Vratimo igru pod krošnje ŠpanjoleВратимо игру под крошње Шпањоле

Roditelji predlažu da obnova igrališta dobije mjesto u opštinskom budžetu za 2027. godinu.

Četiri ljuljaške: tri veće i jedna za bebe. Dvije klackalice, tobogan, vrtuljak i vozić za penjanje.

U porukama Republici mještani Španjole nekadašnje igralište opisuju gotovo spravu po spravu, ističući kvalitet metalnih konstrukcija i ljuljaški na lancima.

Tu se okupljao komšiluk. Na izlete su dolazile i vrtićke grupe, a porodice su se s djecom zadržavale poslije obilaska tvrđave.

Stare opreme više nema. Mještani kažu da ne znaju ko ju je uklonio ni ko je postavio sadašnje dvije sprave.

Na fotografijama koje su nam dostavili vide se klupe, kućica s plavim krovom i klackalica među visokim stablima.

Roditelji smatraju da je takva oprema primjerenija kućnom dvorištu. Ukazuju da i dalje nedostaju osnovni sadržaji, pa i ljuljaške.

Zato predlažu da Opština Herceg Novi u budžetu za 2027. godinu obezbijedi sredstva za obnovu igrališta.

Pod ovim krošnjama žele lijepo uređeno mjesto za igru i druženje svoje djece i djece čitavog grada.

Samo u Ulici 13. jula, prema procjeni mještana, ima oko 40 djece. Tu dolaze i djeca sa Čela, iz Srbine, Ulice Sava Bajkovića i Ustaničke ulice.

Važno im je da se sačuvaju stabla i prirodna hladovina. Uz ljuljaške, tobogan i penjalice, predlažu malu stazu s drvenim mostićem i niskim gredama za ravnotežu.

Za zajedničkim stolom djeca bi crtala i modelovala, na tabli ostavljala poruke kredom, a na panou izlagala svoje radove.

U drvenoj kuhinjici lišće i šišarke postajali bi sastojci izmišljenih jela. Za stolom s pijeskom nastajale bi kule, putevi i čitavi mali gradovi.

Uz ksilofon i male udaraljke djeca bi zajedno smišljala ritam.

Klupice u polukrugu poslužile bi za priču, lutkarsku predstavu ili radionicu, a sto za šah povezao bi stariju djecu, roditelje, bake i djedove.

Za ostvarenje te zamisli potrebni su stručan plan, kvalitetna oprema i redovno održavanje.

Uređenje bi moglo da se radi postepeno, uz pristupačne prilaze i sadržaje koji omogućavaju zajedničku igru i djeci s invaliditetom.

Španjola bi tako, uz tvrđavu koja se obnavlja, postala prepoznatljiva i kao mjesto za porodične i školske izlete.

Vrtićke grupe mogle bi ponovo da dolaze, a školarci da poslije obilaska zidina ostanu da se igraju, učestvuju u radionici i užinaju na otvorenom.

Djeca bi odavde, uz priče o istoriji Herceg Novog, nosila i uspomene na drugare i zajedničke dane provedene pod krošnjama.

Родитељи предлажу да обнова игралишта добије мјесто у општинском буџету за 2027. годину.

Четири љуљашке: три веће и једна за бебе. Двије клацкалице, тобоган, вртуљак и возић за пењање.

У порукама Републици мјештани Шпањоле некадашње игралиште описују готово справу по справу, истичући квалитет металних конструкција и љуљашки на ланцима.

Ту се окупљао комшилук. На излете су долазиле и вртићке групе, а породице су се с дјецом задржавале послије обиласка тврђаве.

Старе опреме више нема. Мјештани кажу да не знају ко ју је уклонио ни ко је поставио садашње двије справе.

На фотографијама које су нам доставили виде се клупе, кућица с плавим кровом и клацкалица међу високим стаблима.

Родитељи сматрају да је таква опрема примјеренија кућном дворишту. Указују да и даље недостају основни садржаји, па и љуљашке.

Зато предлажу да Општина Херцег Нови у буџету за 2027. годину обезбиједи средства за обнову игралишта.

Под овим крошњама желе лијепо уређено мјесто за игру и дружење своје дјеце и дјеце читавог града.

Само у Улици 13. јула, према процјени мјештана, има око 40 дјеце. Ту долазе и дјеца са Чела, из Србине, Улице Сава Бајковића и Устаничке улице.

Важно им је да се сачувају стабла и природна хладовина. Уз љуљашке, тобоган и пењалице, предлажу малу стазу с дрвеним мостићем и ниским гредама за равнотежу.

За заједничким столом дјеца би цртала и моделовала, на табли остављала поруке кредом, а на паноу излагала своје радове.

У дрвеној кухињици лишће и шишарке постајали би састојци измишљених јела. За столом с пијеском настајале би куле, путеви и читави мали градови.

Уз ксилофон и мале удараљке дјеца би заједно смишљала ритам.

Клупице у полукругу послужиле би за причу, луткарску представу или радионицу, а сто за шах повезао би старију дјецу, родитеље, баке и дједове.

За остварење те замисли потребни су стручан план, квалитетна опрема и редовно одржавање.

Уређење би могло да се ради постепено, уз приступачне прилазе и садржаје који омогућавају заједничку игру и дјеци с инвалидитетом.

Шпањола би тако, уз тврђаву која се обнавља, постала препознатљива и као мјесто за породичне и школске излете.

Вртићке групе могле би поново да долазе, а школарци да послије обиласка зидина остану да се играју, учествују у радионици и ужинају на отвореном.

Дјеца би одавде, уз приче о историји Херцег Новог, носила и успомене на другаре и заједничке дане проведене под крошњама.