Preobraženje Gospodnje: Kada se mijenjaju gora, voda i čovjekПреображење Господње: Када се мијењају гора, вода и човјек
Preobraženje nosi ohrabrujuću i zahtjevnu poruku: čovjek može promijeniti pravac, hram se može vratiti svojoj svrsi, a grad iz teškoće izaći odgovorniji. Put preobražaja počinje istinom i prvim konkretnim korakom.Преображење носи охрабрујућу и захтјевну поруку: човјек може промијенити правац, храм се може вратити својој сврси, а град из тешкоће изаћи одговорнији. Пут преображаја почиње истином и првим конкретним кораком.
Čovjek je pozvan da bude ono što jeste
Potreba za promjenom javlja se kada čovjek osjeti nesklad između života koji vodi i života za koji zna da mu je moguć. Tada se javlja nemir. Taj nemir može voditi u očajanje, ali i otvoriti put preobražaju.
Na Tavoru, pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom, Hristos otkriva svoju božansku slavu. Njegovo lice sija kao sunce, haljine postaju bijele kao svjetlost, pojavljuju se Mojsije i Ilija, a iz svijetlog oblaka čuje se glas: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji; njega slušajte.“
Pravoslavno predanje govori o tavorskoj, nestvorenoj svjetlosti. Hristos pokazuje ono što vječno jeste, dok učenici dobijaju sposobnost da tu istinu prime koliko mogu da podnesu. Oni potom silaze sa gore i vraćaju se svijetu, stradanju i odgovornosti.
Tavor je trenutak jasnog viđenja, a silazak povratak životu. Ono što su učenici vidjeli na gori treba da im bude oslonac u danima Hristovog stradanja.
Tako je i sa ličnom promjenom. Trenutak jasnoće pokazuje čovjeku pravac, a njegove svakodnevne odluke pokazuju da li je tim pravcem zaista krenuo.
Unutrašnji zaokret počinje iskrenim pogledom na sopstveni život. Potrebna nam je hrabrost da vidimo gdje govorimo jedno, a činimo drugo; gdje odgovornost prebacujemo na druge; gdje strah nazivamo razboritošću, a ogorčenost pravednošću. Izgovori čuvaju stari poredak. Istina omogućava drugačiji izbor.
Pravoslavlje taj zaokret naziva pokajanjem – promjenom uma, pogleda i životnog pravca. Čovjek je stvoren po liku Božijem i pozvan da kroz život izraste u svoju punu mjeru – kao slobodno i odgovorno biće sposobno za istinu, ljubav i zajednicu.
Do te mjere dolazi se kroz konkretna odricanja. Čovjek ostavlja naviku koja ga razara, zaustavlja riječ kojom povređuje, odustaje od potrebe da uvijek bude u pravu i preuzima odgovornost za sopstvene izbore. Tako u sebi stvara prostor za drugačiji život.
Prvi koraci obično su sasvim obični: obaviti razgovor koji dugo odlažemo, priznati grešku, održati obećanje ili pokušati da popravimo narušen odnos. Velika odluka dobija vrijednost tek kada se pretvori u postupak.
U tom trudu čovjeka prati Božija blagodat. Bog daje snagu i pravac, a čovjek odgovara slobodnom voljom i djelima. Prošlost ostaje dio njegovog života, ali više ne mora da upravlja budućnošću. Pad može postati mjesto novog početka, a slabost prilika da nauči smirenje.
Zato praznik nosi nadu da je promjena moguća. Put se otvara kada čovjek prihvati odgovornost i napravi prvi iskren korak.
Sutorinski hram: Povratak prvobitnoj svrsi
U Sutorinskom polju, na prostoru koji se u starim zapisima pominje kao Solila, nalazi se Hram Preobraženja Gospodnjeg. Prema parohijskom ljetopisu, crkva je tu postojala „od starina“, a o njoj su brinuli stanovnici Sutorine.
Hram je porušen 1857. godine, a njegov prostor pretvoren u štalu i skladište municije. Sutorani su tražili da im se svetinja vrati, pa je sultan Abdul Aziz 1864. izdao ferman kojim je dozvoljena obnova. Današnje zdanje vezuje se za 1875. godinu.
Tokom Prvog svjetskog rata crkva je ponovo služila kao skladište. Poslije rata zajednica ju je obnovila, jedno od odnesenih zvona vraćeno je iz Konavala 1922. godine, a naredne godine nabavljeno je još jedno.
Na Preobraženje se u sutorinskom hramu služi liturgija, obavlja ophod i blagosiljaju slavski darovi.
Šta znače gora i voda
Narodno predanje kaže da se na Preobraženje „preobražavaju gora i voda“. Uz praznik je vezano i vjerovanje da se tada završava vrijeme kupanja jer voda ulazi u drugačiji dio godišnjeg ciklusa.
Takva vjerovanja nastala su dugim posmatranjem prirode. Sredinom avgusta Sunce je niže, sjenke su duže, večeri ranije, a noći svježije. Na ovogodišnje Preobraženje u Herceg Novom dan traje 13 sati i 44 minuta, skoro sat i po kraće nego tokom najdužih junskih dana.
More sporije prati promjene u vazduhu jer dugo čuva ljetnju toplotu. Narodni kalendar je taj postepeni prelaz prema kraju ljeta sažeo u jedan praznični datum.
Zato se na Preobraženje blagosilja grožđe. U jednom grozdu spajaju se zemlja, voda, sunčeva svjetlost i ljudski rad. Njegovo prinošenje izraz je zahvalnosti i podsjetnik da nam je svijet dat i na čuvanje.
Avgust koji nas je podsjetio na odgovornost
U Herceg Novom ove godine riječi o gori, vodi i nebu imaju posebnu težinu.
Prethodnih dana gledali smo vatru na potezu od Baošića i Bijele prema Zelenici i Đenovićima. Gora je mijenjala izgled, nebo je nosilo dim, a vatrogasci, dobrovoljci i građani čuvali su kuće i pomagali na teško pristupačnom terenu.
Istovremeno su pojedini djelovi grada tokom noći ostajali bez vode.
Požar i nestašica vode otvorili su pitanja o stanju izvorišta i vodovodne mreže, vodi dostupnoj za gašenje, hidrantskoj mreži, protivpožarnim putevima i obnovi područja zahvaćenih požarom. Istina o stanju prvi je korak prema popravci.
Teški dani pokazali su i snagu Herceg Novog. Ljudi su pomagali jedni drugima, dijelili informacije i čuvali ono što pripada svima. Vrijednost tog zajedništva potvrdiće se ako iz vanrednih okolnosti preraste u trajnu brigu o gradu.
Poslije silaska sa gore
Apostol Petar je na Tavoru poželio da ostane u trenutku svjetlosti. Učenici su ipak morali da siđu i vrate se životu koji ih je čekao.
Tu se provjerava svaka lična i zajednička odluka. Čovjek se poslije molitve vraća porodici, poslu i odnosima. Grad se poslije požara vraća institucijama, cjevovodima, šumama, planovima i odgovornosti.
Sutorinski hram pokazuje da obnova traje duže od razaranja. Vraćanje zidova, zvona i molitve zahtijevalo je odluku i istrajnost više generacija.
U tome je i konkretna nada ovog praznika: čovjek može promijeniti pravac, hram se može vratiti svojoj svrsi, gora ponovo ozelenjeti, a izvorište se može bolje čuvati. Grad može postati odgovorniji ako sačuva ono što je naučio u teškim danima.
Promjena je moguća. Počinje istinom, potvrđuje se odgovornošću i traje kroz brigu o onome što nam je povjereno.
Raspored liturgija za Preobraženje
Sjutra, 19. avgusta, Sveta liturgija biće služena:
- u 9 časova u Hramu Svetog Spasa na Toploj;
- u 9 časova u Hramu Svetog arhangela Mihaila na Belavisti.
Hram Preobraženja Gospodnjeg u Sutorini sjutra proslavlja hramovnu slavu.
Човјек је позван да буде оно што јесте
Потреба за промјеном јавља се када човјек осјети несклад између живота који води и живота за који зна да му је могућ. Тада се јавља немир. Тај немир може водити у очајање, али и отворити пут преображају.
На Тавору, пред апостолима Петром, Јаковом и Јованом, Христос открива своју божанску славу. Његово лице сија као сунце, хаљине постају бијеле као свјетлост, појављују се Мојсије и Илија, а из свијетлог облака чује се глас: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте.“
Православно предање говори о таворској, нествореној свјетлости. Христос показује оно што вјечно јесте, док ученици добијају способност да ту истину приме колико могу да поднесу. Они потом силазе са горе и враћају се свијету, страдању и одговорности.
Тавор је тренутак јасног виђења, а силазак повратак животу. Оно што су ученици видјели на гори треба да им буде ослонац у данима Христовог страдања.
Тако је и са личном промјеном. Тренутак јасноће показује човјеку правац, а његове свакодневне одлуке показују да ли је тим правцем заиста кренуо.
Унутрашњи заокрет почиње искреним погледом на сопствени живот. Потребна нам је храброст да видимо гдје говоримо једно, а чинимо друго; гдје одговорност пребацујемо на друге; гдје страх називамо разборитошћу, а огорченост праведношћу. Изговори чувају стари поредак. Истина омогућава другачији избор.
Православље тај заокрет назива покајањем – промјеном ума, погледа и животног правца. Човјек је створен по лику Божијем и позван да кроз живот израсте у своју пуну мјеру – као слободно и одговорно биће способно за истину, љубав и заједницу.
До те мјере долази се кроз конкретна одрицања. Човјек оставља навику која га разара, зауставља ријеч којом повређује, одустаје од потребе да увијек буде у праву и преузима одговорност за сопствене изборе. Тако у себи ствара простор за другачији живот.
Први кораци обично су сасвим обични: обавити разговор који дуго одлажемо, признати грешку, одржати обећање или покушати да поправимо нарушен однос. Велика одлука добија вриједност тек када се претвори у поступак.
У том труду човјека прати Божија благодат. Бог даје снагу и правац, а човјек одговара слободном вољом и дјелима. Прошлост остаје дио његовог живота, али више не мора да управља будућношћу. Пад може постати мјесто новог почетка, а слабост прилика да научи смирење.
Зато празник носи наду да је промјена могућа. Пут се отвара када човјек прихвати одговорност и направи први искрен корак.
Суторински храм: Повратак првобитној сврси
У Суторинском пољу, на простору који се у старим записима помиње као Солила, налази се Храм Преображења Господњег. Према парохијском љетопису, црква је ту постојала „од старина“, а о њој су бринули становници Суторине.
Храм је порушен 1857. године, а његов простор претворен у шталу и складиште муниције. Суторани су тражили да им се светиња врати, па је султан Абдул Азиз 1864. издао ферман којим је дозвољена обнова. Данашње здање везује се за 1875. годину.
Током Првог свјетског рата црква је поново служила као складиште. Послије рата заједница ју је обновила, једно од однесених звона враћено је из Конавала 1922. године, а наредне године набављено је још једно.
На Преображење се у суторинском храму служи литургија, обавља опход и благосиљају славски дарови.
Шта значе гора и вода
Народно предање каже да се на Преображење „преображавају гора и вода“. Уз празник је везано и вјеровање да се тада завршава вријеме купања јер вода улази у другачији дио годишњег циклуса.
Таква вјеровања настала су дугим посматрањем природе. Средином августа Сунце је ниже, сјенке су дуже, вечери раније, а ноћи свјежије. На овогодишње Преображење у Херцег Новом дан траје 13 сати и 44 минута, скоро сат и по краће него током најдужих јунских дана.
Море спорије прати промјене у ваздуху јер дуго чува љетњу топлоту. Народни календар је тај постепени прелаз према крају љета сажео у један празнични датум.
Зато се на Преображење благосиља грожђе. У једном грозду спајају се земља, вода, сунчева свјетлост и људски рад. Његово приношење израз је захвалности и подсјетник да нам је свијет дат и на чување.
Август који нас је подсјетио на одговорност
У Херцег Новом ове године ријечи о гори, води и небу имају посебну тежину.
Претходних дана гледали смо ватру на потезу од Баошића и Бијеле према Зеленици и Ђеновићима. Гора је мијењала изглед, небо је носило дим, а ватрогасци, добровољци и грађани чували су куће и помагали на тешко приступачном терену.
Истовремено су поједини дјелови града током ноћи остајали без воде.
Пожар и несташица воде отворили су питања о стању изворишта и водоводне мреже, води доступној за гашење, хидрантској мрежи, противпожарним путевима и обнови подручја захваћених пожаром. Истина о стању први је корак према поправци.
Тешки дани показали су и снагу Херцег Новог. Људи су помагали једни другима, дијелили информације и чували оно што припада свима. Вриједност тог заједништва потврдиће се ако из ванредних околности прерасте у трајну бригу о граду.
Послије силаска са горе
Апостол Петар је на Тавору пожелио да остане у тренутку свјетлости. Ученици су ипак морали да сиђу и врате се животу који их је чекао.
Ту се провјерава свака лична и заједничка одлука. Човјек се послије молитве враћа породици, послу и односима. Град се послије пожара враћа институцијама, цјевоводима, шумама, плановима и одговорности.
Суторински храм показује да обнова траје дуже од разарања. Враћање зидова, звона и молитве захтијевало је одлуку и истрајност више генерација.
У томе је и конкретна нада овог празника: човјек може промијенити правац, храм се може вратити својој сврси, гора поново озелењети, а извориште се може боље чувати. Град може постати одговорнији ако сачува оно што је научио у тешким данима.
Промјена је могућа. Почиње истином, потврђује се одговорношћу и траје кроз бригу о ономе што нам је повјерено.
Распоред литургија за Преображење
Сјутра, 19. августа, Света литургија биће служена:
- у 9 часова у Храму Светог Спаса на Топлој;
- у 9 часова у Храму Светог архангела Михаила на Белависти.
Храм Преображења Господњег у Суторини сјутра прославља храмовну славу.