ окупља десетине таквих садржаја за дјецу и одрасле.
Када рад постане повјерење
Успјех се често препознаје по награди, аплаузу или имену исписаном великим словима.
Постоји и друга врста признања.
Она долази када вам људи из професије повјере да препознате квалитет у раду других.
Зато ово није вијест о саставу жирија.
Ово је прича о успјеху једног нашег човјека.
Прије пет година рад Ернеста Коларића био је пред жиријем.
Овог августа пред њим ће бити радови других.
Између те двије тачке налази се оно што ниједна биографија не може сасвим да сабере у неколико редова- рад који је с временом постао повјерење.