14. jul 1718: Kada je ljubav prema Novom dobila svoj pečat14. јул 1718: Када је љубав према Новом добила свој печат
Ono što danas zovemo lokalnom samoupravom, Novljani su tražili prije 308 godina.Оно што данас зовемо локалном самоуправом, Новљани су тражили прије 308 година.
Venecija je bila daleko, a Topla, Bijela, Kuti, Mojdež i Kameno ovdje.
Između njih stajalo je jednostavno pitanje: ko bolje poznaje potrebe jednog kraja – udaljena državna vlast ili ljudi koji u njemu žive?
Odgovor su Novljani već znali.
O Novom se najbolje brine iz Novog.
Zato su Ilija Cvijetović, Nikola Zloković, Dragutin Magazinović i Mihajlo Komnenović krenuli put Venecije da pred Mletačkim senatom zastupaju svoj kraj.
Nijesu ponijeli oružje. Ponijeli su zahtjev.
Tražili su da osnuju Komunitad, da sami biraju kapetana, četvoricu sudija i pisara, da ih mijenjaju svake godine i da u svojoj zajednici rješavaju građanske sporove.
Mjesec kasnije stigao je odgovor.
Na današnji dan, 14. jula 1718. godine, mletački dužd Đovani Kornaro odobrio je osnivanje Topaljske komunitadi.
Novi je dobio priznanje da njegovi ljudi mogu imati svoju upravu.
Srce Komunitadi bilo je na Toploj
Sjedište se nalazilo uz crkvu Vaznesenja Gospodnjeg – Svetog Spasa. Prvi kapetan bio je Nikola Zloković iz Bijele.
Najveći dio današnje opštine organizovan je kroz pet cjelina okupljenih oko Tople, Mojdeža, Kamenog, Kuta i Bijele. Stari grad unutar zidina i neposredno podgrađe ostali su pod upravom mletačkog providura.
Administracija je vođena na narodnom jeziku i ćirilicom, a za ovjeravanje akata korišćen je pečat crkve Vaznesenja Gospodnjeg.
Komunitad je Novom dala mogućnost da se pred velikom državom ne pojavljuje samo kao teritorija, već kao uređena zajednica.
Postojala je do pada Mletačke republike 1797. godine. Njeni dokumenti nadživjeli su državu koja je odobrila njeno osnivanje.
Danas se čuvaju u arhivima Herceg Novog, Venecije i Zadra, kao i u arhivi manastira Savina. U njima nijesu ostali samo potpisi, sporovi i službeni poslovi. Ostao je trag jednog grada koji je znao ko je.
Kao da su ponešto prepisali od Novljana
Predlog novog zakona o lokalnoj samoupravi iz decembra 2025. uvodi načelo supsidijarnosti.
Iako zvuči složeno, njegovo značenje je blisko onome što su novski izaslanici prije tri vijeka pokušavali da objasne Veneciji: poslove jednog mjesta treba rješavati što bliže ljudima kojih se oni tiču.
Predlog govori i o skupštini građana, zborovima, inicijativama, referendumima i elektronskom učešću u odlučivanju. Važeći zakon već prepoznaje pravo građana da učestvuju neposredno ili preko izabranih predstavnika.
Niko, naravno, nije doslovno prepisivao iz novskog arhiva. Topaljska komunitad i savremena Opština pripadaju različitim vremenima i pravnim sistemima.
Ali Novi sebi može dozvoliti mali osmijeh.
Ono što savremeni zakonodavci danas opisuju stručnim izrazima, naši su preci razumjeli prije 308 godina.
Zbog toga je 14. jul uspomena na ljubav prema Herceg Novom.
To je uspomena na mudrost, slogu i dostojanstvo četvorice ljudi koji su otišli pred jednu od najmoćnijih država svog vremena i govorili u ime svog kraja.
Zato Republika Herceg Novi proglašava 14. jul za Dan ljubavi u Herceg Novom.
Volite se, ljudi. Pomalo.
Izvori: Goran Ž. Komar, Dračevica – istorija novskih naselja; Zakon o lokalnoj samoupravi Crne Gore; Predlog zakona o lokalnoj samoupravi iz decembra 2025. godine.
Венеција је била далеко, а Топла, Бијела, Кути, Мојдеж и Камено овдје.
Између њих стајало је једноставно питање: ко боље познаје потребе једног краја – удаљена државна власт или људи који у њему живе?
Одговор су Новљани већ знали.
О Новом се најбоље брине из Новог.
Зато су Илија Цвијетовић, Никола Злоковић, Драгутин Магазиновић и Михајло Комненовић кренули пут Венеције да пред Млетачким сенатом заступају свој крај.
Нијесу понијели оружје. Понијели су захтјев.
Тражили су да оснују Комунитад, да сами бирају капетана, четворицу судија и писара, да их мијењају сваке године и да у својој заједници рјешавају грађанске спорове.
Мјесец касније стигао је одговор.
На данашњи дан, 14. јула 1718. године, млетачки дужд Ђовани Корнаро одобрио је оснивање Топаљске комунитади.
Нови је добио признање да његови људи могу имати своју управу.
Срце Комунитади било је на Топлој
Сједиште се налазило уз цркву Вазнесења Господњег – Светог Спаса. Први капетан био је Никола Злоковић из Бијеле.
Највећи дио данашње општине организован је кроз пет цјелина окупљених око Топле, Мојдежа, Каменог, Кута и Бијеле. Стари град унутар зидина и непосредно подграђе остали су под управом млетачког провидура.
Администрација је вођена на народном језику и ћирилицом, а за овјеравање аката коришћен је печат цркве Вазнесења Господњег.
Комунитад је Новом дала могућност да се пред великом државом не појављује само као територија, већ као уређена заједница.
Постојала је до пада Млетачке републике 1797. године. Њени документи надживјели су државу која је одобрила њено оснивање.
Данас се чувају у архивима Херцег Новог, Венеције и Задра, као и у архиви манастира Савина. У њима нијесу остали само потписи, спорови и службени послови. Остао је траг једног града који је знао ко је.
Као да су понешто преписали од Новљана
Предлог новог закона о локалној самоуправи из децембра 2025. уводи начело супсидијарности.
Иако звучи сложено, његово значење је блиско ономе што су новски изасланици прије три вијека покушавали да објасне Венецији: послове једног мјеста треба рјешавати што ближе људима којих се они тичу.
Предлог говори и о скупштини грађана, зборовима, иницијативама, референдумима и електронском учешћу у одлучивању. Важећи закон већ препознаје право грађана да учествују непосредно или преко изабраних представника.
Нико, наравно, није дословно преписивао из новског архива. Топаљска комунитад и савремена Општина припадају различитим временима и правним системима.
Али Нови себи може дозволити мали осмијех.
Оно што савремени законодавци данас описују стручним изразима, наши су преци разумјели прије 308 година.
Због тога је 14. јул успомена на љубав према Херцег Новом.
То је успомена на мудрост, слогу и достојанство четворице људи који су отишли пред једну од најмоћнијих држава свог времена и говорили у име свог краја.
Зато Република Херцег Нови проглашава 14. јул за Дан љубави у Херцег Новом.
Волите се, људи. Помало.
Извори: Горан Ж. Комар, Драчевица – историја новских насеља; Закон о локалној самоуправи Црне Горе; Предлог закона о локалној самоуправи из децембра 2025. године.