Zelenika je otvorila Boku prema svijetuЗеленика је отворила Боку према свијету
Uskotračna pruga otvorena 16. jula 1901. povezala je Boku sa Sarajevom i željezničkom mrežom Austro-Ugarske. Zelenika je tada postala najjužnija željeznička stanica Monarhije.Ускотрачна пруга отворена 16. јула 1901. повезала је Боку са Сарајевом и жељезничком мрежом Аустро-Угарске. Зеленика је тада постала најјужнија жељезничка станица Монархије.
Prije 125 godina prvi voz stigao je u Zeleniku. Trasom kojom se danas između Igala, Herceg Novog i Zelenike šeta ili vozi bicikl, nekada su prolazili putnički i teretni vozovi.
Dolazak željeznice nije značio samo novu vrstu prevoza. Stanovnici Boke dobili su vezu sa gradovima u zaleđu, a Zelenika je postala važna završna stanica na jugu Austro-Ugarske.
Pruga Gabela–Hum–Uskoplje–Zelenika svečano je otvorena 16. jula 1901. godine. Razmak između dvije šine iznosio je svega 76 centimetara, znatno manje od današnjih standardnih pruga. Zbog toga je nazivana uskotračnom prugom ili prugom bosanskog kolosijeka.
Uži kolosijek bio je pogodniji za oštre krivine, tunele i težak kraški teren kroz koji je pruga prolazila. Vozovi su bili manji i sporiji od današnjih, a u narodu je takav voz ostao upamćen pod imenom Ćiro.
Put iz Zelenike prema Sarajevu
Putnik koji bi krenuo iz Zelenike prolazio je kroz Herceg Novi, Igalo i Sutorinu, a zatim preko Konavala stizao do Uskoplja, Huma, Gabele i Čapljine. Odatle se postojećom prugom moglo nastaviti prema Mostaru i Sarajevu.
Kod Uskoplja se odvajala pruga prema Gružu, luci kod Dubrovnika, dok se kod Huma odvajala linija prema Trebinju. Ta veza kasnije je produžena do Bileće, Nikšića i Titograda.
Iz Sarajeva su putnici, presjedajući na druge vozove, mogli nastaviti putovanje prema gradovima srednje Evrope.
Pruga je služila za prevoz ljudi, robe, pošte i različitog materijala. Zahvaljujući njoj, mjesta kroz koja je prolazila bila su bolje povezana sa zaleđem i većim gradovima.
Teška gradnja kroz krš i bezvodno područje
Pripreme za izgradnju počele su krajem 19. vijeka, a glavni radovi 1898. godine. Graditelji su se suočavali sa ljetnjim vrućinama, burom, obilnim padavinama i teškim kraškim terenom.
U dolini Neretve među radnicima se pojavila malarija. Na bezvodnom području iza Huma voda za radnike i parne lokomotive obezbjeđivana je iz dubokih bunara i cisterni u kojima se sakupljala kišnica.
Austro-Ugarska je prugu gradila prvenstveno da bi kopnenim putem povezala svoje luke i vojne položaje. Ipak, željeznica je ubrzo dobila veliki značaj i za stanovništvo, trgovinu i putovanja.
Zelenika je njenim otvaranjem postala najjužnija željeznička stanica Austro-Ugarske.
Prvi voz na prostoru današnje Crne Gore
Dolazak voza u Zeleniku često se opisuje kao početak željeznice u Crnoj Gori. Ta tvrdnja zahtijeva kratko objašnjenje.
Boka 1901. godine nije bila dio tadašnje Knjaževine Crne Gore, već Austro-Ugarske. Pruga do Zelenike zato je bila prva željeznička pruga na prostoru koji danas pripada Crnoj Gori.
Prvom prugom izgrađenom u tadašnjoj crnogorskoj državi smatra se linija Bar–Virpazar, otvorena 1908. godine.
Zelenika, dakle, ima posebno mjesto u željezničkoj istoriji: upravo je u nju stigao prvi voz na teritoriji današnje Crne Gore.
Posljednji voz i nova namjena stare trase
Željeznički saobraćaj prema Zelenici ugašen je krajem šezdesetih godina prošlog vijeka.
Prema jednom istorijskom pregledu, posljednji voz do Zelenike saobraćao je 30. juna 1968. godine. Arhivski portal Vremeplov navodi da je dionica Uskoplje–Zelenika konačno ukinuta 1. juna 1969. godine.
Šine su potom uklonjene, ali su djelovi nekadašnje pruge ostali sačuvani. Starom trasom danas prolaze šetalište i biciklistička staza, dok tuneli, mostovi i nekadašnje stanice podsjećaju na vrijeme Ćira.
Jedan od najuočljivijih podsjetnika je Vagon u Zelenici, uz nekadašnju trasu pruge i tunel Lalovina.
Večerašnji program kod Vagona
Jubilej obilježavaju NVO Sinergija i Triatlon klub Herceg Novi. Obilježavanje je počelo biciklijadom od parka ispod Titove vile „Galeb“ u Igalu do Vagona u Zelenici.
Večerašnji program kod Vagona počinje u 17 časova, kada će muziku birati DJ Funk You.
U 19 časova počeće svečani dio programa i defile Gradske muzike Herceg Novi i mažoretki. Učesnici će se kretati nekadašnjom trasom pruge, od tunela Lalovina do Vagona.
Na bini kod Vagona od 20 časova nastupiće Bosiljka Kulišić i Nicolas Moretta. Za završnicu večeri, oko ponoći, najavljen je nastup benda Trio Mare.
Organizatori su pripremili i izložbu starih fotografija željeznice, sadržaje za djecu i predstavljanje ideje za uređenje prostora oko Vagona, na kojoj radi arhitektonski studio Modularh.
Stariji posjetioci imaće priliku da ispričaju svoja sjećanja na Ćira, dok će mlađi moći da saznaju kako je izgledalo putovanje vozom kroz Herceg Novi.
Tokom druge polovine jula planirano je i oslikavanje murala na potpornom zidu uz Jadransku magistralu, preko puta Vagona. Mural, čija će tema biti dolazak prvog voza, oslikaće umjetnik Dimitrije Stojmenov.
Obilježavanje jubileja zato nije samo podsjećanje na jedan datum. To je prilika da Zelenika sačuva dio svog identiteta i pokaže zbog čega zauzima posebno mjesto u istoriji Boke i današnje Crne Gore.
Izvori: istorijski pregled Dalmatinske pruge prema Zelenici; arhivski portal Vremeplov – pruga Sarajevo–Zelenika; J. R. von Wenusch, Die Eisenbahnen von Dalmatien, Bosnien und Herzogewina; Slavko Burzanović i saradnici, 100 godina željeznice Crne Gore; Keith Chester, The Railways of Montenegro; podaci o programu prema najavi NVO Sinergija i Triatlon kluba Herceg Novi, objavljenoj u lokalnim medijima.
Прије 125 година први воз стигао је у Зеленику. Трасом којом се данас између Игала, Херцег Новог и Зеленике шета или вози бицикл, некада су пролазили путнички и теретни возови.
Долазак жељезнице није значио само нову врсту превоза. Становници Боке добили су везу са градовима у залеђу, а Зеленика је постала важна завршна станица на југу Аустро-Угарске.
Пруга Габела–Хум–Ускопље–Зеленика свечано је отворена 16. јула 1901. године. Размак између двије шине износио је свега 76 центиметара, знатно мање од данашњих стандардних пруга. Због тога је називана ускотрачном пругом или пругом босанског колосијека.
Ужи колосијек био је погоднији за оштре кривине, тунеле и тежак крашки терен кроз који је пруга пролазила. Возови су били мањи и спорији од данашњих, а у народу је такав воз остао упамћен под именом Ћиро.
Пут из Зеленике према Сарајеву
Путник који би кренуо из Зеленике пролазио је кроз Херцег Нови, Игало и Суторину, а затим преко Конавала стизао до Ускопља, Хума, Габеле и Чапљине. Одатле се постојећом пругом могло наставити према Мостару и Сарајеву.
Код Ускопља се одвајала пруга према Гружу, луци код Дубровника, док се код Хума одвајала линија према Требињу. Та веза касније је продужена до Билеће, Никшића и Титограда.
Из Сарајева су путници, пресједајући на друге возове, могли наставити путовање према градовима средње Европе.
Пруга је служила за превоз људи, робе, поште и различитог материјала. Захваљујући њој, мјеста кроз која је пролазила била су боље повезана са залеђем и већим градовима.
Тешка градња кроз крш и безводно подручје
Припреме за изградњу почеле су крајем 19. вијека, а главни радови 1898. године. Градитељи су се суочавали са љетњим врућинама, буром, обилним падавинама и тешким крашким тереном.
У долини Неретве међу радницима се појавила маларија. На безводном подручју иза Хума вода за раднике и парне локомотиве обезбјеђивана је из дубоких бунара и цистерни у којима се сакупљала кишница.
Аустро-Угарска је пругу градила првенствено да би копненим путем повезала своје луке и војне положаје. Ипак, жељезница је убрзо добила велики значај и за становништво, трговину и путовања.
Зеленика је њеним отварањем постала најјужнија жељезничка станица Аустро-Угарске.
Први воз на простору данашње Црне Горе
Долазак воза у Зеленику често се описује као почетак жељезнице у Црној Гори. Та тврдња захтијева кратко објашњење.
Бока 1901. године није била дио тадашње Књажевине Црне Горе, већ Аустро-Угарске. Пруга до Зеленике зато је била прва жељезничка пруга на простору који данас припада Црној Гори.
Првом пругом изграђеном у тадашњој црногорској држави сматра се линија Бар–Вирпазар, отворена 1908. године.
Зеленика, дакле, има посебно мјесто у жељезничкој историји: управо је у њу стигао први воз на територији данашње Црне Горе.
Посљедњи воз и нова намјена старе трасе
Жељезнички саобраћај према Зеленици угашен је крајем шездесетих година прошлог вијека.
Према једном историјском прегледу, посљедњи воз до Зеленике саобраћао је 30. јуна 1968. године. Архивски портал Времеплов наводи да је дионица Ускопље–Зеленика коначно укинута 1. јуна 1969. године.
Шине су потом уклоњене, али су дјелови некадашње пруге остали сачувани. Старом трасом данас пролазе шеталиште и бициклистичка стаза, док тунели, мостови и некадашње станице подсјећају на вријеме Ћира.
Један од најуочљивијих подсјетника је Вагон у Зеленици, уз некадашњу трасу пруге и тунел Лаловина.
Вечерашњи програм код Вагона
Јубилеј обиљежавају НВО Синергија и Триатлон клуб Херцег Нови. Обиљежавање је почело бициклијадом од парка испод Титове виле „Галеб“ у Игалу до Вагона у Зеленици.
Вечерашњи програм код Вагона почиње у 17 часова, када ће музику бирати ДЈ Функ You.
У 19 часова почеће свечани дио програма и дефиле Градске музике Херцег Нови и мажоретки. Учесници ће се кретати некадашњом трасом пруге, од тунела Лаловина до Вагона.
На бини код Вагона од 20 часова наступиће Босиљка Кулишић и Ницолас Моретта. За завршницу вечери, око поноћи, најављен је наступ бенда Трио Маре.
Организатори су припремили и изложбу старих фотографија жељезнице, садржаје за дјецу и представљање идеје за уређење простора око Вагона, на којој ради архитектонски студио Модуларх.
Старији посјетиоци имаће прилику да испричају своја сјећања на Ћира, док ће млађи моћи да сазнају како је изгледало путовање возом кроз Херцег Нови.
Током друге половине јула планирано је и осликавање мурала на потпорном зиду уз Јадранску магистралу, преко пута Вагона. Мурал, чија ће тема бити долазак првог воза, осликаће умјетник Димитрије Стојменов.
Обиљежавање јубилеја зато није само подсјећање на један датум. То је прилика да Зеленика сачува дио свог идентитета и покаже због чега заузима посебно мјесто у историји Боке и данашње Црне Горе.
Извори: историјски преглед Далматинске пруге према Зеленици; архивски портал Времеплов – пруга Сарајево–Зеленика; Ј. Р. вон Wenusch, Дие Еисенбахнен вон Далматиен, Босниен унд Herzogewina; Славко Бурзановић и сарадници, 100 година жељезнице Црне Горе; Кеитх Цхестер, Тхе Railways оф Монтенегро; подаци о програму према најави НВО Синергија и Триатлон клуба Херцег Нови, објављеној у локалним медијима.