„Velika Gospođa samo jedanput u godini dolazi“„Велика Госпођа само једанпут у години долази“
Tako je Nikolaj Velimirović 1904. godine opisao Gospođindan, slavu manastira Savina, o kojoj svjedoče stari zapisi, freske i narodna vjerovanja.Тако је Николај Велимировић 1904. године описао Госпођиндан, славу манастира Савина, о којој свједоче стари записи, фреске и народна вјеровања.
Velika Gospojina, praznik Uspenja Presvete Bogorodice i slava manastira Savina, obilježava se sjutra, 28. avgusta.
U Herceg Novom ovaj datum ima i svoju zapisanu istoriju – u uspomenama Nikolaja Velimirovića, starim brojevima časopisa „Boka“ i slojevima savinskih fresaka.
Kad su zvona pokretala grad
Nikolaj Velimirović je 1904. godine zabilježio kako se na Savini čekao Gospođindan. Pripreme su počinjale sedam dana ranije: čistili su se crkva i konaci, iznošene su manastirske dragocjenosti, a po Savinskoj dubravi postavljani fenjeri.
Ispred manastira podizane su šatre, dok su u grad pristizali gosti iz Hercegovine i Dubrovnika. Kada su uoči praznika zazvonila manastirska zvona, grad se pokrenuo.
„Kao na komandu iz svih domova poče gomilama izlaziti svet“, zapisao je Nikolaj.
Njegove uspomene čuvaju i sliku društvenog života Herceg Novog s početka 20. vijeka – gostoprimstva, muzike, trgovine i susreta ljudi koji su na Savinu dolazili iz različitih krajeva.
Šta je pronađeno ispod starih fresaka
Broj 5 časopisa „Boka“ iz 1973. godine otvoren je radom istoričara umjetnosti Vojislava J. Đurića „Manastir Savina“.
Đurić navodi da su konzervatorski radovi, započeti 1969. godine, u Maloj crkvi Uspenja Bogorodice otkrili najstariji sloj fresaka iz sredine 15. vijeka. Doveo ih je u vezu sa Lovrom Dobričevićem, znamenitim kotorskim slikarom koji je stvarao i u Dubrovniku.
Ispod mlađeg živopisa tako su pronađene starije freske, dok natpis iznad ulaza svjedoči o obnovi crkve 1565. godine.
Ispod jedne slike otkrivene su druge, a ispod poznate istorije još starija.
Ikona koju su darivali ljudi različitih vjera
Posebno mjesto u istoriji Savine pripada ikoni Savinske Bogorodice, nastaloj u 16. vijeku.
Istorijsko-umjetnički zapisi svjedoče da su joj zavjetne darove ostavljali pravoslavci, katolici i muslimani. Na Veliku Gospojinu ikona je iznošena iz manastira i nošena prema Savinskoj dubravi. Taj običaj sačuvan je do danas.
Vjerovanje o bilju
Uz Veliku Gospojinu sačuvano je i narodno vjerovanje da bilje ubrano toga dana ima naročitu ljekovitost. Ubrane trave su se sušile i čuvale za upotrebu tokom godine.
To nije dio crkvenog obreda, već narodne tradicije koja je praznike povezivala sa zdravljem, prirodom i smjenom godišnjih doba.
Sjutra u Herceg Novom
Velika Gospojina biće sjutra obilježena u više hercegnovskih hramova.
U 9 časova biće služene liturgije:
– u Hramu Svetog Spasa na Toploj
– u Hramu Svetog Arhangela Mihaila u Starom gradu
– u manastiru Savina, gdje će služiti mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije
U 18 časova iz manastira Savina krenuće litija sa ikonom Savinske Bogorodice, koju će predvoditi mitropolit Joanikije.
Велика Госпојина, празник Успења Пресвете Богородице и слава манастира Савина, обиљежава се сјутра, 28. августа.
У Херцег Новом овај датум има и своју записану историју – у успоменама Николаја Велимировића, старим бројевима часописа „Бока“ и слојевима савинских фресака.
Кад су звона покретала град
Николај Велимировић је 1904. године забиљежио како се на Савини чекао Госпођиндан. Припреме су почињале седам дана раније: чистили су се црква и конаци, изношене су манастирске драгоцјености, а по Савинској дубрави постављани фењери.
Испред манастира подизане су шатре, док су у град пристизали гости из Херцеговине и Дубровника. Када су уочи празника зазвонила манастирска звона, град се покренуо.
„Као на команду из свих домова поче гомилама излазити свет“, записао је Николај.
Његове успомене чувају и слику друштвеног живота Херцег Новог с почетка 20. вијека – гостопримства, музике, трговине и сусрета људи који су на Савину долазили из различитих крајева.
Шта је пронађено испод старих фресака
Број 5 часописа „Бока“ из 1973. године отворен је радом историчара умјетности Војислава Ј. Ђурића „Манастир Савина“.
Ђурић наводи да су конзерваторски радови, започети 1969. године, у Малој цркви Успења Богородице открили најстарији слој фресака из средине 15. вијека. Довео их је у везу са Ловром Добричевићем, знаменитим которским сликаром који је стварао и у Дубровнику.
Испод млађег живописа тако су пронађене старије фреске, док натпис изнад улаза свједочи о обнови цркве 1565. године.
Испод једне слике откривене су друге, а испод познате историје још старија.
Икона коју су даривали људи различитих вјера
Посебно мјесто у историји Савине припада икони Савинске Богородице, насталој у 16. вијеку.
Историјско-умјетнички записи свједоче да су јој завјетне дарове остављали православци, католици и муслимани. На Велику Госпојину икона је изношена из манастира и ношена према Савинској дубрави. Тај обичај сачуван је до данас.
Вјеровање о биљу
Уз Велику Госпојину сачувано је и народно вјеровање да биље убрано тога дана има нарочиту љековитост. Убране траве су се сушиле и чувале за употребу током године.
То није дио црквеног обреда, већ народне традиције која је празнике повезивала са здрављем, природом и смјеном годишњих доба.
Сјутра у Херцег Новом
Велика Госпојина биће сјутра обиљежена у више херцегновских храмова.
У 9 часова биће служене литургије:
– у Храму Светог Спаса на Топлој
– у Храму Светог Архангела Михаила у Старом граду
– у манастиру Савина, гдје ће служити митрополит црногорско-приморски Јоаникије
У 18 часова из манастира Савина кренуће литија са иконом Савинске Богородице, коју ће предводити митрополит Јоаникије.