Influenca – drugi dioИнфлуенца – други дио

Nakon prvog dijela, donosimo završetak teksta o tadašnjim shvatanjima uzroka bolesti, prenošenja zaraze i liječenja.

Influenca može biti opasna ne samo svojim komplikacijama, nego i time, što sasvim čudnovato i osobito utiče na druge već postojeće bolesti.

Ove bivaju ušljed influence sve gore, naročito bolesti pluća i srca.

Ako ovakvi ljudi obole od influence, onda se ukazuje njihova stara bolest u mnogo jačem stepenu, pa ako je bolest ozbiljnija, mogu i umrijeti.

I druge bolesti n. pr. šećerna bolest (diabetes) jako se pogorša, ako se pridruži influenca; ali najviše se pogorša poremećenje uma, kod kojih bolesnika svi uspjesi, koji su se kroz mjesece i mjesece postizavali, odjednom nestanu.

U pošljednje vrijeme još su kod te bolesti opazili, da se sve rane iza operacija influencom pokvare i bivaju sve gore.

Dandanas bila bi velika pogrješka, da se iza kakve operacije pokažu znaci trovanja krvi, jer je antiseptična tehnika danas na vrhuncu svoga razvitka.

Kod operisanih, koji docnije obole od influence, često se pokazuju ovakvi znaci trovanja, i ako su za operacije i poslije nje pazili na najstrožu antiseptiku; a to je pojava, pri kojoj niko ne zna, što da čini.

Pored svega toga, što je influenca uopšte, a naročito prema ubogom, već oboljelom čovjeku tako pakosna i zlobna, ima ona, ako se tako reći može i nešto dobra: ona može druge akutne zarazne bolesti iskorijeniti.

Ovijeh nestaje manje više, čim se influenca pojavi: frus, skarlatina, tif, difterija odjednom iščeznu, a influenca tada sama vlada.

Dakako, da je to samo onda, kad doista epidemički u većoj mjeri vlada, kao što je bilo godine 1889./90 i 1891./2.

Pitanje je, da li mi što znamo o prirodi i o uzroku influence?

Malo ili ništa, jer kod te bolesti nailazimo gotovo na same zagonetke.

Ona ne mari, kao druge zarazne bolesti, ni za nepogode vremena, doba godine, ni za prilike u zemljištu, a još manje za spol, starost, ili mladost, ni za način življenja, njoj je svejedno, ne mari za nikoga, i pustoši kao silan i moćan tiranin.

Pronašli su u najnovije vrijeme i nekakav „bacil od influence“ i t. d., ali cijela stvar još nije sasvim sigurna.

Toliko se ipak danas za sigurno zna, da je influenca zarazna (priljepčiva) bolest i da se može prenositi od jednoga na drugoga.

Svak će, dakle, dobro činiti, ako pazi, da se ne sastaje s takvim bolesnikom, dok nije sasvim ozdravio.

To doduše nije sasvim sigurno, da ko ne bi ipak obolio od influence, jer danas znamo, da i one zarazne klice koje su u vazduhu, mogu zaraziti, ali bar treba da se uklanjamo svakoj prilici, u kojoj se zaraziti možemo, tijem više, što se ne možemo čuvati od influence nekim mjerama opreznosti, kao kod drugih zaraznih bolesti.

Mi smo prema njoj suviše slabi, nemoćni i bez volje, mi smo joj izručeni na milost i nemilost.

Napošljetku još nekoliko riječi o liječenju influence. Siguran, nesumnjiv lijek od te bolesti još uvijek nijesu pronašli, i ako su je već raznim ljekovima probali liječiti.

U opšte nastoji se kod ove bolesti, da se protiv pojedinih pojava vojuje i da bolesnik pazi na higijensko dijetetička pravila.

Bolesnik pa ma bio i tek malo bolestan, treba da je miran i da se što više čuva, najbolje da odmah legne u postelju.

Mnogi bolesnici često obole od komplikacija samo zato, jer nijesu marili za prve pojave bolesti i što su dockan zvali ljekara.

I oni, koji su bolest preboljeli, treba da se čuvaju što više mogu, inače lako mogu ponovo oboljeti. Ovakvo ponovno oboljenje obično je mnogo ozbiljnije nego prvobitno.

„Nar. Nov.“

Izvor: „Glas Crnogorca“, 29. januar 1905. godine, broj 4, strana 3. Digitalizovani original – Digitalna biblioteka Crne Gore.

Napomena redakcije: Sačuvani su jezik i izrazi izvornika, uz preslovljavanje na latinicu. Medicinski navodi odražavaju znanja i shvatanja iz 1905. godine.

Након првог дијела, доносимо завршетак текста о тадашњим схватањима узрока болести, преношења заразе и лијечења.

Инфлуенца може бити опасна не само својим компликацијама, него и тиме, што сасвим чудновато и особито утиче на друге већ постојеће болести.

Ове бивају ушљед инфлуенце све горе, нарочито болести плућа и срца.

Ако овакви људи оболе од инфлуенце, онда се указује њихова стара болест у много јачем степену, па ако је болест озбиљнија, могу и умријети.

И друге болести н. пр. шећерна болест (диабетес) јако се погорша, ако се придружи инфлуенца; али највише се погорша поремећење ума, код којих болесника сви успјеси, који су се кроз мјесеце и мјесеце постизавали, одједном нестану.

У пошљедње вријеме још су код те болести опазили, да се све ране иза операција инфлуенцом покваре и бивају све горе.

Данданас била би велика погрјешка, да се иза какве операције покажу знаци тровања крви, јер је антисептична техника данас на врхунцу свога развитка.

Код оперисаних, који доцније оболе од инфлуенце, често се показују овакви знаци тровања, и ако су за операције и послије ње пазили на најстрожу антисептику; а то је појава, при којој нико не зна, што да чини.

Поред свега тога, што је инфлуенца уопште, а нарочито према убогом, већ обољелом човјеку тако пакосна и злобна, има она, ако се тако рећи може и нешто добра: она може друге акутне заразне болести искоријенити.

Овијех нестаје мање више, чим се инфлуенца појави: фрус, скарлатина, тиф, дифтерија одједном ишчезну, а инфлуенца тада сама влада.

Дакако, да је то само онда, кад доиста епидемички у већој мјери влада, као што је било године 1889./90 и 1891./2.

Питање је, да ли ми што знамо о природи и о узроку инфлуенце?

Мало или ништа, јер код те болести наилазимо готово на саме загонетке.

Она не мари, као друге заразне болести, ни за непогоде времена, доба године, ни за прилике у земљишту, а још мање за спол, старост, или младост, ни за начин живљења, њој је свеједно, не мари за никога, и пустоши као силан и моћан тиранин.

Пронашли су у најновије вријеме и некакав „бацил од инфлуенце“ и т. д., али цијела ствар још није сасвим сигурна.

Толико се ипак данас за сигурно зна, да је инфлуенца заразна (приљепчива) болест и да се може преносити од једнога на другога.

Свак ће, дакле, добро чинити, ако пази, да се не састаје с таквим болесником, док није сасвим оздравио.

То додуше није сасвим сигурно, да ко не би ипак оболио од инфлуенце, јер данас знамо, да и оне заразне клице које су у ваздуху, могу заразити, али бар треба да се уклањамо свакој прилици, у којој се заразити можемо, тијем више, што се не можемо чувати од инфлуенце неким мјерама опрезности, као код других заразних болести.

Ми смо према њој сувише слаби, немоћни и без воље, ми смо јој изручени на милост и немилост.

Напошљетку још неколико ријечи о лијечењу инфлуенце. Сигуран, несумњив лијек од те болести још увијек нијесу пронашли, и ако су је већ разним љековима пробали лијечити.

У опште настоји се код ове болести, да се против појединих појава војује и да болесник пази на хигијенско дијететичка правила.

Болесник па ма био и тек мало болестан, треба да је миран и да се што више чува, најбоље да одмах легне у постељу.

Многи болесници често оболе од компликација само зато, јер нијесу марили за прве појаве болести и што су доцкан звали љекара.

И они, који су болест пребољели, треба да се чувају што више могу, иначе лако могу поново обољети. Овакво поновно обољење обично је много озбиљније него првобитно.

„Нар. Нов.“

Извор: „Глас Црногорца“, 29. јануар 1905. године, број 4, страна 3. Дигитализовани оригинал – Дигитална библиотека Црне Горе.

Напомена редакције: Сачувани су језик и изрази изворника, уз пресловљавање на латиницу. Медицински наводи одражавају знања и схватања из 1905. године.