IZMEĐU SPISKA I SPORAZUMAИЗМЕЂУ СПИСКА И СПОРАЗУМА

Đorđa Meloni, Crna Gora i centri za povratak: šta smo provjerili za Herceg NoviЂорђа Мелони, Црна Гора и центри за повратак: шта смо провјерили за Херцег Нови

RTCG: „Italijanska premijerka Đorđa Meloni predlaže Crnu Goru za prihvat migranata“РТЦГ: „Италијанска премијерка Ђорђа Мелони предлаже Црну Гору за прихват миграната“

Redakcija RepublikeРедакција Републике 4. avgust 20264. август 2026 5 min čitanja5 мин читања

U Republici ovako velike vijesti ne doživljavamo kao daleke diplomatske najave. Iskustvo nas je naučilo da se važne odluke ponekad prvo pojave kao nečija usputna rečenica, a onda jednog jutra osvanu kao gotova stvar o kojoj građani nisu bili obaviješteni. Zato smo informaciju da se Crna Gora pominje u planu pripisanom vladi Đorđe Meloni provjerili odmah.

Pošli smo od jednostavne pretpostavke: kada se odlučuje o sudbinama ljudi, mora postojati nešto ozbiljnije od spiska objavljenog u medijima. Migranti su ljudska bića. Mi smo ljudska bića. Italijani su ljudska bića. Zbog toga smo vjerovali da iza ovako krupne vijesti mora postojati dokument, razgovor, obaveza koju je Crna Gora ranije prihvatila ili dio evropskog plana koji javnosti još nije objašnjen.

Otvorili smo sporazume da provjerimo jesmo li nešto propustili ili pogrešno razumjeli.

Pronašli smo važeći sporazum o readmisiji između Crne Gore i Evropske unije, protokol koji su Italija i Crna Gora potpisale 2014. godine i nova evropska pravila koja omogućavaju formiranje centara za povratak u državama izvan EU. Pronašli smo, pravne veze koje objašnjavaju zašto bi neko u Rimu uopšte mogao razmišljati o Crnoj Gori.

Nismo pronašli zvaničan italijanski predlog, odluku, nacrt sporazuma niti dokument u kojem je Crna Gora određena za takav centar. Nismo pronašli ni javnu izjavu u kojoj je Meloni lično pomenula Crnu Goru.

To odsustvo dokumenta ne zatvara priču. Ono otvara drugo, podjednako ozbiljno pitanje: zbog čega je ime Crne Gore pušteno u javnost prije nego što postoji zvaničan predlog?

Moguće je da se plan tek priprema i da se unaprijed provjerava politička spremnost država. Moguće je i da se objavljivanjem spiska ispituju reakcije javnosti – koliko će se ljudi uplašiti, koliko će se države pobuniti i gdje bi se naišlo na najmanji otpor. Dok nema dokaza, nijednu od tih mogućnosti ne možemo predstaviti kao utvrđenu namjeru Melonijeve vlade.

Možemo, međutim, utvrditi posljedicu: javnost je stavljena pred veliku i uznemirujuću mogućnost, a da joj nije pokazano ko ju je predložio, na kojem pravnom osnovu, za koje ljude, na kojoj lokaciji i pod čijom odgovornošću.

Takvo postupanje stvara prostor za strah čak i kada zastrašivanje nije dokazani cilj. Ljudski životi postaju sredstvo za mjerenje političkih reakcija, dok građani država koje se pominju ostaju da nagađaju šta im se priprema.

Upravo zato Republika nije čekala da ova priča eventualno osvane kao gotova odluka. Provjerili smo šta već postoji, šta bi moglo biti iskorišćeno, šta se bez nove saglasnosti Crne Gore ne može dogoditi i gdje je u svemu tome Herceg Novi.

Šta je ANSA zaista objavila

ANSA navodi da je ideju o širenju „albanskog modela“ krajem juna iznijela Đorđa Meloni.

Plan je trebalo da formalizuje i predstavi ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi.

Crna Gora se nalazi na preliminarnoj listi koju je ANSA objavila, pozivajući se na informacije potvrđene iz izvora italijanske vlade.

Nema dokaza da je Meloni lično predložila baš Crnu Goru. To se jasno vidi iz dvije vijesti ANSA-e.

Šta piše u dokumentima

Đorđa Meloni je 23. juna javno podržala osnivanje centara za povratak u državama izvan Evropske unije. To potvrđuje njeno obraćanje objavljeno na zvaničnoj stranici italijanske vlade. U tom obraćanju nije pomenula Crnu Goru.

Sporazum o readmisiji između Crne Gore i Evropske zajednice primjenjuje se od 2008. godine. On obavezuje Crnu Goru da primi svoje državljane, ali i određene državljane trećih država samo kada postoji utvrđena veza sa Crnom Gorom. Takva veza postoji, na primjer, ako je osoba neposredno ušla u EU preko naše države ili je imala crnogorsku vizu ili dozvolu boravka.

Taj sporazum ne omogućava da se u Crnu Goru pošalje bilo koja osoba kojoj je odbijen boravak u Italiji ili drugoj članici EU.

Italija i Crna Gora su 2014. potpisale poseban protokol za sprovođenje readmisije. Njime su uređeni zahtjevi, rokovi, tranzit, pratnja, troškovi i mjesta predaje ljudi.

Za Crnu Goru su kao redovne tačke navedeni Aerodrom Podgorica i Luka Bar. Herceg Novi, Zelenika i Debeli brijeg nijesu navedeni. Drugi prelaz može se koristiti kada to zahtijeva pojedinačni slučaj, ali samo uz prethodni dogovor nadležnih organa dvije države.

Savjet EU i Evropski parlament su u junu postigli privremeni dogovor o novim pravilima povratka. Ona predviđaju mogućnost osnivanja centara u državama izvan EU, ali samo na osnovu posebnog sporazuma ili aranžmana sa državom koja ih prihvata. Ta država mora poštovati međunarodno pravo, ljudska prava i zabranu vraćanja ljudi u zemlju u kojoj bi bili izloženi opasnosti.

Postojeći sporazum o readmisiji i protokol sa Italijom zato nisu dovoljni za otvaranje takvog centra u Crnoj Gori.

Šta to znači za Herceg Novi

Herceg Novi danas nije određen kao mjesto za centar, prihvat ljudi ili njihovo prevođenje preko granice. Grad se ne pominje ni u jednom pregledanom dokumentu.

Postojeći protokol sa Italijom predviđa Podgoricu i Bar kao redovne tačke predaje. Korišćenje prelaza na području Herceg Novog zahtijevalo bi prethodni dogovor za konkretan slučaj.

Otvaranje centra bilo gdje u Crnoj Gori zahtijevalo bi novu saglasnost države i poseban pravni akt. U njemu bi morali biti određeni lokacija, broj ljudi, trajanje boravka, finansiranje, nadležnost, bezbjednost i zaštita ljudskih prava.

Premijer Milojko Spajić saopštio je da Crna Gora nije pregovarala o takvom centru, da Vlada nije dobila zvaničnu inicijativu i da bi odgovor bio negativan.

Zaključak je zato precizan: Đorđa Meloni podržava centre za povratak izvan EU, a Crna Gora je navedena na preliminarnoj listi koju su objavili italijanski mediji. Nema dokaza da je Meloni lično izabrala Crnu Goru, nema zvaničnog predloga i nema odluke koja se odnosi na Herceg Novi.

Dok se ne pojavi dokument, ne možemo znati da li se priprema stvarni predlog ili se samo ispituju reakcije javnosti. Možemo znati šta već postoji i gdje su granice tih sporazuma. Upravo smo ih zato provjerili na vrijeme.

U svakom slučaju valja biti na oprezu.

Dokumenti i izvori

У Републици овако велике вијести не доживљавамо као далеке дипломатске најаве. Искуство нас је научило да се важне одлуке понекад прво појаве као нечија успутна реченица, а онда једног јутра освану као готова ствар о којој грађани нису били обавијештени. Зато смо информацију да се Црна Гора помиње у плану приписаном влади Ђорђе Мелони провјерили одмах.

Пошли смо од једноставне претпоставке: када се одлучује о судбинама људи, мора постојати нешто озбиљније од списка објављеног у медијима. Мигранти су људска бића. Ми смо људска бића. Италијани су људска бића. Због тога смо вјеровали да иза овако крупне вијести мора постојати документ, разговор, обавеза коју је Црна Гора раније прихватила или дио европског плана који јавности још није објашњен.

Отворили смо споразуме да провјеримо јесмо ли нешто пропустили или погрешно разумјели.

Пронашли смо важећи споразум о реадмисији између Црне Горе и Европске уније, протокол који су Италија и Црна Гора потписале 2014. године и нова европска правила која омогућавају формирање центара за повратак у државама изван ЕУ. Пронашли смо, правне везе које објашњавају зашто би неко у Риму уопште могао размишљати о Црној Гори.

Нисмо пронашли званичан италијански предлог, одлуку, нацрт споразума нити документ у којем је Црна Гора одређена за такав центар. Нисмо пронашли ни јавну изјаву у којој је Мелони лично поменула Црну Гору.

То одсуство документа не затвара причу. Оно отвара друго, подједнако озбиљно питање: због чега је име Црне Горе пуштено у јавност прије него што постоји званичан предлог?

Могуће је да се план тек припрема и да се унапријед провјерава политичка спремност држава. Могуће је и да се објављивањем списка испитују реакције јавности – колико ће се људи уплашити, колико ће се државе побунити и гдје би се наишло на најмањи отпор. Док нема доказа, ниједну од тих могућности не можемо представити као утврђену намјеру Мелонијеве владе.

Можемо, међутим, утврдити посљедицу: јавност је стављена пред велику и узнемирујућу могућност, а да јој није показано ко ју је предложио, на којем правном основу, за које људе, на којој локацији и под чијом одговорношћу.

Такво поступање ствара простор за страх чак и када застрашивање није доказани циљ. Људски животи постају средство за мјерење политичких реакција, док грађани држава које се помињу остају да нагађају шта им се припрема.

Управо зато Република није чекала да ова прича евентуално осване као готова одлука. Провјерили смо шта већ постоји, шта би могло бити искоришћено, шта се без нове сагласности Црне Горе не може догодити и гдје је у свему томе Херцег Нови.

Шта је АНСА заиста објавила

АНСА наводи да је идеју о ширењу „албанског модела“ крајем јуна изнијела Ђорђа Мелони.

План је требало да формализује и представи министар унутрашњих послова Матео Пјантедози.

Црна Гора се налази на прелиминарној листи коју је АНСА објавила, позивајући се на информације потврђене из извора италијанске владе.

Нема доказа да је Мелони лично предложила баш Црну Гору. То се јасно види из двије вијести АНСА-е.

Шта пише у документима

Ђорђа Мелони је 23. јуна јавно подржала оснивање центара за повратак у државама изван Европске уније. То потврђује њено обраћање објављено на званичној страници италијанске владе. У том обраћању није поменула Црну Гору.

Споразум о реадмисији између Црне Горе и Европске заједнице примјењује се од 2008. године. Он обавезује Црну Гору да прими своје држављане, али и одређене држављане трећих држава само када постоји утврђена веза са Црном Гором. Таква веза постоји, на примјер, ако је особа непосредно ушла у ЕУ преко наше државе или је имала црногорску визу или дозволу боравка.

Тај споразум не омогућава да се у Црну Гору пошаље било која особа којој је одбијен боравак у Италији или другој чланици ЕУ.

Италија и Црна Гора су 2014. потписале посебан протокол за спровођење реадмисије. Њиме су уређени захтјеви, рокови, транзит, пратња, трошкови и мјеста предаје људи.

За Црну Гору су као редовне тачке наведени Аеродром Подгорица и Лука Бар. Херцег Нови, Зеленика и Дебели бријег нијесу наведени. Други прелаз може се користити када то захтијева појединачни случај, али само уз претходни договор надлежних органа двије државе.

Савјет ЕУ и Европски парламент су у јуну постигли привремени договор о новим правилима повратка. Она предвиђају могућност оснивања центара у државама изван ЕУ, али само на основу посебног споразума или аранжмана са државом која их прихвата. Та држава мора поштовати међународно право, људска права и забрану враћања људи у земљу у којој би били изложени опасности.

Постојећи споразум о реадмисији и протокол са Италијом зато нису довољни за отварање таквог центра у Црној Гори.

Шта то значи за Херцег Нови

Херцег Нови данас није одређен као мјесто за центар, прихват људи или њихово превођење преко границе. Град се не помиње ни у једном прегледаном документу.

Постојећи протокол са Италијом предвиђа Подгорицу и Бар као редовне тачке предаје. Коришћење прелаза на подручју Херцег Новог захтијевало би претходни договор за конкретан случај.

Отварање центра било гдје у Црној Гори захтијевало би нову сагласност државе и посебан правни акт. У њему би морали бити одређени локација, број људи, трајање боравка, финансирање, надлежност, безбједност и заштита људских права.

Премијер Милојко Спајић саопштио је да Црна Гора није преговарала о таквом центру, да Влада није добила званичну иницијативу и да би одговор био негативан.

Закључак је зато прецизан: Ђорђа Мелони подржава центре за повратак изван ЕУ, а Црна Гора је наведена на прелиминарној листи коју су објавили италијански медији. Нема доказа да је Мелони лично изабрала Црну Гору, нема званичног предлога и нема одлуке која се односи на Херцег Нови.

Док се не појави документ, не можемо знати да ли се припрема стварни предлог или се само испитују реакције јавности. Можемо знати шта већ постоји и гдје су границе тих споразума. Управо смо их зато провјерили на вријеме.

У сваком случају ваља бити на опрезу.

Документи и извори

← Očima republikeОчима републике