Šta je nasuto u more u Baošićima: Ministarstvo nema podatke o ispitivanju sedimentaШта је насуто у море у Баошићима: Министарство нема податке о испитивању седимента
Ministarstvo navodi da projektna dokumentacija određuje kakav je materijal trebalo koristiti, ali nije potvrdilo da je stvarno ugrađeni materijal ispitan.Министарство наводи да пројектна документација одређује какав је материјал требало користити, али није потврдило да је стварно уграђени материјал испитан.
Tokom uređenja kupališta kompanije „Carine“, dio mora u Baošićima pretvoren je u kopno, a obalna linija je pomjerena.
Ako nasip dovoljno dugo ostane tamo gdje je danas, opis ovog dijela našeg grada jednog dana mogao bi početi slobodnom parafrazom stiha Đorđa Balaševića iz pjesme „Panonski mornar“:
Tu je nekad, ljudi kažu, bilo more. Čekalo nas pa presušilo.
Republika Herceg Novi obratila se Ministarstvu ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera sa sedam pitanja. Zanimalo nas je šta je ispitano na lokaciji, koje mjere zaštite mora su sprovedene, kako se nasip može ukloniti i ko odlučuje šta će se dogoditi sa izvađenim materijalom.
Odgovori Ministarstva razdvajaju tri stvari koje se u javnosti često predstavljaju kao jedna: kvalitet vode za kupanje, sastav nasipa i stanje morskog dna.
Voda je bila dobra za kupanje
Ministarstvo je navelo da voda na kupalištu „Baošići 1“, koje se nalazi u neposrednoj blizini nasipa, od 25. maja do 3. avgusta nijednom nije ocijenjena kao nezadovoljavajuća.
To je važan podatak. On potvrđuje da je voda bila dobra za kupanje.
Ministarstvo je odgovorilo da nema informacije o sprovođenju drugih ispitivanja mora i sedimenta na ovoj lokaciji.
Projekat pokazuje šta je trebalo nasuti
Na direktno pitanje da li je ispitan sastav nasutog materijala, Ministarstvo nije navelo da je takvo ispitivanje sprovedeno.
Odgovorilo je da projektna dokumentacija određuje sastav materijala koji je trebalo upotrijebiti i obezbjeđivanje atesta za taj materijal.
Ministarstvo navodi da bi, ukoliko se procijeni da su potrebna, dodatna ispitivanja sedimenta i kvaliteta mora trebalo definisati i urediti u koordinaciji Uprave za vode i Agencije za zaštitu životne sredine.
U odgovoru nije navedeno ko treba da pokrene taj postupak.
Inspekcija je utvrdila jednu konkretnu nepravilnost
Rješenjem su istovremeno određene mjere zaštite koje je investitor morao primjenjivati tokom radova.
Ekološka inspekcija je prilikom nadzora utvrdila da oko zone radova nisu bile postavljene plutajuće barijere za sprečavanje širenja zamućenja.
Protiv kompanije „Carine“ i odgovornog lica podnijet je zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka pred Sudom za prekršaje u Budvi – Odjeljenje Herceg Novi.
Investitor je kasnije obavijestio inspektora da su barijere postavljene. Ubrzo potom radovi su zabranjeni rješenjem Uprave za zaštitu kulturnih dobara.
To je jedina nepravilnost koju je Ministarstvo navelo u odgovoru Republici.
Uklanjanje nasipa zahtijeva novi postupak
Uklanjanje nasipa predstavlja novi zahvat čiji obim, način i tehnologija tek treba da budu određeni projektom.
Ministarstvo je objasnilo da će Agencija, kada budu poznati planirani radovi, odlučiti da li je za uklanjanje potrebna procjena uticaja na životnu sredinu.
Projekat treba da odredi kako će nasip biti uklonjen, kojom mehanizacijom, kojim redosljedom i uz kakve mjere zaštite mora.
Status izvađenog materijala određivaće se prema Zakonu o upravljanju otpadom i propisima koji uređuju otpad od građenja i rušenja. Agencija za zaštitu životne sredine daje saglasnost na plan upravljanja tim otpadom.
Samo da ovako ostane
Kada se odgovori Ministarstva posmatraju zajedno, dobija se vrlo jednostavna slika:
- Nasip: nalazi se na mjestu na kojem je bilo more.
- Voda za kupanje: na obližnjem kupalištu „Baošići 1“ od 25. maja do 3. avgusta nijednom nije ocijenjena kao nezadovoljavajuća.
- Nasuti materijal: Ministarstvo navodi da projektna dokumentacija određuje šta je trebalo upotrijebiti i da je za taj materijal trebalo obezbijediti ateste. Projektna dokumentacija nije dostavljena uz odgovor, pa ne znamo ni šta je njome bilo predviđeno.
- Ono što je stvarno ugrađeno: Ministarstvo nije navelo rezultate uzorkovanja niti druge provjere materijala koji se danas nalazi u nasipu.
- Sediment i more: Ministarstvo nema informacije o posebnim ispitivanjima sedimenta i kvaliteta mora na samoj lokaciji nasipa.
- Inspekcijski nalaz: ekološka inspekcija utvrdila je da tokom radova nisu bile postavljene zaštitne plutajuće barijere i podnijela zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka.
- Uklanjanje: obim, način i tehnologija uklanjanja tek treba da budu određeni projektom, nakon čega će Agencija odlučivati o potrebnim ekološkim postupcima i mjerama.
Svaka od ovih činjenica ima svoje administrativno objašnjenje. Njihov zajednički rezultat je nasip koji ostaje na istom mjestu dok vrijeme prolazi.
Tako privremeno stanje postepeno postaje nova obalna linija. Ono što je juče zahtijevalo objašnjenje danas postaje poznat prizor, a sjutra može biti predstavljeno kao stanje koje je teško i skupo mijenjati.
Dobra vijest: Grad može sprovesti monitoring u skladu sa zakonom
Za utvrđivanje stanja mora i sedimenta u Baošićima ne mora se ostati na pretpostavkama.
Član 58 Zakona o životnoj sredini („Službeni list Crne Gore“, br. 52/16, 73/19 i 84/24).
Član 58 Zakona o životnoj sredini propisuje da jedinica lokalne samouprave može sprovoditi monitoring životne sredine na svojoj teritoriji.
Monitoring, prema istom zakonu, podrazumijeva sistematsko mjerenje, ispitivanje i procjenjivanje stanja životne sredine, a obuhvata i kvalitet voda i stanje morskog ekosistema. To Gradu daje pravni osnov da pokrene postupak za ciljanu provjeru lokacije u Baošićima.
Prvi korak može napraviti Sekretarijat za ekologiju i energetsku efikasnost, u čijem je djelokrugu predlaganje organizovanja monitoringa, koordiniranje aktivnosti zaštite životne sredine i saradnja sa nadležnim institucijama. Sekretarijat može pripremiti predlog monitoringa i uputiti inicijativu Upravi za vode i Agenciji za zaštitu životne sredine da se odrede obim i način eventualnog uzorkovanja sedimenta i ispitivanja mora.
To je i put na koji je Ministarstvo ukazalo u odgovoru Republici: ukoliko se procijeni da su dodatna ispitivanja potrebna, trebalo bi ih definisati i koordinirati sa Upravom za vode i Agencijom. Opština, dakle, ne može samo postaviti pitanje – zakon joj omogućava da pokrene konkretan postupak, finansira monitoring i dobijene podatke dostavi Agenciji.
Tako bi građani konačno mogli dobiti javno provjerljive podatke o stanju mora i sedimenta na ovoj lokaciji.
Kompletna pitanja Republike Herceg Novi i odgovor Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera objavljujemo u dokumentu priloženom uz članak.
Napomena redakcije: U zaglavlju odgovora Ministarstva naveden je datum 7. jul 2026. godine. Dokument, međutim, sadrži pitanja Republike poslata 10. avgusta i poziva se na konzervatorske uslove donesene 17. jula. Datum u zaglavlju zato nije hronološki usklađen sa sadržajem. Odgovor objavljujemo u obliku u kojem je dostavljen redakciji.
Republika je ranije pisala
Током уређења купалишта компаније „Царине“, дио мора у Баошићима претворен је у копно, а обална линија је помјерена.
Ако насип довољно дуго остане тамо гдје је данас, опис овог дијела нашег града једног дана могао би почети слободном парафразом стиха Ђорђа Балашевића из пјесме „Панонски морнар“:
Ту је некад, људи кажу, било море. Чекало нас па пресушило.
Република Херцег Нови обратила се Министарству екологије, одрживог развоја и развоја сјевера са седам питања. Занимало нас је шта је испитано на локацији, које мјере заштите мора су спроведене, како се насип може уклонити и ко одлучује шта ће се догодити са извађеним материјалом.
Одговори Министарства раздвајају три ствари које се у јавности често представљају као једна: квалитет воде за купање, састав насипа и стање морског дна.
Вода је била добра за купање
Министарство је навело да вода на купалишту „Баошићи 1“, које се налази у непосредној близини насипа, од 25. маја до 3. августа ниједном није оцијењена као незадовољавајућа.
То је важан податак. Он потврђује да је вода била добра за купање.
Министарство је одговорило да нема информације о спровођењу других испитивања мора и седимента на овој локацији.
Пројекат показује шта је требало насути
На директно питање да ли је испитан састав насутог материјала, Министарство није навело да је такво испитивање спроведено.
Одговорило је да пројектна документација одређује састав материјала који је требало употријебити и обезбјеђивање атеста за тај материјал.
Министарство наводи да би, уколико се процијени да су потребна, додатна испитивања седимента и квалитета мора требало дефинисати и уредити у координацији Управе за воде и Агенције за заштиту животне средине.
У одговору није наведено ко треба да покрене тај поступак.
Инспекција је утврдила једну конкретну неправилност
Рјешењем су истовремено одређене мјере заштите које је инвеститор морао примјењивати током радова.
Еколошка инспекција је приликом надзора утврдила да око зоне радова нису биле постављене плутајуће баријере за спречавање ширења замућења.
Против компаније „Царине“ и одговорног лица поднијет је захтјев за покретање прекршајног поступка пред Судом за прекршаје у Будви – Одјељење Херцег Нови.
Инвеститор је касније обавијестио инспектора да су баријере постављене. Убрзо потом радови су забрањени рјешењем Управе за заштиту културних добара.
То је једина неправилност коју је Министарство навело у одговору Републици.
Уклањање насипа захтијева нови поступак
Уклањање насипа представља нови захват чији обим, начин и технологија тек треба да буду одређени пројектом.
Министарство је објаснило да ће Агенција, када буду познати планирани радови, одлучити да ли је за уклањање потребна процјена утицаја на животну средину.
Пројекат треба да одреди како ће насип бити уклоњен, којом механизацијом, којим редосљедом и уз какве мјере заштите мора.
Статус извађеног материјала одређиваће се према Закону о управљању отпадом и прописима који уређују отпад од грађења и рушења. Агенција за заштиту животне средине даје сагласност на план управљања тим отпадом.
Само да овако остане
Када се одговори Министарства посматрају заједно, добија се врло једноставна слика:
- Насип: налази се на мјесту на којем је било море.
- Вода за купање: на оближњем купалишту „Баошићи 1“ од 25. маја до 3. августа ниједном није оцијењена као незадовољавајућа.
- Насути материјал: Министарство наводи да пројектна документација одређује шта је требало употријебити и да је за тај материјал требало обезбиједити атесте. Пројектна документација није достављена уз одговор, па не знамо ни шта је њоме било предвиђено.
- Оно што је стварно уграђено: Министарство није навело резултате узорковања нити друге провјере материјала који се данас налази у насипу.
- Седимент и море: Министарство нема информације о посебним испитивањима седимента и квалитета мора на самој локацији насипа.
- Инспекцијски налаз: еколошка инспекција утврдила је да током радова нису биле постављене заштитне плутајуће баријере и поднијела захтјев за покретање прекршајног поступка.
- Уклањање: обим, начин и технологија уклањања тек треба да буду одређени пројектом, након чега ће Агенција одлучивати о потребним еколошким поступцима и мјерама.
Свака од ових чињеница има своје административно објашњење. Њихов заједнички резултат је насип који остаје на истом мјесту док вријеме пролази.
Тако привремено стање постепено постаје нова обална линија. Оно што је јуче захтијевало објашњење данас постаје познат призор, а сјутра може бити представљено као стање које је тешко и скупо мијењати.
Добра вијест: Град може спровести мониторинг у складу са законом
За утврђивање стања мора и седимента у Баошићима не мора се остати на претпоставкама.
Члан 58 Закона о животној средини („Службени лист Црне Горе“, бр. 52/16, 73/19 и 84/24).
Члан 58 Закона о животној средини прописује да јединица локалне самоуправе може спроводити мониторинг животне средине на својој територији.
Мониторинг, према истом закону, подразумијева систематско мјерење, испитивање и процјењивање стања животне средине, а обухвата и квалитет вода и стање морског екосистема. То Граду даје правни основ да покрене поступак за циљану провјеру локације у Баошићима.
Први корак може направити Секретаријат за екологију и енергетску ефикасност, у чијем је дјелокругу предлагање организовања мониторинга, координирање активности заштите животне средине и сарадња са надлежним институцијама. Секретаријат може припремити предлог мониторинга и упутити иницијативу Управи за воде и Агенцији за заштиту животне средине да се одреде обим и начин евентуалног узорковања седимента и испитивања мора.
То је и пут на који је Министарство указало у одговору Републици: уколико се процијени да су додатна испитивања потребна, требало би их дефинисати и координирати са Управом за воде и Агенцијом. Општина, дакле, не може само поставити питање – закон јој омогућава да покрене конкретан поступак, финансира мониторинг и добијене податке достави Агенцији.
Тако би грађани коначно могли добити јавно провјерљиве податке о стању мора и седимента на овој локацији.
Комплетна питања Републике Херцег Нови и одговор Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера објављујемо у документу приложеном уз чланак.
Напомена редакције: У заглављу одговора Министарства наведен је датум 7. јул 2026. године. Документ, међутим, садржи питања Републике послата 10. августа и позива се на конзерваторске услове донесене 17. јула. Датум у заглављу зато није хронолошки усклађен са садржајем. Одговор објављујемо у облику у којем је достављен редакцији.
Република је раније писала
Dokument uz članakДокумент уз чланак