Vratio se kući i doveo prijatelje: Sveti Kirilo BaošićkiВратио се кући и довео пријатеље: Свети Кирило Баошићки

Prošlog avgusta dio moštiju Svetog Kirila stigao je u Crkvu Svetog Nikole u Baošićima. U tom hramu kršten je 1791. godine. Prije nekoliko dana dočekan je i u Savini, gdje je postao monah. Danas su Herceg Novi i Arad postali gradovi pobratimi.

Ova tri događaja završavaju put koji Kirilo nije uspio da završi za života.

Rođen je kao Konstantin Cvjetković. Sa četrnaest godina izabrao je monaški život, uprkos protivljenju oca koji je strahovao da je preslab za takav poziv. Iz Savine ga je služba kasnije odvela u Dalmaciju.

U Šibeniku je postao sveštenik i sekretar episkopa Venedikta Kraljevića. Čitajući službena pisma, otkrio je plan za uvođenje pravoslavnog naroda u uniju sa Rimom. O tome je obavijestio ljude kojih se plan ticao i pomogao da se Beču uputi zahtjev za njegovo zaustavljanje.

Poslije pobune u Šibeniku 1821. godine uhapšen je i osuđen kao jedan od organizatora. U zatvorima i prinudnom boravku proveo je gotovo četvrt vijeka.

Njegova autobiografija prekida se neposredno pred hapšenje. Ako je ikada zapisao ono što je preživio u tamnicama, taj dio rukopisa nije sačuvan. O najtežim godinama njegovog života danas svjedoče pisma, sudski spisi i manastirske knjige.

Poslednji dio kazne proveo je u manastiru Bezdin, nedaleko od Arada. Kada je postao slobodan, tražio je da se vrati u Boku ili Dalmaciju. Austrijske vlasti mu to nisu  dozvolile.

Upokojio se u Bezdinu 1857. godine.

Monasi i vjernici u Rumuniji sačuvali su njegov grob, mošti i uspomenu. Poštovali su ga Srbi i Rumuni, mnogo prije nego što ga je Srpska pravoslavna crkva 2025. godine zvanično uvrstila među svetitelje.

Predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić i gradonačelnik Arada Călin Bibarț imali su danas čast da svojim potpisima zatvore jedno dugo poglavlje , a  otvore novo, posvećeno saradnji dva grada.

Danas su ta dva grada postala prijatelji.

Sveti Kirilo se vratio kući i doveo ih sa sobom.

Pročitajte i: Jedan Novi, 39 prijatelja

Прошлог августа дио моштију Светог Кирила стигао је у Цркву Светог Николе у Баошићима. У том храму крштен је 1791. године. Прије неколико дана дочекан је и у Савини, гдје је постао монах. Данас су Херцег Нови и Арад постали градови побратими.

Ова три догађаја завршавају пут који Кирило није успио да заврши за живота.

Рођен је као Константин Цвјетковић. Са четрнаест година изабрао је монашки живот, упркос противљењу оца који је страховао да је преслаб за такав позив. Из Савине га је служба касније одвела у Далмацију.

У Шибенику је постао свештеник и секретар епископа Венедикта Краљевића. Читајући службена писма, открио је план за увођење православног народа у унију са Римом. О томе је обавијестио људе којих се план тицао и помогао да се Бечу упути захтјев за његово заустављање.

Послије побуне у Шибенику 1821. године ухапшен је и осуђен као један од организатора. У затворима и принудном боравку провео је готово четврт вијека.

Његова аутобиографија прекида се непосредно пред хапшење. Ако је икада записао оно што је преживио у тамницама, тај дио рукописа није сачуван. О најтежим годинама његовог живота данас свједоче писма, судски списи и манастирске књиге.

Последњи дио казне провео је у манастиру Бездин, недалеко од Арада. Када је постао слободан, тражио је да се врати у Боку или Далмацију. Аустријске власти му то нису  дозволиле.

Упокојио се у Бездину 1857. године.

Монаси и вјерници у Румунији сачували су његов гроб, мошти и успомену. Поштовали су га Срби и Румуни, много прије него што га је Српска православна црква 2025. године званично уврстила међу светитеље.

Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић и градоначелник Арада Цăлин Бибарț имали су данас част да својим потписима затворе једно дуго поглавље , а  отворе ново, посвећено сарадњи два града.

Данас су та два града постала пријатељи.

Свети Кирило се вратио кући и довео их са собом.

Прочитајте и: Један Нови, 39 пријатеља