Što je ovo?Што је ово?
Građanima se govori da je vraćanje Morskog dobra opštinama zaustavljeno zbog nedostatka političkog dogovora.Грађанима се говори да је враћање Морског добра општинама заустављено због недостатка политичког договора.
Građanima se govori da je vraćanje Morskog dobra opštinama zaustavljeno zbog nedostatka političkog dogovora. Dokumenti pokazuju da je pred poslanicima bio i predlog koji nije usklađen sa Zakonom o lukama koji danas važi.
Predlog izmjena Zakona o morskom dobru podnijet je 24. marta 2025. godine. Od tada se dogodilo sljedeće:
Opštinama je obećano upravljanje obalom
Predlog predviđa da Herceg Novi i ostale primorske opštine preuzmu upravljanje plažama, kupalištima, šetalištima, pristaništima, vezovima i lukama od lokalnog značaja.
Opštinama bi pripalo 90 odsto naknada za korišćenje morskog dobra, dok bi deset odsto dobijalo preduzeće zaduženo za integralno upravljanje obalom.
Država je zatim usvojila drugačije rješenje
Dok je predlog čekao u skupštinskoj proceduri, 31. decembra 2025. usvojen je novi Zakon o lukama. Počeo je da se primjenjuje 17. januara 2026. godine.
Taj zakon upravljanje lukama od lokalnog značaja povjerava pravnom licu koje upravlja morskim dobrom. Danas je to Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom Crne Gore.
Jedan dokument, prema tome, lokalne luke daje opštinama, a drugi ih ostavlja Morskom dobru.
Odbori su podržali predlog koji upućuje na ugašeni zakon
U članu 10 predloga izmjena Zakona o morskom dobru piše da će Zakon o lukama biti usklađen sa novim rješenjem u roku od 120 dana.
Problem je što su u tom članu navedeni brojevi starog Zakona o lukama iz 2008, 2011, 2013. i 2019. godine. Novi zakon ga je u januaru 2026. stavio van snage.
Uprkos tome, predlog je u julu 2026. dobio podršku Zakonodavnog i matičnog odbora. Sporno upućivanje na zakon koji više ne važi nije ispravljeno. Vlada, prema izvještaju matičnog odbora, nije dostavila mišljenje o predlogu.
Herceg Novi ni poslije usvajanja ne bi odmah dobio obećano
Da je predlog usvojen bez dodatnih izmjena, postojeći ugovori o korišćenju morskog dobra nastavili bi da važe do isteka.
Vlada bi imala rok od 12 mjeseci da donese plan upravljanja, a opštine bi tek nakon toga pripremale svoje godišnje programe.
Za lokalne luke ostao bi neriješen odnos sa važećim Zakonom o lukama.
Šta je onda stvarni problem?
Vraćanje nadležnosti primorskim opštinama pravno je moguće. Za to je potrebno međusobno usaglasiti Zakon o morskom dobru i važeći Zakon o lukama.
U zakonima mora jasno pisati koje poslove opštine preuzimaju, kada ih preuzimaju, kako će biti finansirani i šta se događa sa postojećim ugovorima.
Takvo rješenje još nije ponuđeno.
Umjesto njega imamo predlog iz 2025. godine, novi Zakon o lukama iz 2026, podršku skupštinskih odbora i najavu da će Vlada pripremiti još jedan zakon.
Jednim zakonom upravljanje obećavaju opštinama, drugim ga ostavljaju Morskom dobru, a zatim objašnjavaju da je problem u nedostatku političke saglasnosti.
Dogovor, očigledno, nije jedino što nedostaje.
Za to vrijeme Herceg Novi nije dobio nove nadležnosti, nove prihode ni datum kada bi mogao da ih dobije.
Što je ovo?
Dokumenta
- Predlog izmjena i dopuna Zakona o morskom dobru, podnijet 24. marta 2025. godine
- Skupštinski predmet sa izvještajima Zakonodavnog i matičnog odbora
- Važeći Zakon o lukama, objavljen 9. januara 2026. godine
- Skupštinski predmet Zakona o lukama, usvojenog 31. decembra 2025. godine
- Odluka o izboru člana radnog tijela za izradu novog vladinog predloga Zakona o morskom dobru
Грађанима се говори да је враћање Морског добра општинама заустављено због недостатка политичког договора. Документи показују да је пред посланицима био и предлог који није усклађен са Законом о лукама који данас важи.
Предлог измјена Закона о морском добру поднијет је 24. марта 2025. године. Од тада се догодило сљедеће:
Општинама је обећано управљање обалом
Предлог предвиђа да Херцег Нови и остале приморске општине преузму управљање плажама, купалиштима, шеталиштима, пристаништима, везовима и лукама од локалног значаја.
Општинама би припало 90 одсто накнада за коришћење морског добра, док би десет одсто добијало предузеће задужено за интегрално управљање обалом.
Држава је затим усвојила другачије рјешење
Док је предлог чекао у скупштинској процедури, 31. децембра 2025. усвојен је нови Закон о лукама. Почео је да се примјењује 17. јануара 2026. године.
Тај закон управљање лукама од локалног значаја повјерава правном лицу које управља морским добром. Данас је то Јавно предузеће за управљање морским добром Црне Горе.
Један документ, према томе, локалне луке даје општинама, а други их оставља Морском добру.
Одбори су подржали предлог који упућује на угашени закон
У члану 10 предлога измјена Закона о морском добру пише да ће Закон о лукама бити усклађен са новим рјешењем у року од 120 дана.
Проблем је што су у том члану наведени бројеви старог Закона о лукама из 2008, 2011, 2013. и 2019. године. Нови закон га је у јануару 2026. ставио ван снаге.
Упркос томе, предлог је у јулу 2026. добио подршку Законодавног и матичног одбора. Спорно упућивање на закон који више не важи није исправљено. Влада, према извјештају матичног одбора, није доставила мишљење о предлогу.
Херцег Нови ни послије усвајања не би одмах добио обећано
Да је предлог усвојен без додатних измјена, постојећи уговори о коришћењу морског добра наставили би да важе до истека.
Влада би имала рок од 12 мјесеци да донесе план управљања, а општине би тек након тога припремале своје годишње програме.
За локалне луке остао би неријешен однос са важећим Законом о лукама.
Шта је онда стварни проблем?
Враћање надлежности приморским општинама правно је могуће. За то је потребно међусобно усагласити Закон о морском добру и важећи Закон о лукама.
У законима мора јасно писати које послове општине преузимају, када их преузимају, како ће бити финансирани и шта се догађа са постојећим уговорима.
Такво рјешење још није понуђено.
Умјесто њега имамо предлог из 2025. године, нови Закон о лукама из 2026, подршку скупштинских одбора и најаву да ће Влада припремити још један закон.
Једним законом управљање обећавају општинама, другим га остављају Морском добру, а затим објашњавају да је проблем у недостатку политичке сагласности.
Договор, очигледно, није једино што недостаје.
За то вријеме Херцег Нови није добио нове надлежности, нове приходе ни датум када би могао да их добије.
Што је ово?
Документа
- Предлог измјена и допуна Закона о морском добру, поднијет 24. марта 2025. године
- Скупштински предмет са извјештајима Законодавног и матичног одбора
- Важећи Закон о лукама, објављен 9. јануара 2026. године
- Скупштински предмет Закона о лукама, усвојеног 31. децембра 2025. године
- Одлука о избору члана радног тијела за израду новог владиног предлога Закона о морском добру