Zašto opštinska zemlja ne bi rodila?Зашто општинска земља не би родила?
Dovoljna je jedna parcela da počnemoДовољна је једна парцела да почнемо
Herceg Novi danas iz uvoza kupuje ono što je nekada brao iza kuće.
Na policama supermarketa stoje pamidore, pravilne, crvene i čvrste. Prežive transport, skladišta i nekoliko dana u frižideru.
Kada ih presiječemo, ispred nas se pojavi zvijezda, krst ili neki znak kojem na internetu tražimo značenje. Potvrdu: je li domaća?
Nije.
Iskusni novski poznavaoci pamidore opisuju je kao plastični polujestivi proizvod koji izgleda kao ona, a ima ukus pastrmke iz uzgoja.
U gradu đardina, odrina i nekadašnjih povrtnjaka domaća pamidora postala je mali luksuz. Zemlja je ostala po rubovima naselja, znanje još živi među starijim domaćinima, a veliki broj građana danas nema ni nekoliko kvadrata na kojima bi mogao posaditi blitvu, luk ili začinsko bilje.
Od opštinske zemlje do gradske bašte
Republika je pregledom opštinskih propisa utvrdila da Herceg Novi već ima postupak kroz koji svoju parcelu može dati u zakup putem javnog poziva.
Statut Herceg Novog među poslovima Opštine navodi stvaranje uslova za korišćenje i zaštitu poljoprivrednog zemljišta, kao i razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Opštinskom imovinom raspolaže Skupština opštine, koja pravo davanja imovine u zakup može prenijeti organima lokalne uprave.
Objavljena opštinska procedura pokazuje i put kojim se od ideje stiže do javnog poziva. Inicijativu za zakup opštinske nepokretnosti može podnijeti zainteresovano lice.
Direkcija za imovinu zatim pribavlja vlasnički list, traži podatke o planskoj namjeni parcele i priprema postupak izdavanja. Za period do pet godina odluku donosi predsjednik Opštine, a za duži zakup Skupština opštine.
Slijede javni poziv, izbor korisnika i ugovor.
Drugim riječima, Herceg Novi već ima osnovni administrativni mehanizam. Poseban program gradskih bašti trebalo bi da ga prilagodi javnom interesu: da odredi koje se parcele koriste, ko ima pravo prijave, koliko traje korišćenje, ko brine o vodi i zajedničkom prostoru i pod kojim uslovima se gredica zadržava.
Prvi podatak sada treba da dođe iz Direkcije za imovinu: koje opštinske parcele imaju dovoljno sunca, pristup, vodu i plansku namjenu koja omogućava ovakav način korišćenja?
Za početak je dovoljna jedna.
Dvadesetak gredica za prvi korak
Na nekoliko stotina kvadrata može se urediti dvadesetak ili tridesetak manjih gredica, zajednički sistem navodnjavanja, prostor za alat i kompostište.
Analiza tla pokazala bi da li je zemlja pogodna za proizvodnju hrane, dok bi izdignute gredice omogućile uzgoj i na kamenitijem terenu.
Prednost bi mogli imati građani bez sopstvene obradive zemlje, porodice sa djecom i penzioneri. Nekoliko gredica moglo bi služiti školama, vrtićima, Dnevnom centru ili zajedničkoj proizvodnji čiji bi se prinos dijelio ljudima kojima je potreban.
Tako bi opštinska parcela dobila svakodnevni život, a bašta bi trajala duže od fotografisanja na proljećnom otvaranju.
Herceg Novi za taj početak već ima i institucionalni oslonac. Budžetom za 2026. godinu izdvojeno je 60.000 eura za podršku razvoju poljoprivrede, od čega je 50.000 raspoređeno kroz javni poziv.
Program obuhvata organsku proizvodnju, povrtarstvo, voćarstvo, maslinarstvo, pčelarstvo, cvjećarstvo i druge grane. Gradske bašte za sada nisu posebno uvrštene, ali grad već ima službu, sredstva i postupak kroz koji se takav pilot može pripremiti.
Novi je već znao da se udruži
Dok savremeni gradovi ponovo otkrivaju zajedničke vrtove, kratke lance snabdijevanja i udruživanje malih proizvođača, Herceg Novi taj model može pronaći u sopstvenoj prošlosti.
Prva zemljoradnička zadruga osnovana je 1902. godine u Kamenarima. Uslijedile su zadruge u Mokrinama i na Kamenom 1904, zatim u Radovanićima, Bijeloj i Kutima.
Znanje koje još živi
Prema konačnim podacima Popisa poljoprivrede, na području Herceg Novog evidentirano je 286 poljoprivrednih gazdinstava. Među njima su 284 porodična gazdinstva, a prosječna starost njihovih nosilaca iznosi 61 godinu.
Taj podatak nosi i vrijednost i upozorenje.
Herceg Novi još ima ljude koji znaju kako se na kamenu pravi plodna zemlja, kada se sije blitva, koliko vode traži pamidora, kako se orezuje maslina i čuva sjeme za sljedeću godinu. Njihovo iskustvo može se prenijeti mlađima samo tamo gdje će zajedno raditi.
Gradska bašta mogla bi postati upravo takvo mjesto.
Dijete bi prvi put ubralo ono što je samo posadilo. Stariji Novljanin prenio bi znanje koje nema u priručniku. Porodica bez sopstvene zemlje proizvela bi dio svoje hrane. Komšije koje se godinama samo pozdravljaju na stepenicama počele bi da razmjenjuju sjeme, alat i višak prinosa.
Lokalna proizvodnja tada prestaje da bude nostalgična priča o nekadašnjim đardinima i postaje dio gradske ekonomije.
Početak je sasvim konkretan
Direkcija za imovinu može izdvojiti potencijalne parcele. Stručne službe mogu provjeriti plan, pristup, vodu i kvalitet zemljišta. Opština može pripremiti program i javni poziv.
Građani potom treba da pokažu koliko među njima ima ljudi spremnih da zasiju, zalivaju i brinu o zajedničkom prostoru.
Možda ih bude dvadeset. Možda dvije stotine.
U oba slučaja, grad će dobiti važan odgovor: postoji li u Herceg Novom želja da se zemlja ponovo obrađuje i da se dio hrane vrati tamo gdje je nekada prirodno pripadao -doma.
Dok čekamo taj odgovor, opštinska zemlja čeka svoju namjenu.
Dovoljna je jedna parcela da počnemo.
I jedna prava pamidora da se sjetimo kakav ukus tražimo.
Херцег Нови данас из увоза купује оно што је некада брао иза куће.
На полицама супермаркета стоје памидоре, правилне, црвене и чврсте. Преживе транспорт, складишта и неколико дана у фрижидеру.
Када их пресијечемо, испред нас се појави звијезда, крст или неки знак којем на интернету тражимо значење. Потврду: је ли домаћа?
Није.
Искусни новски познаваоци памидоре описују је као пластични полујестиви производ који изгледа као она, а има укус пастрмке из узгоја.
У граду ђардина, одрина и некадашњих повртњака домаћа памидора постала је мали луксуз. Земља је остала по рубовима насеља, знање још живи међу старијим домаћинима, а велики број грађана данас нема ни неколико квадрата на којима би могао посадити блитву, лук или зачинско биље.
Од општинске земље до градске баште
Република је прегледом општинских прописа утврдила да Херцег Нови већ има поступак кроз који своју парцелу може дати у закуп путем јавног позива.
Статут Херцег Новог међу пословима Општине наводи стварање услова за коришћење и заштиту пољопривредног земљишта, као и развој пољопривредне производње.
Општинском имовином располаже Скупштина општине, која право давања имовине у закуп може пренијети органима локалне управе.
Објављена општинска процедура показује и пут којим се од идеје стиже до јавног позива. Иницијативу за закуп општинске непокретности може поднијети заинтересовано лице.
Дирекција за имовину затим прибавља власнички лист, тражи податке о планској намјени парцеле и припрема поступак издавања. За период до пет година одлуку доноси предсједник Општине, а за дужи закуп Скупштина општине.
Слиједе јавни позив, избор корисника и уговор.
Другим ријечима, Херцег Нови већ има основни административни механизам. Посебан програм градских башти требало би да га прилагоди јавном интересу: да одреди које се парцеле користе, ко има право пријаве, колико траје коришћење, ко брине о води и заједничком простору и под којим условима се гредица задржава.
Први податак сада треба да дође из Дирекције за имовину: које општинске парцеле имају довољно сунца, приступ, воду и планску намјену која омогућава овакав начин коришћења?
За почетак је довољна једна.
Двадесетак гредица за први корак
На неколико стотина квадрата може се уредити двадесетак или тридесетак мањих гредица, заједнички систем наводњавања, простор за алат и компостиште.
Анализа тла показала би да ли је земља погодна за производњу хране, док би издигнуте гредице омогућиле узгој и на каменитијем терену.
Предност би могли имати грађани без сопствене обрадиве земље, породице са дјецом и пензионери. Неколико гредица могло би служити школама, вртићима, Дневном центру или заједничкој производњи чији би се принос дијелио људима којима је потребан.
Тако би општинска парцела добила свакодневни живот, а башта би трајала дуже од фотографисања на прољећном отварању.
Херцег Нови за тај почетак већ има и институционални ослонац. Буџетом за 2026. годину издвојено је 60.000 еура за подршку развоју пољопривреде, од чега је 50.000 распоређено кроз јавни позив.
Програм обухвата органску производњу, повртарство, воћарство, маслинарство, пчеларство, цвјећарство и друге гране. Градске баште за сада нису посебно уврштене, али град већ има службу, средства и поступак кроз који се такав пилот може припремити.
Нови је већ знао да се удружи
Док савремени градови поново откривају заједничке вртове, кратке ланце снабдијевања и удруживање малих произвођача, Херцег Нови тај модел може пронаћи у сопственој прошлости.
Прва земљорадничка задруга основана је 1902. године у Каменарима. Услиједиле су задруге у Мокринама и на Каменом 1904, затим у Радованићима, Бијелој и Кутима.
Знање које још живи
Према коначним подацима Пописа пољопривреде, на подручју Херцег Новог евидентирано је 286 пољопривредних газдинстава. Међу њима су 284 породична газдинства, а просјечна старост њихових носилаца износи 61 годину.
Тај податак носи и вриједност и упозорење.
Херцег Нови још има људе који знају како се на камену прави плодна земља, када се сије блитва, колико воде тражи памидора, како се орезује маслина и чува сјеме за сљедећу годину. Њихово искуство може се пренијети млађима само тамо гдје ће заједно радити.
Градска башта могла би постати управо такво мјесто.
Дијете би први пут убрало оно што је само посадило. Старији Новљанин пренио би знање које нема у приручнику. Породица без сопствене земље произвела би дио своје хране. Комшије које се годинама само поздрављају на степеницама почеле би да размјењују сјеме, алат и вишак приноса.
Локална производња тада престаје да буде носталгична прича о некадашњим ђардинима и постаје дио градске економије.
Почетак је сасвим конкретан
Дирекција за имовину може издвојити потенцијалне парцеле. Стручне службе могу провјерити план, приступ, воду и квалитет земљишта. Општина може припремити програм и јавни позив.
Грађани потом треба да покажу колико међу њима има људи спремних да засију, заливају и брину о заједничком простору.
Можда их буде двадесет. Можда двије стотине.
У оба случаја, град ће добити важан одговор: постоји ли у Херцег Новом жеља да се земља поново обрађује и да се дио хране врати тамо гдје је некада природно припадао -дома.
Док чекамо тај одговор, општинска земља чека своју намјену.
Довољна је једна парцела да почнемо.
И једна права памидора да се сјетимо какав укус тражимо.