Radmila Dabović: Od svoje zemlje, za svoju porodicuРадмила Дабовић: Од своје земље, за своју породицу

Četvoro djece ide u školu, peto u vrtić. Njihova majka Radmila Dabović sa Kruševica, uz porodične obaveze, bavi se poljoprivredom i stočarstvom. Sa suprugom proizvodi hranu za svoju kuću i kupce koji njihove proizvode nabavljaju na pijaci ili naručuju dostavu.

Radmilu smo za rubriku „Naši ljudi“ izabrali kao primjer uspješne žene koja, uz brigu o porodici, sa suprugom vodi poljoprivredno domaćinstvo. O svemu što postižu govori skromno, nabrajajući poslove koji su dio njihove svakodnevice.

Zemlju obrađuju u Kruševicama i na Vrbanju, uzgajaju povrće, drže stoku i živinu, prave sir. Porodične potrebe i obaveze na imanju treba uskladiti sa odlascima na pijacu i dostavom.

Sve domaće

Krompir, mrkva, blitva, raštan, kupus, cvekla i česan dio su onoga što uzgajaju. Među proizvodima koje nude su i mladi i suvi sir, kao i sir iz ulja.

Radmili je važno da se zna odakle ta hrana dolazi.

„Sve je domaće, ništa se ne kupuje, ne preprodava“, ističe.

Suprug nedjeljom prodaje na pijaci u Risnu. Radmila organizuje kućnu dostavu, nekada jednom sedmično, nekada jednom u petnaest dana, koliko joj ostale obaveze dozvole.

Suprug je i zaposlen na Vrbanju. Njegova zarada, objašnjava, potrebna je za račune, dok je poljoprivreda važan oslonac porodičnog budžeta. Uz današnje cijene, za njihovu porodicu mnogo toga treba obezbijediti.

Radmila i njena porodica imaju razloga da budu ponosni na ono što postižu. Iza svega što ona tako skromno nabraja stoje znanje, upornost i zajednički rad.

Radost koja se dijeli

Na Krtolijadu na Vrbanju Dabovići su donijeli svoje proizvode, a za takmičenje pripremili raštan sa domaćim kobasicama, rebrima i pršutom, od svinja koje sami uzgajaju. Osvojili su treće mjesto.

O pobjedničkoj ekipi Radmila govori sa iskrenom radošću.

„Stvarno zaslužuju tu nagradu. Mnogo su divni bili“, kaže.

Sa tog dana pamti pune kafane i livade, djecu, mlade i starije. Voljela bi da takvih okupljanja bude više, da ljudi ostave svakodnevne obaveze na nekoliko sati, prošetaju i provedu vrijeme zajedno.

Za porodice koje žive od poljoprivrede, kaže, manifestacije su prilika da predstave ono što rade, ali i da se malo provesele i predahnu od svojih briga.

Uz to ima i molbu za sve koji dolaze u zaleđe: da čuvaju prirodu. Smeće ostavljeno pored puta ili na livadi za nju je isto kao smeće bačeno pred tuđa vrata.

„Kontejner je tu, neka bace u kontejner, neka čuvaju malo prirodu.“

Radmila priželjkuje više druženja i manje prepirki. Da se ljudi češće sreću, budu složniji i raduju zajedničkim susretima.

Pri kraju razgovora kaže da nije „neki veliki govornik“. Svoju želju ipak izgovara sasvim jasno:

„Da smo svi jedno, razumijete, kao jedna familija.“

Четворо дјеце иде у школу, пето у вртић. Њихова мајка Радмила Дабовић са Крушевица, уз породичне обавезе, бави се пољопривредом и сточарством. Са супругом производи храну за своју кућу и купце који њихове производе набављају на пијаци или наручују доставу.

Радмилу смо за рубрику „Наши људи“ изабрали као примјер успјешне жене која, уз бригу о породици, са супругом води пољопривредно домаћинство. О свему што постижу говори скромно, набрајајући послове који су дио њихове свакодневице.

Земљу обрађују у Крушевицама и на Врбању, узгајају поврће, држе стоку и живину, праве сир. Породичне потребе и обавезе на имању треба ускладити са одласцима на пијацу и доставом.

Све домаће

Кромпир, мрква, блитва, раштан, купус, цвекла и чесан дио су онога што узгајају. Међу производима које нуде су и млади и суви сир, као и сир из уља.

Радмили је важно да се зна одакле та храна долази.

„Све је домаће, ништа се не купује, не препродава“, истиче.

Супруг недјељом продаје на пијаци у Рисну. Радмила организује кућну доставу, некада једном седмично, некада једном у петнаест дана, колико јој остале обавезе дозволе.

Супруг је и запослен на Врбању. Његова зарада, објашњава, потребна је за рачуне, док је пољопривреда важан ослонац породичног буџета. Уз данашње цијене, за њихову породицу много тога треба обезбиједити.

Радмила и њена породица имају разлога да буду поносни на оно што постижу. Иза свега што она тако скромно набраја стоје знање, упорност и заједнички рад.

Радост која се дијели

На Кртолијаду на Врбању Дабовићи су донијели своје производе, а за такмичење припремили раштан са домаћим кобасицама, ребрима и пршутом, од свиња које сами узгајају. Освојили су треће мјесто.

О побједничкој екипи Радмила говори са искреном радошћу.

„Стварно заслужују ту награду. Много су дивни били“, каже.

Са тог дана памти пуне кафане и ливаде, дјецу, младе и старије. Вољела би да таквих окупљања буде више, да људи оставе свакодневне обавезе на неколико сати, прошетају и проведу вријеме заједно.

За породице које живе од пољопривреде, каже, манифестације су прилика да представе оно што раде, али и да се мало провеселе и предахну од својих брига.

Уз то има и молбу за све који долазе у залеђе: да чувају природу. Смеће остављено поред пута или на ливади за њу је исто као смеће бачено пред туђа врата.

„Контејнер је ту, нека баце у контејнер, нека чувају мало природу.“

Радмила прижељкује више дружења и мање препирки. Да се људи чешће срећу, буду сложнији и радују заједничким сусретима.

При крају разговора каже да није „неки велики говорник“. Своју жељу ипак изговара сасвим јасно:

„Да смо сви једно, разумијете, као једна фамилија.“