Kako je Novljanka živjela prije „gender mainstreaminga“Како је Новљанка живјела прије „гендер маинстреаминга“

Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava odobrilo je finansiranje 14 projekata nevladinih organizacija po konkursu „Za rodnu ravnopravnost i društvenu inkluziju 2026“.

Projekti se bave političkim učešćem žena, javnim politikama, ekonomskim osnaživanjem, medijima, digitalnim nasiljem i međunarodnim standardima. Za njihovu realizaciju izdvojeno je ukupno 167.651 euro.

Iz Herceg Novog stigla je jedna prijava – projekat NVO „Ksena“ pod nazivom „Rodna ravnopravnost u prizmi medija i kulture“. Prijava nije ocjenjivana jer tražena dopuna dokumentacije nije dostavljena u predviđenom roku.

Zato nema osnova za tvrdnju da je Herceg Novi pri raspodjeli zanemaren. Ko ne ispuni formalne uslove konkursa, ne može očekivati novac samo zato što dolazi iz određenog grada.

Pravo čudo nije kome je novac dodijeljen, već šta piše u odluci o njegovoj dodjeli.

U verziji zvanične odluke Ministarstva dostupnoj u trenutku objavljivanja ovog teksta, u tački I navedeno je da se odobrava finansiranje projekata nevladinih organizacija „u oblasti zaštite lica sa invaliditetom“.

Konkurs je, podsjetimo, raspisan za rodnu ravnopravnost.

Na internet stranici Ministarstva oblast je pravilno navedena, dok je sporna rečenica ostala u priloženom PDF dokumentu, na prvoj strani, neposredno prije spiska odobrenih projekata.

Vjerovatno je riječ o dijelu nekog ranijeg obrasca. Greške se dešavaju, ali bi bilo lijepo da je Ministarstvo ispravi. Dokument kojim se raspoređuje 167.651 euro javnog novca trebalo bi makar da zna koju oblast finansira.

Među svim masterima, perspektivama, platformama, politikama i inkluzijama, zagubila se samo rodna ravnopravnost.

A kako je Novljanka živjela prije „gender mainstreaminga“?

Radila je, podizala djecu, brinula o porodici i stizala tamo gdje je naumila – bez prethodno izgrađenih kapaciteta.

Bila je majka ako je to željela i ako joj je život omogućio, ali i radnica, ljekarka, profesorka, umjetnica, domaćica ili preduzetnica. Često nekoliko toga istovremeno, a da nije znala da je multidisciplinarna.

Nije imala platformu, ali je imala stav. Nije znala da je ciljna grupa. Da joj je to neko rekao, vjerovatno bi pitala ko cilja i zbog čega.

To ne znači da je uvijek bila ravnopravna. Nije.

Uprkos tome, nije svaku obavezu doživljavala kao teret niti je u svakom odricanju vidjela potlačenost. Često je istinski uživala da bude oslonac ljudima koje voli i da njihovu sreću osjeća kao svoju.

Danas se takva potreba lako pretvara u termin, obrazac ponašanja, nametnutu ulogu, ponekad i u dijagnozu.

Rodna ravnopravnost počinje u stvarnom životu: u bezbjednosti, poštovanju, jednakoj plati i slobodi izbora. Majčinstvo ne smije postati kazna na poslu, kao što ni odluka da žena ne bude majka ne smije umanjiti njenu vrijednost.

Uspjeh ovih projekata ne bi trebalo mjeriti samo brojem radionica, kampanja i promotivnih materijala. Pravo mjerilo biće to da li će neka žena lakše pronaći posao, sačuvati primanja tokom trudnoće ili brže dobiti zaštitu od nasilja.

Tek će se nakon njihovog završetka vidjeti jesu li donijeli stvarnu promjenu. Ako nijesu, ostaje dovoljno materijala za novi projekat koji će istražiti zašto promjene nije bilo.

Novljanka, na svu sreću, uglavnom zna ko je.

Rodna ravnopravnost ima smisla dok služi stvarnoj ženi i njenom stvarnom životu.

Sve ostalo je osnaživanje industrije osnaživanja.

Министарство људских и мањинских права одобрило је финансирање 14 пројеката невладиних организација по конкурсу „За родну равноправност и друштвену инклузију 2026“.

Пројекти се баве политичким учешћем жена, јавним политикама, економским оснаживањем, медијима, дигиталним насиљем и међународним стандардима. За њихову реализацију издвојено је укупно 167.651 еуро.

Из Херцег Новог стигла је једна пријава – пројекат НВО „Ксена“ под називом „Родна равноправност у призми медија и културе“. Пријава није оцјењивана јер тражена допуна документације није достављена у предвиђеном року.

Зато нема основа за тврдњу да је Херцег Нови при расподјели занемарен. Ко не испуни формалне услове конкурса, не може очекивати новац само зато што долази из одређеног града.

Право чудо није коме је новац додијељен, већ шта пише у одлуци о његовој додјели.

У верзији званичне одлуке Министарства доступној у тренутку објављивања овог текста, у тачки И наведено је да се одобрава финансирање пројеката невладиних организација „у области заштите лица са инвалидитетом“.

Конкурс је, подсјетимо, расписан за родну равноправност.

На интернет страници Министарства област је правилно наведена, док је спорна реченица остала у приложеном ПДФ документу, на првој страни, непосредно прије списка одобрених пројеката.

Вјероватно је ријеч о дијелу неког ранијег обрасца. Грешке се дешавају, али би било лијепо да је Министарство исправи. Документ којим се распоређује 167.651 еуро јавног новца требало би макар да зна коју област финансира.

Међу свим мастерима, перспективама, платформама, политикама и инклузијама, загубила се само родна равноправност.

А како је Новљанка живјела прије „гендер маинстреаминга“?

Радила је, подизала дјецу, бринула о породици и стизала тамо гдје је наумила – без претходно изграђених капацитета.

Била је мајка ако је то жељела и ако јој је живот омогућио, али и радница, љекарка, професорка, умјетница, домаћица или предузетница. Често неколико тога истовремено, а да није знала да је мултидисциплинарна.

Није имала платформу, али је имала став. Није знала да је циљна група. Да јој је то неко рекао, вјероватно би питала ко циља и због чега.

То не значи да је увијек била равноправна. Није.

Упркос томе, није сваку обавезу доживљавала као терет нити је у сваком одрицању видјела потлаченост. Често је истински уживала да буде ослонац људима које воли и да њихову срећу осјећа као своју.

Данас се таква потреба лако претвара у термин, образац понашања, наметнуту улогу, понекад и у дијагнозу.

Родна равноправност почиње у стварном животу: у безбједности, поштовању, једнакој плати и слободи избора. Мајчинство не смије постати казна на послу, као што ни одлука да жена не буде мајка не смије умањити њену вриједност.

Успјех ових пројеката не би требало мјерити само бројем радионица, кампања и промотивних материјала. Право мјерило биће то да ли ће нека жена лакше пронаћи посао, сачувати примања током трудноће или брже добити заштиту од насиља.

Тек ће се након њиховог завршетка видјети јесу ли донијели стварну промјену. Ако нијесу, остаје довољно материјала за нови пројекат који ће истражити зашто промјене није било.

Новљанка, на сву срећу, углавном зна ко је.

Родна равноправност има смисла док служи стварној жени и њеном стварном животу.

Све остало је оснаживање индустрије оснаживања.