Kako Tiho Konjević uči djecu da vide NoviКако Тихо Коњевић учи дјецу да виде Нови

Mjesto u kom je živjela bilo je satkano od kamenih kuća, s krovovima od crvenog crijepa, izblijedjelog od sunca i ispucalog od bura. Na prozorima su treperile plave škure, a vrtove su krasile smokve, ružmarin i ruže…

Ovo nije početak bajke, već osjećaj koji se u čovjeku javi kada stane pred rad Tihomira Konjevića.

Tihomir Konjević jedan je od najprepoznatljivijih hercegnovskih umjetnika, autor trodimenzionalnih minijatura po kojima ga publika prepoznaje već godinama. Izlagao je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u Crnoj Gori i regionu.

Ipak, ono što Tiha izdvaja nisu ni izložbe ni biografija.

Dok većina nas grad posmatra u širokom kadru, on ga vidi u mikrofokusu. Tako nas podsjeća kakav je Novljanin zapravo.

Novljanin je čovjek detalja.

Znajući da se grad ne čuva velikim pričama, već pažnjom, Tiho je odlučio da tu vještinu razvija i kod generacija koje dolaze.

Upravo to radi kroz slikovnicu „Livadske začkoljice”.

Njome djecu podstiče da zastanu, da pažljivo gledaju i da primijete ono pored čega bi odrasli često prošli: bubicu u travi, oblik lista, sjenku, kamen ili sitnicu iz koje može da nastane čitava priča.

Za Tiha, to nije samo dječija igra, već način da se njeguje ljubav. Dijete koje nauči da vidi detalj, jednog dana će znati da prepozna i ono što vrijedi sačuvati.

Zato Republika Herceg Novi upisuje Tihomira Konjevića u Registar zajedničkog dobra – kao umjetnika koji svoj grad ne čuva samo u svojim radovima, već i u pogledu generacija koje dolaze.

 

Мјесто у ком је живјела било је саткано од камених кућа, с крововима од црвеног цријепа, изблиједјелог од сунца и испуцалог од бура. На прозорима су трепериле плаве шкуре, а вртове су красиле смокве, ружмарин и руже…

Ово није почетак бајке, већ осјећај који се у човјеку јави када стане пред рад Тихомира Коњевића.

Тихомир Коњевић један је од најпрепознатљивијих херцегновских умјетника, аутор тродимензионалних минијатура по којима га публика препознаје већ годинама. Излагао је на бројним самосталним и колективним изложбама у Црној Гори и региону.

Ипак, оно што Тиха издваја нису ни изложбе ни биографија.

Док већина нас град посматра у широком кадру, он га види у микрофокусу. Тако нас подсјећа какав је Новљанин заправо.

Новљанин је човјек детаља.

Знајући да се град не чува великим причама, већ пажњом, Тихо је одлучио да ту вјештину развија и код генерација које долазе.

Управо то ради кроз сликовницу „Ливадске зачкољице”.

Њоме дјецу подстиче да застану, да пажљиво гледају и да примијете оно поред чега би одрасли често прошли: бубицу у трави, облик листа, сјенку, камен или ситницу из које може да настане читава прича.

За Тиха, то није само дјечија игра, већ начин да се његује љубав. Дијете које научи да види детаљ, једног дана ће знати да препозна и оно што вриједи сачувати.

Зато Република Херцег Нови уписује Тихомира Коњевића у Регистар заједничког добра – као умјетника који свој град не чува само у својим радовима, већ и у погледу генерација које долазе.