Komnenovićev model: Čemu i kome, osim meni, služi ovo što radim? Комненовићев модел: Чему и коме, осим мени, служи ово што радим?
Prvi princip novskog modela počinje pitanjem koje može promijeniti način na koji biramo posao: čemu i kome, osim nama, služi ono što želimo da stvorimo?Први принцип новског модела почиње питањем које може промијенити начин на који бирамо посао: чему и коме, осим нама, служи оно што желимо да створимо?
Mnogo poslovnih ideja počinje riječju „ja“, čak i kada ta riječ nije izgovorena.
Želim da otvorim. Želim da prodajem. Želim da pokrenem.
Sve te rečenice opisuju našu namjeru. Komnenovićev model pomjera težište prema ljudima zbog kojih bi ta namjera trebalo da postane stvarnost.
Njegovo prvo pitanje glasi:
Čemu i kome, osim meni, služi ovo što radim?
Mirko Komnenović to pitanje nije zapisao tim riječima. Republika ga izvodi iz njegovih odluka i rezultata koje su ostavile. U njima se iznova pojavljuje isti početak: konkretna potreba drugih ljudi.
Svrha ima ljude, problem i rezultat
Ignjatije Zloković bilježi da je Komnenović podsticao roditelje da sinove šalju na izučavanje zanata i da je u Herceg Novi dovodio sposobne zanatlije iz drugih sredina. Među njima navodi limara Rista Runda i stolare Toma Janjića i Luku Obradovića, koji su otvarali radionice i primali učenike.
Iza te istorijske crtice nalazi se čitav model.
Svrha je imala ljude, problem i promjenu koju je bilo moguće vidjeti.
Isti obrazac prepoznaje se u drugim oblastima Komnenovićevog rada. Ribarima su bili potrebni bolja organizacija, prerada i put do tržišta. Građanima pristupačniji kapital. Herceg Novom poslovi i ustanove sposobni da traju.
Rezultati njegovih odluka otvarali su prostor da drugi uče, rade, štede, ulažu i napreduju.
Tu počinje svrha.
Zarada održava posao. Svrha mu daje pravac
Prihod je uslov opstanka.
Svrha odgovara na drugo pitanje: zbog čega bi ljudima bilo važno da naš posao postoji?
Zarada pokazuje šta se vraća nama. Svrha pokazuje šta zahvaljujući našem radu postaje bolje, lakše, sigurnije ili dostupnije drugima.
Najzdraviji posao povezuje oboje.
Prihod ga održava u životu; svrha daje ljudima razlog da ga puste u svoj život.
Zato svrha mora uticati na stvarne odluke – šta nudimo, kome, po kojoj cijeni i kakav rezultat želimo da postignemo.
Jedna rečenica koja provjerava ideju
Poslovna ili društvena ideja može se svesti na jednostavnu rečenicu:
Pomažemo [kojim ljudima] da riješe [koji problem] tako što im omogućavamo [koju korist].
„Želim da otvorim radionicu“ opisuje aktivnost.
„Želim da porodicama u jednom naselju omogućim pouzdanu popravku kućnih uređaja bez višenedjeljnog čekanja“ objašnjava zbog čega bi ta radionica ljudima bila potrebna.
I mali posao može imati veliku svrhu. Može služiti jednoj ulici, jednoj generaciji ili maloj grupi ljudi sa određenim problemom. Njegovu vrijednost određuje stvarna korist koju im donosi.
Od lične želje do vrijednosti za druge
Lični cilj može biti samostalnost, veća zarada, ugled ili slobodnije raspolaganje vremenom. Sve su to legitimni razlozi za početak.
Svrha ide korak dalje. Ona pita šta će naš ostvareni cilj omogućiti drugima.
U tome se krije najvažnija misao Komnenovićevog modela:
Uspjeh dobija punu vrijednost kada njegova posljedica postane mogućnost za još nekoga.
Grad se mijenja velikim projektima, ali i svaki put kada neko precizno prepozna šta ljudima nedostaje i dovoljno ozbiljno radi da to stvori.
Ako ovaj serijal jednog dana preraste u pravi priručnik, njegovo prvo poglavlje moglo bi da sadrži samo jedno pitanje i mnogo praznog prostora za odgovor:
Čemu i kome, osim meni, služi ovo što radim?
Sve što dolazi poslije – znanje, novac, saradnici i sistem – zavisi od iskrenosti tog odgovora.
U narednom nastavku: „Prije kapitala – znanje“ – kako da utvrdimo da li našoj ideji zaista nedostaje novac ili razumijevanje bez kojeg će svaki uloženi euro postati skuplja greška.
Izvori i literatura
Ignjatije Zloković, „Mirko Komnenović“, Boka – zbornik radova iz nauke, kulture i umjetnosti, br. 13–14, Herceg Novi, 1982, str. 105–127; Olivera Doklestić, „Srpska kreditna zadruga u Herceg-Novom“, Boka, br. 23, Herceg Novi, 2003; podaci Gradskog muzeja „Mirko Komnenović“.
Napomena
Pitanje „Čemu i kome, osim meni, služi ovo što radim?“ i praktična primjena prvog principa predstavljaju autorsku rekonstrukciju Republike. Mirko Komnenović svoj način rada nije zapisao kao formulu.
Много пословних идеја почиње ријечју „ја“, чак и када та ријеч није изговорена.
Желим да отворим. Желим да продајем. Желим да покренем.
Све те реченице описују нашу намјеру. Комненовићев модел помјера тежиште према људима због којих би та намјера требало да постане стварност.
Његово прво питање гласи:
Чему и коме, осим мени, служи ово што радим?
Мирко Комненовић то питање није записао тим ријечима. Република га изводи из његових одлука и резултата које су оставиле. У њима се изнова појављује исти почетак: конкретна потреба других људи.
Сврха има људе, проблем и резултат
Игњатије Злоковић биљежи да је Комненовић подстицао родитеље да синове шаљу на изучавање заната и да је у Херцег Нови доводио способне занатлије из других средина. Међу њима наводи лимара Риста Рунда и столаре Тома Јањића и Луку Обрадовића, који су отварали радионице и примали ученике.
Иза те историјске цртице налази се читав модел.
Сврха је имала људе, проблем и промјену коју је било могуће видјети.
Исти образац препознаје се у другим областима Комненовићевог рада. Рибарима су били потребни боља организација, прерада и пут до тржишта. Грађанима приступачнији капитал. Херцег Новом послови и установе способни да трају.
Резултати његових одлука отварали су простор да други уче, раде, штеде, улажу и напредују.
Ту почиње сврха.
Зарада одржава посао. Сврха му даје правац
Приход је услов опстанка.
Сврха одговара на друго питање: због чега би људима било важно да наш посао постоји?
Зарада показује шта се враћа нама. Сврха показује шта захваљујући нашем раду постаје боље, лакше, сигурније или доступније другима.
Најздравији посао повезује обоје.
Приход га одржава у животу; сврха даје људима разлог да га пусте у свој живот.
Зато сврха мора утицати на стварне одлуке – шта нудимо, коме, по којој цијени и какав резултат желимо да постигнемо.
Једна реченица која провјерава идеју
Пословна или друштвена идеја може се свести на једноставну реченицу:
Помажемо [којим људима] да ријеше [који проблем] тако што им омогућавамо [коју корист].
„Желим да отворим радионицу“ описује активност.
„Желим да породицама у једном насељу омогућим поуздану поправку кућних уређаја без вишенедјељног чекања“ објашњава због чега би та радионица људима била потребна.
И мали посао може имати велику сврху. Може служити једној улици, једној генерацији или малој групи људи са одређеним проблемом. Његову вриједност одређује стварна корист коју им доноси.
Од личне жеље до вриједности за друге
Лични циљ може бити самосталност, већа зарада, углед или слободније располагање временом. Све су то легитимни разлози за почетак.
Сврха иде корак даље. Она пита шта ће наш остварени циљ омогућити другима.
У томе се крије најважнија мисао Комненовићевог модела:
Успјех добија пуну вриједност када његова посљедица постане могућност за још некога.
Град се мијења великим пројектима, али и сваки пут када неко прецизно препозна шта људима недостаје и довољно озбиљно ради да то створи.
Ако овај серијал једног дана прерасте у прави приручник, његово прво поглавље могло би да садржи само једно питање и много празног простора за одговор:
Чему и коме, осим мени, служи ово што радим?
Све што долази послије – знање, новац, сарадници и систем – зависи од искрености тог одговора.
У наредном наставку: „Прије капитала – знање“ – како да утврдимо да ли нашој идеји заиста недостаје новац или разумијевање без којег ће сваки уложени еуро постати скупља грешка.
Извори и литература
Игњатије Злоковић, „Мирко Комненовић“, Бока – зборник радова из науке, културе и умјетности, бр. 13–14, Херцег Нови, 1982, стр. 105–127; Оливера Доклестић, „Српска кредитна задруга у Херцег-Новом“, Бока, бр. 23, Херцег Нови, 2003; подаци Градског музеја „Мирко Комненовић“.
Напомена
Питање „Чему и коме, осим мени, служи ово што радим?“ и практична примјена првог принципа представљају ауторску реконструкцију Републике. Мирко Комненовић свој начин рада није записао као формулу.