Uprava u klin, predlog u ploču: može li zahtjev bez elaborata?Управа у клин, предлог у плочу: може ли захтјев без елабората?
Uprava za nekretnine Republici je izričito napisala da građani mogu predati zahtjev bez elaborata. U predlogu izmjena zakona piše da se postupak bez prethodno izrađenog i ovjerenog elaborata ne može pokrenuti.Управа за некретнине Републици је изричито написала да грађани могу предати захтјев без елабората. У предлогу измјена закона пише да се поступак без претходно израђеног и овјереног елабората не може покренути.
Poslanik Dejan Đurović predao je 21. jula Skupštini Crne Gore Predlog zakona o izmjenama i dopuni Zakona o legalizaciji bespravnih objekata.
Dokument je zaveden pod brojem 27–1/26–8 i oznakom EPA 1097 XXVIII.
U medijima je odmah istaknuta dobra vijest: rok za pokretanje upisa bespravnih objekata u katastar trebalo bi da bude produžen sa 12 na 24 mjeseca.
Ipak, sam predlog pokazuje da produženje nije neočekivana pogodnost, već odgovor na problem koji je sistem već morao da prepozna.
Dodatna godina, pritom, nije jedino što se nalazi u dokumentu.
Otvorite puni tekst Predloga zakona o izmjenama i dopuni Zakona o legalizaciji bespravnih objekata
Produženje je priznanje da sadašnji rok nije realan
U obrazloženju predloga navodi se da veliki broj vlasnika ne može na vrijeme da završi elaborate, ostavinske postupke, fizičke diobe, utvrđivanje prava svojine i druge postupke bez kojih se upis ne može sprovesti.
Piše i da su geodetske organizacije u brojnim slučajevima bile onemogućene ili su odbijale izradu elaborata zbog prethodno neriješenih imovinskih i pravnih pitanja.
Istovremeno, zakon za objekat za koji postupak upisa nije pokrenut u roku predviđa veoma strogu posljedicu: inspektor zaštite prostora dužan je da donese rješenje o uklanjanju.
Predlagač zato upozorava da bi zadržavanje sadašnjeg roka moglo proizvesti teške socijalne posljedice i pogoditi porodice kojima je bespravni objekat jedino mjesto stanovanja.
Drugim riječima, rok se ne produžava zato što je sistem iznenada odlučio da građanima učini uslugu.
Produžava se zato što je postalo jasno da veliki broj ljudi, zbog sporosti institucija, neriješenih imovinskih odnosa i dokumentacije koju nisu mogli pribaviti, teško može da stigne do cilja koji mu je država postavila.
U dokumentu izričito piše da je produženje roka predložila Zajednica opština Crne Gore.
Zato se nameće razumno pitanje: zašto je predlog podnijet svega nekoliko sedmica prije isteka roka, ako su opštine i građani na problem upozoravali ranije?
Uprava Republici piše jedno, u predlogu stoji drugo
Republika HN ranije se obratila Upravi za nekretnine kako bismo građanima Herceg Novog dali jasno i praktično uputstvo prije isteka roka.
U mejlu koji smo dobili izričito piše da građani mogu predati zahtjev bez završenog geodetskog elaborata, uz naknadnu dopunu dokumentacije.
Uprava je navela i da podnosilac dobija potvrdu sa datumom prijema, brojem predmeta i kodom za praćenje.
Poruka je bila jednostavna:
Predajte zahtjev, uzmite potvrdu, elaborat dopunite naknadno.
U obrazloženju novog predloga, međutim, piše da postupak upisa nije moguće pokrenuti bez prethodno izrađenog elaborata premjera izvedenog stanja, njegove tehničke ovjere u Upravi za nekretnine i ispunjavanja drugih zakonskih uslova.
Moguće je da Uprava pravi razliku između prijema nepotpunog zahtjeva i kasnijeg formalnog sprovođenja upisa.
Građaninu, međutim, nije potrebna pravna zagonetka, već odgovor na jednostavno pitanje:
Da li potvrda o zahtjevu predatom bez elaborata znači da je zakonski rok sačuvan i da zbog toga neće biti doneseno rješenje o uklanjanju?
Republika je to pitanje uputila Upravi za nekretnine, nadležnom Ministarstvu i predlagaču zakona. Odgovore ćemo objaviti čim stignu.
Uz dodatnu godinu i račun za komisiju
Predlog ne mijenja samo rok.
Njime se uvodi pravo članova komisije i njenog sekretara na naknadu za rad. Istovremeno se propisuje da troškove pregleda bespravnog objekta na licu mjesta snosi vlasnik objekta.
Koliko će građanin platiti, iz predloga se ne može saznati.
Visinu troška izlaska na teren, naknade članovima komisije, obim njihovog posla i druga pravila naknadno bi propisalo Ministarstvo.
Komisija treba da izađe na teren, pregleda objekat i uporedi stvarno stanje sa elaboratom i dostavljenom dokumentacijom.
U obrazloženju piše da su lokalne samouprave tražile sredstva za naknade članovima komisija jer ih većina nije obezbijedila.
Navodi se i bojazan da članovi komisija neće obavljati povjerene poslove ukoliko im ne bude obezbijeđena pravična naknada, što bi usporilo ili ugrozilo postupak legalizacije.
Predloženo rješenje je da trošak pregleda plati vlasnik bespravnog objekta.
Građanin bi, dakle, dobio još godinu da završi ono što zbog prepreka u sistemu nije mogao završiti u prvoj godini, ali bi zatim platio da komisija izađe na teren i pregleda objekat.
Država bez novog troška
U predlogu izričito piše da za njegovo sprovođenje nisu potrebna dodatna sredstva iz državnog budžeta.
Istovremeno se očekuje da efikasniji rad komisija donese više prihoda lokalnim samoupravama i državnom budžetu kroz naplatu naknade za urbanu sanaciju.
Državi, dakle, ne nastaje novi trošak. Trošak izlaska komisije prelazi na vlasnika objekta.
Rok još nije produžen
Predlog tek treba da prođe skupštinsku proceduru. Ako bude usvojen, zakon će stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom listu.
Do tada važi sadašnji rok – 14. avgust 2026. godine. Ministarstvo je upozorilo da je inspektor dužan da donese rješenje o uklanjanju objekta za koji postupak upisa nije pokrenut u propisanom roku.
Građani zato ne treba da čekaju najavljenu dodatnu godinu, već da postupe prema pisanom odgovoru Uprave za nekretnine: zahtjev predaju što prije i sačuvaju potvrdu o prijemu.
Produženje roka vjerovatno je potrebno. Ali uz njega dolazi novi trošak čija visina još nije poznata i nerazjašnjeno pitanje da li zahtjev bez elaborata zaista čuva zakonski rok.
Građanima je zato, prije novih najava, potrebno ono što su morali imati od početka: jedno jasno pravilo koje svi nadležni organi tumače na isti način.
Посланик Дејан Ђуровић предао је 21. јула Скупштини Црне Горе Предлог закона о измјенама и допуни Закона о легализацији бесправних објеката.
Документ је заведен под бројем 27–1/26–8 и ознаком ЕПА 1097 XXVIII.
У медијима је одмах истакнута добра вијест: рок за покретање уписа бесправних објеката у катастар требало би да буде продужен са 12 на 24 мјесеца.
Ипак, сам предлог показује да продужење није неочекивана погодност, већ одговор на проблем који је систем већ морао да препозна.
Додатна година, притом, није једино што се налази у документу.
Отворите пуни текст Предлога закона о измјенама и допуни Закона о легализацији бесправних објеката
Продужење је признање да садашњи рок није реалан
У образложењу предлога наводи се да велики број власника не може на вријеме да заврши елаборате, оставинске поступке, физичке диобе, утврђивање права својине и друге поступке без којих се упис не може спровести.
Пише и да су геодетске организације у бројним случајевима биле онемогућене или су одбијале израду елабората због претходно неријешених имовинских и правних питања.
Истовремено, закон за објекат за који поступак уписа није покренут у року предвиђа веома строгу посљедицу: инспектор заштите простора дужан је да донесе рјешење о уклањању.
Предлагач зато упозорава да би задржавање садашњег рока могло произвести тешке социјалне посљедице и погодити породице којима је бесправни објекат једино мјесто становања.
Другим ријечима, рок се не продужава зато што је систем изненада одлучио да грађанима учини услугу.
Продужава се зато што је постало јасно да велики број људи, због спорости институција, неријешених имовинских односа и документације коју нису могли прибавити, тешко може да стигне до циља који му је држава поставила.
У документу изричито пише да је продужење рока предложила Заједница општина Црне Горе.
Зато се намеће разумно питање: зашто је предлог поднијет свега неколико седмица прије истека рока, ако су општине и грађани на проблем упозоравали раније?
Управа Републици пише једно, у предлогу стоји друго
Република ХН раније се обратила Управи за некретнине како бисмо грађанима Херцег Новог дали јасно и практично упутство прије истека рока.
У мејлу који смо добили изричито пише да грађани могу предати захтјев без завршеног геодетског елабората, уз накнадну допуну документације.
Управа је навела и да подносилац добија потврду са датумом пријема, бројем предмета и кодом за праћење.
Порука је била једноставна:
Предајте захтјев, узмите потврду, елаборат допуните накнадно.
У образложењу новог предлога, међутим, пише да поступак уписа није могуће покренути без претходно израђеног елабората премјера изведеног стања, његове техничке овјере у Управи за некретнине и испуњавања других законских услова.
Могуће је да Управа прави разлику између пријема непотпуног захтјева и каснијег формалног спровођења уписа.
Грађанину, међутим, није потребна правна загонетка, већ одговор на једноставно питање:
Да ли потврда о захтјеву предатом без елабората значи да је законски рок сачуван и да због тога неће бити донесено рјешење о уклањању?
Република је то питање упутила Управи за некретнине, надлежном Министарству и предлагачу закона. Одговоре ћемо објавити чим стигну.
Уз додатну годину и рачун за комисију
Предлог не мијења само рок.
Њиме се уводи право чланова комисије и њеног секретара на накнаду за рад. Истовремено се прописује да трошкове прегледа бесправног објекта на лицу мјеста сноси власник објекта.
Колико ће грађанин платити, из предлога се не може сазнати.
Висину трошка изласка на терен, накнаде члановима комисије, обим њиховог посла и друга правила накнадно би прописало Министарство.
Комисија треба да изађе на терен, прегледа објекат и упореди стварно стање са елаборатом и достављеном документацијом.
У образложењу пише да су локалне самоуправе тражиле средства за накнаде члановима комисија јер их већина није обезбиједила.
Наводи се и бојазан да чланови комисија неће обављати повјерене послове уколико им не буде обезбијеђена правична накнада, што би успорило или угрозило поступак легализације.
Предложено рјешење је да трошак прегледа плати власник бесправног објекта.
Грађанин би, дакле, добио још годину да заврши оно што због препрека у систему није могао завршити у првој години, али би затим платио да комисија изађе на терен и прегледа објекат.
Држава без новог трошка
У предлогу изричито пише да за његово спровођење нису потребна додатна средства из државног буџета.
Истовремено се очекује да ефикаснији рад комисија донесе више прихода локалним самоуправама и државном буџету кроз наплату накнаде за урбану санацију.
Држави, дакле, не настаје нови трошак. Трошак изласка комисије прелази на власника објекта.
Рок још није продужен
Предлог тек треба да прође скупштинску процедуру. Ако буде усвојен, закон ће ступити на снагу осмог дана од објављивања у Службеном листу.
До тада важи садашњи рок – 14. август 2026. године. Министарство је упозорило да је инспектор дужан да донесе рјешење о уклањању објекта за који поступак уписа није покренут у прописаном року.
Грађани зато не треба да чекају најављену додатну годину, већ да поступе према писаном одговору Управе за некретнине: захтјев предају што прије и сачувају потврду о пријему.
Продужење рока вјероватно је потребно. Али уз њега долази нови трошак чија висина још није позната и неразјашњено питање да ли захтјев без елабората заиста чува законски рок.
Грађанима је зато, прије нових најава, потребно оно што су морали имати од почетка: једно јасно правило које сви надлежни органи тумаче на исти начин.