Dok traje Trg od knjige, otvorili smo novine stare 117 godinaДок траје Трг од књиге, отворили смо новине старе 117 година
Republika je u listu „Boka“ iz 1909. godine pronašla zapis da je Simo Matavulj namjeravao da dramatizuje novsku „Bodulicu“. Laza Kostić pomogao mu je da osmisli dramatizaciju, a nakon njegove smrti obećao da će pokušati da ostvari njihov plan.Република је у листу „Бока“ из 1909. године пронашла запис да је Симо Матавуљ намјеравао да драматизује новску „Бодулицу“. Лаза Костић помогао му је да осмисли драматизацију, а након његове смрти обећао да ће покушати да оствари њихов план.
Na Trgu Hercega Stjepana ovih dana su knjige, pisci i čitaoci.
Na istom mjestu počinje Matavuljeva „Bodulica“, pripovijetka koju je pisac želio da prenese na pozornicu.
Matavulj opisuje trg u starom dijelu Herceg Novog, crkvu koja se još gradi, okolne kuće i pogled prema moru. U tom opisu prepoznaje se današnja Belavista.
Republika je priču o neostvarenoj predstavi pronašla u digitalizovanim brojevima lista „Boka: glasnik za opće interese Bokelja“.
Laza Kostić o Simi Matavulju
Tekst pod naslovom „Dr Laza Kostić o Simi Matavulju“ objavljen je u dva nastavka. Prvi je izašao 17. februara 1909. u broju 62, a završetak tri dana kasnije u broju 63.
„Boka“ je izvještaj prenijela iz „Srpskog glasa“.
Povod je bila svečana sjednica književnog odjeljenja Matice srpske, održana na Savindan u čast preminulog Sime Matavulja.
O njegovom radu govorio je Laza Kostić, pjesnik, dramski pisac i Matavuljev blizak prijatelj.
Većina tadašnjih kritičara smatrala je da je „Bakonja fra Brne“ Matavuljevo najbolje djelo. Kostić se sa tim nije saglasio. Prednost je dao kraćim pripovijetkama „Povareta“, „Bodulica“ i „Oškopac i Bila“.
Posebno je cijenio priče koje su nastajale neposredno, bez širenja kratke anegdote u mnogo duži tekst.
Plan koji je prekinula smrt
Kostić je pred publikom otkrio da je Matavulj namjeravao da dramatizuje „Bodulicu“.
Nastavak teksta u broju 63 lista „Boka“, objavljenom 7. februara 1909. godine. Foto: Digitalna biblioteka Herceg Novi
Matavulj mu se obratio za pomoć, a Kostić mu je izložio kako bi pripovijetku trebalo prilagoditi pozornici.
Smrt je prekinula njihov plan prije nego što je drama napisana. Kostić je zato obećao da će pokušati da ostvari zamisao svoga prijatelja.
Završenu dramatizaciju „Bodulice“ nismo pronašli među Kostićevim djelima. Umro je u novembru 1910, manje od dvije godine nakon govora koji su prenijele bokeljske novine.
Plan je ostao zapisan u „Boki“.
Grad koji je Matavulj poznavao
Matavulj je od 1874. do 1881. godine predavao italijanski jezik u Srpskoj zakladnoj pomorskoj školi u Srbini.
Herceg Novi nije bio samo mjesto u kojem je radio. Grad, njegovi stanovnici i njihov govor ušli su u njegove pripovijetke.
Prostor današnjeg „Trga od knjige“ tako je postao dio književnosti mnogo prije nego što su na Belavisti postavljeni prvi sajamski štandovi.
„Bodulica“ je tom trgu mogla da donese još jedan život – na pozornici.
Zašto ovu priču danas možemo da čitamo
Stari brojevi „Boke“ dostupni su u digitalnoj zbirci Gradske biblioteke i čitaonice Herceg Novi.
Bibliotekar i dugogodišnja direktorica Biblioteke Nevenka Mitrović pregledala je sva 153 broja lista. Utvrdila je da je tokom 1908. i 1909. godine u njemu objavljeno oko 4.000 tekstova o politici, privredi, kulturi i svakodnevnom životu Boke.
Sačuvani komplet nekada je pripadao bokeljskom istraživaču Maksimu Zlokoviću. Digitalizovan je 2008. godine u Narodnoj biblioteci Srbije.
„Trg od knjige“ danas je povod da ne čitamo samo nove naslove, već i ono što naš grad već čuva.
Jedna moguća predstava za neki budući „Trg od knjige“ nalazi se upravo tamo.
Pogledajte digitalizovane brojeve lista „Boka“:
Digitalna biblioteka Herceg Novi – „Boka: glasnik za opće interese Bokelja“
На Тргу Херцега Стјепана ових дана су књиге, писци и читаоци.
На истом мјесту почиње Матавуљева „Бодулица“, приповијетка коју је писац желио да пренесе на позорницу.
Матавуљ описује трг у старом дијелу Херцег Новог, цркву која се још гради, околне куће и поглед према мору. У том опису препознаје се данашња Белависта.
Република је причу о неоствареној представи пронашла у дигитализованим бројевима листа „Бока: гласник за опће интересе Бокеља“.
Лаза Костић о Сими Матавуљу
Текст под насловом „Др Лаза Костић о Сими Матавуљу“ објављен је у два наставка. Први је изашао 17. фебруара 1909. у броју 62, а завршетак три дана касније у броју 63.
„Бока“ је извјештај пренијела из „Српског гласа“.
Повод је била свечана сједница књижевног одјељења Матице српске, одржана на Савиндан у част преминулог Симе Матавуља.
О његовом раду говорио је Лаза Костић, пјесник, драмски писац и Матавуљев близак пријатељ.
Већина тадашњих критичара сматрала је да је „Бакоња фра Брне“ Матавуљево најбоље дјело. Костић се са тим није сагласио. Предност је дао краћим приповијеткама „Поварета“, „Бодулица“ и „Ошкопац и Била“.
Посебно је цијенио приче које су настајале непосредно, без ширења кратке анегдоте у много дужи текст.
План који је прекинула смрт
Костић је пред публиком открио да је Матавуљ намјеравао да драматизује „Бодулицу“.
Наставак текста у броју 63 листа „Бока“, објављеном 7. фебруара 1909. године. Фото: Дигитална библиотека Херцег Нови
Матавуљ му се обратио за помоћ, а Костић му је изложио како би приповијетку требало прилагодити позорници.
Смрт је прекинула њихов план прије него што је драма написана. Костић је зато обећао да ће покушати да оствари замисао свога пријатеља.
Завршену драматизацију „Бодулице“ нисмо пронашли међу Костићевим дјелима. Умро је у новембру 1910, мање од двије године након говора који су пренијеле бокељске новине.
План је остао записан у „Боки“.
Град који је Матавуљ познавао
Матавуљ је од 1874. до 1881. године предавао италијански језик у Српској закладној поморској школи у Србини.
Херцег Нови није био само мјесто у којем је радио. Град, његови становници и њихов говор ушли су у његове приповијетке.
Простор данашњег „Трга од књиге“ тако је постао дио књижевности много прије него што су на Белависти постављени први сајамски штандови.
„Бодулица“ је том тргу могла да донесе још један живот – на позорници.
Зашто ову причу данас можемо да читамо
Стари бројеви „Боке“ доступни су у дигиталној збирци Градске библиотеке и читаонице Херцег Нови.
Библиотекар и дугогодишња директорица Библиотеке Невенка Митровић прегледала је сва 153 броја листа. Утврдила је да је током 1908. и 1909. године у њему објављено око 4.000 текстова о политици, привреди, култури и свакодневном животу Боке.
Сачувани комплет некада је припадао бокељском истраживачу Максиму Злоковићу. Дигитализован је 2008. године у Народној библиотеци Србије.
„Трг од књиге“ данас је повод да не читамо само нове наслове, већ и оно што наш град већ чува.
Једна могућа представа за неки будући „Трг од књиге“ налази се управо тамо.
Погледајте дигитализоване бројеве листа „Бока“:
Дигитална библиотека Херцег Нови – „Бока: гласник за опће интересе Бокеља“