Čitam, podvlačim, ponavljam, a sjutra ne znamЧитам, подвлачим, понављам, а сјутра не знам
Počnite odmah i probajte ovako: pročitajte, zatvorite knjigu i pokušajte da se sjetite.Почните одмах и пробајте овако: прочитајте, затворите књигу и покушајте да се сјетите.
Početak školske godine ima ogromnu prednost u odnosu na njen kraj: još se ništa nije nagomilalo.
Znači, tajming za start je savršen.
Pouka: lakše je sada „uhvatiti“ i ritam i prve dobre ocjene nego kasnije popravljati i ocjene i navike u isto vrijeme.
Ako se lekcija čita tri, četiri ili pet puta, poslije nekog vremena sve počne da djeluje poznato. Zna se čak i gdje je koja rečenica na stranici.
E, tu je zamka.
Sjutra – pola toga nestane.
Zato probajte obrnuto.
Pročitajte manji dio lekcije, pokušajte da ga razumijete i onda zatvorite knjigu.
Ispričajte šta ste pročitali. Naglas, u sebi, nekome drugom ili na papiru.
Prvi put vjerovatno neće ići naročito dobro.
Dok je knjiga otvorena, sve je jasno. Kada se zatvori, odjednom fale riječi, definicija nije potpuna, a dio priče se izgubio.
To je, u stvari, odlično.
Otvorite knjigu opet, pogledajte samo ono što vam se čini da vam je nedostajalo i ponovo je zatvorite.
Drugi put će već biti lakše.
Treći, peti, deseti – koliko vam god puta treba, dobro je.
Upravo taj pokušaj da se odgovor pronađe u sopstvenom pamćenju istraživači smatraju jednim od najefikasnijih načina učenja. Nije poenta da odgovor stalno bude pred očima, nego da mozak nauči kako da ga pronađe kada knjige nema.
I još nešto
Sklonite telefon, mamu, tatu, sve ometače.
Ne zauvijek. Ne ni cijelo popodne.
Samo dok učite.
Jer „samo da pogledam poruku“ lako postane još jedna poruka, pa video, pa povratak na knjigu i traženje mjesta na kojem se stalo.
Mnogo je lakše odvojiti dvadeset ili trideset minuta samo za lekciju, završiti je i onda uzeti telefon bez griže savjesti.
Metoda je, zapravo, vrlo jednostavna:
Pročitajte manji dio.
Zatvorite knjigu.
Ispričajte šta ste zapamtili.
Provjerite šta nedostaje.
Zatvorite knjigu – gurnite je od sebe ako vam pomaže.
Sjutra pokušajte ponovo da se sjetite i ispričate prije nego što otvorite knjigu. Otvorite, oduševite se, zatvorite i sve tako ukrug.
U jednom momentu osjetićete da lekcija koju prije tri sata niste znali sada u kompletu izgleda poznato.
Ne morate sve iz početka.
Gradivo je bez mnogo muke ostalo u glavi.
Oduševljenje je ovdje kompletno.
Ne treba učiti cijelo veče.
Treba učiti tako da sjutra ne mora sve ispočetka.
Metoda je provjerena iskustvom prije nego što je učenica znala da je nauka potvrdila kao metodu.
Почетак школске године има огромну предност у односу на њен крај: још се ништа није нагомилало.
Значи, тајминг за старт је савршен.
Поука: лакше је сада „ухватити“ и ритам и прве добре оцјене него касније поправљати и оцјене и навике у исто вријеме.
Ако се лекција чита три, четири или пет пута, послије неког времена све почне да дјелује познато. Зна се чак и гдје је која реченица на страници.
Е, ту је замка.
Сјутра – пола тога нестане.
Зато пробајте обрнуто.
Прочитајте мањи дио лекције, покушајте да га разумијете и онда затворите књигу.
Испричајте шта сте прочитали. Наглас, у себи, некоме другом или на папиру.
Први пут вјероватно неће ићи нарочито добро.
Док је књига отворена, све је јасно. Када се затвори, одједном фале ријечи, дефиниција није потпуна, а дио приче се изгубио.
То је, у ствари, одлично.
Отворите књигу опет, погледајте само оно што вам се чини да вам је недостајало и поново је затворите.
Други пут ће већ бити лакше.
Трећи, пети, десети – колико вам год пута треба, добро је.
Управо тај покушај да се одговор пронађе у сопственом памћењу истраживачи сматрају једним од најефикаснијих начина учења. Није поента да одговор стално буде пред очима, него да мозак научи како да га пронађе када књиге нема.
И још нешто
Склоните телефон, маму, тату, све ометаче.
Не заувијек. Не ни цијело поподне.
Само док учите.
Јер „само да погледам поруку“ лако постане још једна порука, па видео, па повратак на књигу и тражење мјеста на којем се стало.
Много је лакше одвојити двадесет или тридесет минута само за лекцију, завршити је и онда узети телефон без гриже савјести.
Метода је, заправо, врло једноставна:
Прочитајте мањи дио.
Затворите књигу.
Испричајте шта сте запамтили.
Провјерите шта недостаје.
Затворите књигу – гурните је од себе ако вам помаже.
Сјутра покушајте поново да се сјетите и испричате прије него што отворите књигу. Отворите, одушевите се, затворите и све тако укруг.
У једном моменту осјетићете да лекција коју прије три сата нисте знали сада у комплету изгледа познато.
Не морате све из почетка.
Градиво је без много муке остало у глави.
Одушевљење је овдје комплетно.
Не треба учити цијело вече.
Треба учити тако да сјутра не мора све испочетка.
Метода је провјерена искуством прије него што је ученица знала да је наука потврдила као методу.