Uz Žežo je Novi prohodao u vodiУз Жежо је Нови проходао у води

U Herceg Novom djeca rano upoznaju vodu. More im je pred kućom, bazen na Škveru dio gradskog odrastanja, a plivanje gotovo druga pismenost.

Ipak, svako dijete do vode stiže svojim putem.

Neko skoči prije nego što trener završi rečenicu. Neko prvo provjeri temperaturu, dubinu i raspoloženje odraslih. Neko čvrsto drži ivicu, iako je minut ranije svima objasnio da se ničega ne plaši.

Žežo je upoznala sve te karaktere.

Godinama ih dočekuje na bazenu i brzo otkriva kome treba ohrabrenje, kome red, a kome kratko i jasno:

„Još jednom.“

Kod Žežo se znalo: sluša se, radi se i završava započeto. Red se čeka. Pokret se ponavlja. Ruke idu pravilno, noge rade jače, a izgovori ostaju pored bazena zajedno sa papučama.

Stroga je upravo onoliko koliko dijete može da podnese i dovoljno pažljiva da prepozna kada mu treba podrška.

U toj mjeri između zahtjeva i ljubavi nalazi se tajna njenog rada.

Djeca brzo osjete kada odrasla osoba od njih očekuje više zato što u njih vjeruje. Žežo im nije spuštala ljestvicu. Pokazivala im je kako da je dosegnu.

Žežo i danas uči djecu da se napredak osvaja ponavljanjem, da greška traži novi pokušaj i da disciplina otvara prostor slobode. Svaka preplivana dužina postaje mala lična pobjeda.

Iz pobjede raste radost.

Iz radosti ljubav prema vodi.

Tako djeca dobijaju još jedan dio Herceg Novog. Dobijaju Škver, barke, plaže, bove, ljetnja jutra i kupanja koja traju dok ih roditelji po treći put dozivaju da izađu.

More im postaje blisko, sigurno i njihovo.

Kroz njene treninge prošle su generacije, a nove i danas na Škveru uče prve zaveslaje. Iz škole plivanja nastavili su plivači, vaterpolisti, reprezentativci i šampioni. Njihove medalje, utakmice i veliki rezultati nose trag početka uz Žežo.

Svaki šampion nekada je bio dijete koje uči da pravilno diše.

Svaki veliki gol počeo je prvim zaveslajem.

У Херцег Новом дјеца рано упознају воду. Море им је пред кућом, базен на Шкверу дио градског одрастања, а пливање готово друга писменост.

Ипак, свако дијете до воде стиже својим путем.

Неко скочи прије него што тренер заврши реченицу. Неко прво провјери температуру, дубину и расположење одраслих. Неко чврсто држи ивицу, иако је минут раније свима објаснио да се ничега не плаши.

Жежо је упознала све те карактере.

Годинама их дочекује на базену и брзо открива коме треба охрабрење, коме ред, а коме кратко и јасно:

„Још једном.“

Код Жежо се знало: слуша се, ради се и завршава започето. Ред се чека. Покрет се понавља. Руке иду правилно, ноге раде јаче, а изговори остају поред базена заједно са папучама.

Строга је управо онолико колико дијете може да поднесе и довољно пажљива да препозна када му треба подршка.

У тој мјери између захтјева и љубави налази се тајна њеног рада.

Дјеца брзо осјете када одрасла особа од њих очекује више зато што у њих вјерује. Жежо им није спуштала љествицу. Показивала им је како да је досегну.

Жежо и данас учи дјецу да се напредак осваја понављањем, да грешка тражи нови покушај и да дисциплина отвара простор слободе. Свака препливана дужина постаје мала лична побједа.

Из побједе расте радост.

Из радости љубав према води.

Тако дјеца добијају још један дио Херцег Новог. Добијају Шквер, барке, плаже, бове, љетња јутра и купања која трају док их родитељи по трећи пут дозивају да изађу.

Море им постаје блиско, сигурно и њихово.

Кроз њене тренинге прошле су генерације, а нове и данас на Шкверу уче прве завеслаје. Из школе пливања наставили су пливачи, ватерполисти, репрезентативци и шампиони. Њихове медаље, утакмице и велики резултати носе траг почетка уз Жежо.

Сваки шампион некада је био дијете које учи да правилно дише.

Сваки велики гол почео је првим завеслајем.