Sedam godina između dva 2. avgustaСедам година између два 2. августа

Na Škveru su 2. avgusta 2019. godine igrala djeca. U jednom napadu lopta je stigla do Vjere Bulajić, desetogodišnje djevojčice u kapici Jadrana. Šut je završio iza golmana Primorca, a jedan trenutak iz dječje utakmice dobio je mjesto u istoriji novskog kluba.

Bio je to Vjerin prvi gol za Jadran i prvi pogodak koji je za klub postigla jedna vaterpolistkinja.

Na fotografiji iz tog vremena Vjera stoji među svojim saigračima. Jedna kapica u ekipi pripadala je djevojčici, a sve ostalo bilo je isto: treninzi, umor, utakmice, pobjede, porazi i želja da lopta završi u mreži.

Tako je i odrastala na Škveru – kao članica ekipe.

Godine koje su uslijedile donijele su mnogo više od jednog istorijskog gola. Sa generacijom Jadrana 2009. i mlađih osvojila je prvenstvo i Kup Crne Gore. Dijelila je bazen sa dječacima sa kojima je odrasla, išla u školu i provodila dane. Ono što je nekome sa strane moglo djelovati neobično, njima je odavno bilo sasvim prirodno: Vjera je igrala vaterpolo.

Kada je došlo vrijeme za naredni korak, njena igra nastavila se u ženskoj ekipi dubrovačkog Juga. U evidenciji Hrvatskog vaterpolo saveza danas iza njenog imena stoji 50 utakmica i 53 gola.

Mijenjali su se protivnici, takmičenja i bazeni. Djevojčica sa Škvera postala je mlada reprezentativka Srbije i stigla do evropskih prvenstava.

Upravo danas, 2. avgusta 2026. godine, tačno sedam godina poslije prvog gola za Jadran, Vjerino ime ponovo se našlo u zapisniku jedne važne utakmice.

Ovoga puta utakmica je igrana u portugalskom Oeirašu, na Evropskom prvenstvu za vaterpolistkinje do 20 godina. Srbija je na početku takmičenja pobijedila Švajcarsku rezultatom 17:5, a među reprezentativkama bila je i sedamnaestogodišnja Novljanka Vjera Bulajić.

Između ta dva 2. avgusta stalo je gotovo cijelo njeno sportsko odrastanje.

Prvi gol zato danas vrijedi pomenuti ponovo. 

На Шкверу су 2. августа 2019. године играла дјеца. У једном нападу лопта је стигла до Вјере Булајић, десетогодишње дјевојчице у капици Јадрана. Шут је завршио иза голмана Приморца, а један тренутак из дјечје утакмице добио је мјесто у историји новског клуба.

Био је то Вјерин први гол за Јадран и први погодак који је за клуб постигла једна ватерполисткиња.

На фотографији из тог времена Вјера стоји међу својим саиграчима. Једна капица у екипи припадала је дјевојчици, а све остало било је исто: тренинзи, умор, утакмице, побједе, порази и жеља да лопта заврши у мрежи.

Тако је и одрастала на Шкверу – као чланица екипе.

Године које су услиједиле донијеле су много више од једног историјског гола. Са генерацијом Јадрана 2009. и млађих освојила је првенство и Куп Црне Горе. Дијелила је базен са дјечацима са којима је одрасла, ишла у школу и проводила дане. Оно што је некоме са стране могло дјеловати необично, њима је одавно било сасвим природно: Вјера је играла ватерполо.

Када је дошло вријеме за наредни корак, њена игра наставила се у женској екипи дубровачког Југа. У евиденцији Хрватског ватерполо савеза данас иза њеног имена стоји 50 утакмица и 53 гола.

Мијењали су се противници, такмичења и базени. Дјевојчица са Шквера постала је млада репрезентативка Србије и стигла до европских првенстава.

Управо данас, 2. августа 2026. године, тачно седам година послије првог гола за Јадран, Вјерино име поново се нашло у записнику једне важне утакмице.

Овога пута утакмица је играна у португалском Оеирашу, на Европском првенству за ватерполисткиње до 20 година. Србија је на почетку такмичења побиједила Швајцарску резултатом 17:5, а међу репрезентативкама била је и седамнаестогодишња Новљанка Вјера Булајић.

Између та два 2. августа стало је готово цијело њено спортско одрастање.

Први гол зато данас вриједи поменути поново.