Čedo, ne brini – sve će to narod pozlatitiЧедо, не брини – све ће то народ позлатити

 

Danas se Ćivus, urednički glas Republike, baš sažalio.

Taman je poslije ručka krenuo malo da prilegne kada se na Novskom portalu pojavilo novo saopštenje kompanije „Carine”.

Pročitao ga je jednom. Zatim još jednom.

I shvatio: sva nepravda ovoga svijeta sastala se, uredno glasala i odlučila da se sruči baš na Čedomira Popovića – Čeda, kako ćemo ga u nastavku zvati od milošte.

I na „Carine“, naravno.

Shvatio je Ćivus da običan građanin, kada se sve sabere, zapravo i nema nekih problema. Računi, kirije i male plate samo su sitne, prolazne neprijatnosti. Danas ih imaš, sjutra ih nemaš. To je život.

A Čedu zapadoše dr Petra Zdravković, UNESCO, Uprava, sudovi, obala i Novljani koji nikako da razumiju potrebe investitora.

Prvo je dr Petra Zdravković dala intervju Novskom portalu, a nije prethodno provjerila hoće li se on Čedu dopasti.

Onda ga UNESCO nije pomenuo imenom i prezimenom, niti mu je poslao posebno pismo sa brojem parcele, fotografijom bagera i objašnjenjem da se zaštita Boke odnosi i na Baošiće.

Upravni sud nije odložio izvršenje rješenja.

Vrhovni sud još nije ni odlučio, a već mora dobro paziti kako će odlučiti, jer bi svaka odluka koja se „Carinama“ ne dopadne mogla biti proglašena nezakonitom.

Država mu je izdala dozvolu, druga institucija zaustavila radove, obala odbila sama da se vrati u prvobitno stanje, a građani još imaju obraza da gledaju šta se tamo događa.

Pa koliko jedan čovjek može da izdrži?

I tu je Ćivus shvatio: Čedu je potrebno malo pažnje, nježnosti i ljudske ljubavi.

Dobro, brate Čedo.

Evo, sažalićemo se.

Možda smo do sada bili nepravedni. Gledali smo nasuto more, promijenjenu obalnu liniju, kamen, beton i kamione, a nijesmo dovoljno razmišljali o tome kako se osjeća investitor.

Gledali smo Baošiće umjesto bilansa „Carina“.

Gledali smo obalu umjesto hotelskih rezervacija.

Pitali smo kada će prostor biti vraćen u prvobitno stanje, a nismo pitali kako će  firma preživjeti ako hotel ne počne da radi onda kada je planirano.

Izvini, Čedo.

Narod je zakazao.

Javno pozivamo sve Novljane da saučestvuju u ovoj velikoj investitorskoj nevolji.

Penzioneri neka odvoje po euro. Podstanari neka poklone po jednu kiriju. Mali zakupci plaža mogu priložiti po jednu ležaljku, a ostali makar lijepu riječ, ako nemaju što drugo.

Na svu tu muku, čujemo i da su radnici koji rade po dva-tri posla počeli naplaćivati montažu soba. 

Ćivus će već sjutra pisati Inspekciji rada da hitno izađe na teren i provjeri je li ovo tačno ili su opet „zli jezici“.

Ako smo svi krenuli da spašavamo investitora, najbolje bi bilo da mu ljudi rade džabe. Nije valjda red da vlasnik sam plaća troškove svog hotela.

Pozvaćemo, ako treba, i gospođu Martu Kos da je pitamo kako je juče zatvorila Poglavlje 8 bez Čeda. Je li to moguće i realno?

Nakon tolikog truda – ništa. Pu, pik, ne važi!

A on, čovjek, zatvara četiri poglavlja na jednom mjestu.

Sve je stalo na jednu plažu.

Ne brini, Čedo. Sve ćemo organizovati.

Ako treba, organizovaćemo i teleton.

RTHN može prenositi uživo, penzioneri neka zovu, mali privrednici neka šalju poruke, a građani neka usvoje po jedan Čedov poslovni rizik.

Akcija bi mogla da se zove: „Za ‘Carine’ od srca – da investitor nikada ne ostane sam.“

Ako ti iko duguje zahvalnost, onda je to Ćivus.

Zbog tebe je, u dobroj mjeri, nastala Republika – naš lokalni sistem smisla. A s njom i „Paralelna realnost“.

Ako se pitate kako smo stigli dovde i otkud Ćivus u ovoj priči, pročitajte naš Proglas.

Ukratko: nismo mi izabrali Paralelnu realnost.

Ona je izabrala nas.

Jer kada stvarnost postane takva da se more pretvara u kopno, privatni profit u javni interes, a privatni poslovni problem u opštenarodnu brigu, normalnom čovjeku preostaje ili da otvori portal ili da se teleportuje negdje gdje stvari još imaju smisla.

Kako Ćivus nikada nije savladao teleportaciju, nastala je Republika.

Ćivus je mislio da je dovoljno da bude građanin. 

Nije.

Čedo mu je pokazao da je novi standard – čarobnjak. Čovjek koji može da zaustavi more.

Praštaj, Čedo. Ovaj članak je dobronamjeran – baš kao i današnje reagovanje kompanije „Carine“ pod naslovom „Slučaj Baošići nije pobjeda, nego poraz pravne države“.

Tu ćemo se, makar, složiti: slučaj Baošići zaista jeste poraz pravne države.

Samo ga posmatramo iz različitih uglova.

Vi iz ugla investitora.

Mi sa obale.

Piši ti nama, Čedo, ali polako – ne možemo svu tu nepravdu odjednom podnijeti.

Ubi bene, ibi Škver!

 

 

Данас се Ћивус, уреднички глас Републике, баш сажалио.

Таман је послије ручка кренуо мало да прилегне када се на Новском порталу појавило ново саопштење компаније „Царине”.

Прочитао га је једном. Затим још једном.

И схватио: сва неправда овога свијета састала се, уредно гласала и одлучила да се сручи баш на Чедомира Поповића – Чеда, како ћемо га у наставку звати од милоште.

И на „Царине“, наравно.

Схватио је Ћивус да обичан грађанин, када се све сабере, заправо и нема неких проблема. Рачуни, кирије и мале плате само су ситне, пролазне непријатности. Данас их имаш, сјутра их немаш. То је живот.

А Чеду западоше др Петра Здравковић, УНЕСЦО, Управа, судови, обала и Новљани који никако да разумију потребе инвеститора.

Прво је др Петра Здравковић дала интервју Новском порталу, а није претходно провјерила хоће ли се он Чеду допасти.

Онда га УНЕСЦО није поменуо именом и презименом, нити му је послао посебно писмо са бројем парцеле, фотографијом багера и објашњењем да се заштита Боке односи и на Баошиће.

Управни суд није одложио извршење рјешења.

Врховни суд још није ни одлучио, а већ мора добро пазити како ће одлучити, јер би свака одлука која се „Царинама“ не допадне могла бити проглашена незаконитом.

Држава му је издала дозволу, друга институција зауставила радове, обала одбила сама да се врати у првобитно стање, а грађани још имају образа да гледају шта се тамо догађа.

Па колико један човјек може да издржи?

И ту је Ћивус схватио: Чеду је потребно мало пажње, њежности и људске љубави.

Добро, брате Чедо.

Ево, сажалићемо се.

Можда смо до сада били неправедни. Гледали смо насуто море, промијењену обалну линију, камен, бетон и камионе, а нијесмо довољно размишљали о томе како се осјећа инвеститор.

Гледали смо Баошиће умјесто биланса „Царина“.

Гледали смо обалу умјесто хотелских резервација.

Питали смо када ће простор бити враћен у првобитно стање, а нисмо питали како ће  фирма преживјети ако хотел не почне да ради онда када је планирано.

Извини, Чедо.

Народ је заказао.

Јавно позивамо све Новљане да саучествују у овој великој инвеститорској невољи.

Пензионери нека одвоје по еуро. Подстанари нека поклоне по једну кирију. Мали закупци плажа могу приложити по једну лежаљку, а остали макар лијепу ријеч, ако немају што друго.

На сву ту муку, чујемо и да су радници који раде по два-три посла почели наплаћивати монтажу соба. 

Ћивус ће већ сјутра писати Инспекцији рада да хитно изађе на терен и провјери је ли ово тачно или су опет „зли језици“.

Ако смо сви кренули да спашавамо инвеститора, најбоље би било да му људи раде џабе. Није ваљда ред да власник сам плаћа трошкове свог хотела.

Позваћемо, ако треба, и госпођу Марту Кос да је питамо како је јуче затворила Поглавље 8 без Чеда. Је ли то могуће и реално?

Након толиког труда – ништа. Пу, пик, не важи!

А он, човјек, затвара четири поглавља на једном мјесту.

Све је стало на једну плажу.

Не брини, Чедо. Све ћемо организовати.

Ако треба, организоваћемо и телетон.

РТХН може преносити уживо, пензионери нека зову, мали привредници нека шаљу поруке, а грађани нека усвоје по један Чедов пословни ризик.

Акција би могла да се зове: „За ‘Царине’ од срца – да инвеститор никада не остане сам.“

Ако ти ико дугује захвалност, онда је то Ћивус.

Због тебе је, у доброј мјери, настала Република – наш локални систем смисла. А с њом и „Паралелна реалност“.

Ако се питате како смо стигли довде и откуд Ћивус у овој причи, прочитајте наш Проглас.

Укратко: нисмо ми изабрали Паралелну реалност.

Она је изабрала нас.

Јер када стварност постане таква да се море претвара у копно, приватни профит у јавни интерес, а приватни пословни проблем у општенародну бригу, нормалном човјеку преостаје или да отвори портал или да се телепортује негдје гдје ствари још имају смисла.

Како Ћивус никада није савладао телепортацију, настала је Република.

Ћивус је мислио да је довољно да буде грађанин. 

Није.

Чедо му је показао да је нови стандард – чаробњак. Човјек који може да заустави море.

Праштај, Чедо. Овај чланак је добронамјеран – баш као и данашње реаговање компаније „Царине“ под насловом „Случај Баошићи није побједа, него пораз правне државе“.

Ту ћемо се, макар, сложити: случај Баошићи заиста јесте пораз правне државе.

Само га посматрамо из различитих углова.

Ви из угла инвеститора.

Ми са обале.

Пиши ти нама, Чедо, али полако – не можемо сву ту неправду одједном поднијети.

Уби бене, иби Шквер!