REPUBLIKA HNРЕПУБЛИКА ХН
Registar čudaРегистар чуда
OD KOMENTARA DO RECEPTAОД КОМЕНТАРА ДО РЕЦЕПТА

Mogli smo mi pojesti surlaša, a ne on naše palmeМогли смо ми појести сурлаша, а не он наше палме

Čitateljka Republike Maja Tomašević otkrila nam je da larve palminog surlaša u Amazoniji završavaju na trpezi. Jedan čitalac odmah je predložio gradele i pastu. Redakcija se zainteresovala, provjerila činjenice i ustanovila: mogli smo imati i palme i proteinski obrok. Ponekad smo baš naivni.Читатељка Републике Маја Томашевић открила нам је да ларве палминог сурлаша у Амазонији завршавају на трпези. Један читалац одмах је предложио граделе и пасту. Редакција се заинтересовала, провјерила чињенице и установила: могли смо имати и палме и протеински оброк. Понекад смо баш наивни.

Redakcija RepublikeРедакција Републике 30. jul 202630. јул 2026 3 min čitanja3 мин читања

Fotografija novske simbioze – mlade palme i eukaliptusa – dopala se čitaocima Republike. Dok su jedni uživali u prizoru, Maja Tomašević je u komentarima otvorila sasvim drugu temu: surlaš koji nam je uništavao palme negdje završava na trpezi:

„Inače je surlaš izvor proteina za stanovnike Amazona.“

Čitalac koji se na Facebooku potpisuje kao Polimski Dabarski odmah je prepoznao propuštenu razvojnu šansu. Predložio je da surlaše uvrstimo među restoranske delikatese i tako sačuvamo drage nam palme.

Maja je dodala surlaša na žaru.

Ubrzo su na zamišljenom meniju bili surlaš na gradele i surlaš pasta.

Za svega nekoliko komentara prešli smo Amazoniju, stigli do Azije i vratili se u Herceg Novi sa jelovnikom.

Komentari Republika

Redakcija se zainteresovala. Kada čitaoci istovremeno pronađu izvor proteina, sastave meni i ponude rješenje za štetočinu koja nam je pojela palme, najmanje što možemo da uradimo jeste da provjerimo jesu li u pravu.

Jesu.

Maja je bila u pravu

Larve palminih surlaša zaista završavaju na trpezama.

U pojedinim zajednicama na području Amazonije jede se larva južnoameričkog palminog surlaša, vrste Rhynchophorus palmarum. Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, larve se tamo ne sakupljaju samo slučajno. Postoje i tradicionalni načini njihovog poluuzgoja u oborenim palmama. U jednom od primjera koje FAO navodi, larve uzgojene na moriče palmi sadržale su oko 40 odsto proteina.

To nije potpuno ista vrsta koja je poharala naše palme.

Novski neprijatelj je crveni palmin surlaš, Rhynchophorus ferrugineus i nije bez kulinarske biografije.

Na jugu Tajlanda upravo se larve crvenog palminog surlaša uzgajaju za ljudsku ishranu. FAO bilježi da je uzgoj za potrebe domaćinstava počeo još 1996. godine, a zatim prerastao u komercijalnu proizvodnju. Tokom 2011. godine 120 tamošnjih uzgajivača proizvelo je 43 tone larvi. Završavale su na pijacama, u restoranima i kod lokalnih kupaca.

Maja je, dakle, otvorila potpuno tačnu temu. Trebalo je samo razdvojiti dvije kuhinje: u Amazoniji jedu južnoameričkog rođaka našeg surlaša, dok se vrsta koja je stigla na Mediteran uzgaja kao hrana u djelovima Azije.

I gradele su bile dobar odgovor

Ni prijedlog Polimskog Dabarskog nije bio samo novska dosjetka.

FAO navodi da se larve palminog surlaša najčešće operu i prže, uz luk, papriku i so. Bogate su mastima, pa tokom pripreme ispuštaju sopstveno ulje. Uobičajeno je i pečenje na roštilju.

Surlaš na gradele, prema tome, već postoji.

Surlaš pasta ostaje prostor za novsku gastronomsku inovaciju.

Dok je on jeo naše palme, mi nismo ni znali da se na drugom kraju svijeta uzgaja, prodaje restoranima i služi kao proteinski obrok.

Mogli smo mi pojesti njega i biti fit, a ne on naše palme.

Ponekad smo baš naivni.

Novske primjerke ipak ostavite na miru

Prije nego što neko ponese tiganj u park, slijedi najvažnija napomena ovog teksta:

Larve iz novskih palmi nisu za jelo.

Zvanično upozorenje objavljeno za područje Herceg Novog upravo vrstu Rhynchophorus ferrugineus označava kao opasnu štetočinu i poziva građane da napadnute djelove palmi ne uklanjaju sami, već da obavijeste nadležne službe.

Palme na crnogorskom primorju tretirane su i insekticidima. Uprava za bezbjednost hrane preporučivala je preparate na bazi imidakloprida ili tiametoksama, uz 20 do 30 litara rastvora po stablu. Zbog toga se larve pronađene u takvim palmama ne mogu smatrati bezbjednom hranom.

Dakle, bez vađenja larvi, bez improvizovanog roštilja i bez stvaranja zaliha za zimu.

Za ljudsku ishranu mogu se koristiti samo insekti iz kontrolisanog uzgoja namijenjenog proizvodnji hrane.

Republika zato poklanja recept na vrijeme. Ako surlaš uskoro osvane na policama zdrave hrane u našim marketima, da budemo spremni.

Kada su građani već sastavili jelovnik, red je da redakcija pronađe i uputstvo za pripremu.

Poklon Čitaocima

IMATE ČUDO ZA REGISTAR?

Pošaljite nam fotografiju, priču ili prijedlog za Registar čuda.

Popunite formu. Prijave su anonimne.

Фотографија новске симбиозе – младе палме и еукалиптуса – допала се читаоцима Републике. Док су једни уживали у призору, Маја Томашевић је у коментарима отворила сасвим другу тему: сурлаш који нам је уништавао палме негдје завршава на трпези:

„Иначе је сурлаш извор протеина за становнике Амазона.“

Читалац који се на Фацебооку потписује као Полимски Дабарски одмах је препознао пропуштену развојну шансу. Предложио је да сурлаше уврстимо међу ресторанске деликатесе и тако сачувамо драге нам палме.

Маја је додала сурлаша на жару.

Убрзо су на замишљеном менију били сурлаш на граделе и сурлаш паста.

За свега неколико коментара прешли смо Амазонију, стигли до Азије и вратили се у Херцег Нови са јеловником.

Komentari Republika

Редакција се заинтересовала. Када читаоци истовремено пронађу извор протеина, саставе мени и понуде рјешење за штеточину која нам је појела палме, најмање што можемо да урадимо јесте да провјеримо јесу ли у праву.

Јесу.

Маја је била у праву

Ларве палминих сурлаша заиста завршавају на трпезама.

У појединим заједницама на подручју Амазоније једе се ларва јужноамеричког палминог сурлаша, врсте Rhynchophorus палмарум. Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду, ларве се тамо не сакупљају само случајно. Постоје и традиционални начини њиховог полуузгоја у обореним палмама. У једном од примјера које ФАО наводи, ларве узгојене на мориче палми садржале су око 40 одсто протеина.

То није потпуно иста врста која је похарала наше палме.

Новски непријатељ је црвени палмин сурлаш, Rhynchophorus ферругинеус и није без кулинарске биографије.

На југу Тајланда управо се ларве црвеног палминог сурлаша узгајају за људску исхрану. ФАО биљежи да је узгој за потребе домаћинстава почео још 1996. године, а затим прерастао у комерцијалну производњу. Током 2011. године 120 тамошњих узгајивача произвело је 43 тоне ларви. Завршавале су на пијацама, у ресторанима и код локалних купаца.

Маја је, дакле, отворила потпуно тачну тему. Требало је само раздвојити двије кухиње: у Амазонији једу јужноамеричког рођака нашег сурлаша, док се врста која је стигла на Медитеран узгаја као храна у дјеловима Азије.

И граделе су биле добар одговор

Ни приједлог Полимског Дабарског није био само новска досјетка.

ФАО наводи да се ларве палминог сурлаша најчешће оперу и прже, уз лук, паприку и со. Богате су мастима, па током припреме испуштају сопствено уље. Уобичајено је и печење на роштиљу.

Сурлаш на граделе, према томе, већ постоји.

Сурлаш паста остаје простор за новску гастрономску иновацију.

Док је он јео наше палме, ми нисмо ни знали да се на другом крају свијета узгаја, продаје ресторанима и служи као протеински оброк.

Могли смо ми појести њега и бити фит, а не он наше палме.

Понекад смо баш наивни.

Новске примјерке ипак оставите на миру

Прије него што неко понесе тигањ у парк, слиједи најважнија напомена овог текста:

Ларве из новских палми нису за јело.

Званично упозорење објављено за подручје Херцег Новог управо врсту Rhynchophorus ферругинеус означава као опасну штеточину и позива грађане да нападнуте дјелове палми не уклањају сами, већ да обавијесте надлежне службе.

Палме на црногорском приморју третиране су и инсектицидима. Управа за безбједност хране препоручивала је препарате на бази имидаклоприда или тиаметоксама, уз 20 до 30 литара раствора по стаблу. Због тога се ларве пронађене у таквим палмама не могу сматрати безбједном храном.

Дакле, без вађења ларви, без импровизованог роштиља и без стварања залиха за зиму.

За људску исхрану могу се користити само инсекти из контролисаног узгоја намијењеног производњи хране.

Република зато поклања рецепт на вријеме. Ако сурлаш ускоро осване на полицама здраве хране у нашим маркетима, да будемо спремни.

Када су грађани већ саставили јеловник, ред је да редакција пронађе и упутство за припрему.

Poklon Čitaocima

ИМАТЕ ЧУДО ЗА РЕГИСТАР?

Пошаљите нам фотографију, причу или приједлог за Регистар чуда.

Попуните форму. Пријаве су анонимне.

Registar čudaРегистар чуда