Priča o Božu Borozanu, ružama i ljubaviПрича о Божу Борозану, ружама и љубави
Iako je ovaj serijal posvećen priči o nastanku Instituta Igalo, ispričanoj prema sjećanjima Miloša Jankovića, četvrti dio morali smo da posvetimo Božu…Хотел Бока, градски салон Херцег Новог
Iako je ovaj serijal posvećen priči o nastanku Instituta Igalo, ispričanoj prema sjećanjima Miloša Jankovića, četvrti dio morali smo da posvetimo Božu Borozanu, baštovanu Hotela Boka.
Prethodne nastavke pročitajte OVDJE OVDJE i OVDJE.
Dok su iz sutorinskog plićaka vađeni prvi uzorci blata, Herceg Novi je već imao mjesto na kojem je pred gostima pokazivao svoje najljepše lice.
Bio je to Hotel Boka, gradski salon Herceg Novog.
U njegovom parku susretali su se putnici, političari, pomorci, umjetnici i članovi kraljevske porodice. U salama su priređivani balovi, a upravo je na jednom od njih Miloš Janković prvi put plesao sa Jasnom Sekulović, budućom suprugom.
Hotel je čuvao ritam društvenog života grada. Njegov park, međutim, bio je mnogo više od ukrasa.
Park koji je stvarao Mirko Komnenović
Miloš Janković pamti Hotel Boka po velikom i brižljivo njegovanom parku, a zasluge za njegov razvoj pripisuje Mirku Komnenoviću.
Početkom tridesetih godina Komnenović je u Herceg Novi donosio egzotične i rijetke biljke iz rasadnika i botaničkih vrtova bližih i udaljenih krajeva. Uz stazu koja je vodila prema ulazu rasle su visoke palme i magnolije, a park su ispunjavali borovi, cvijeće i bugenvilije.
Pojedine biljke u početku su djelovale kao rizičan pokušaj. Pokazalo se da su se dobro primile i postale dio pejzaža po kojem se hotel pamtio.
Mirko Komnenović u park je unosio istu ideju koju je zastupao u javnom životu Herceg Novog: grad treba oblikovati pažljivo, dugoročno i sa osjećajem za ono što može postati.
Za svakodnevni život biljaka bio je zadužen baštovan Božo Borozan.
Baštovan koji je ruže selio po parku
Božo je poznavao svaku biljku i pratio koliko joj svjetlosti, vode i zaklona treba. Poseban problem stvarale su osjetljive ruže koje su rasle u sjenci gustih palmi.
Kada bi procijenio da na jednom mjestu nemaju dovoljno sunca, pažljivo bi ih vadio iz zemlje i presađivao u pogodniji dio vrta. U knjigama je tražio savjete i isprobavao različite načine da biljke održi u životu.
Za njega park nije bio gotov prizor. Bio je svakodnevni posao u kojem se granje orezuje, zemlja prekopava, cvijeće premješta, a svaka promjena prati iz dana u dan.
Takva posvećenost uskoro će mu otvoriti vrata kraljevskog vrta.
Prije toga, Hotel Boka trebalo je pripremiti za dolazak kraljice.
Kraljevska porodica u Herceg Novom
Kraljica Marija stigla je u Hotel Boka sa sinovima Petrom, Tomislavom i Andrejem i pratnjom.
Hotel je za njihov boravak dodatno uređen. Tepisi su zamijenjeni boljima, a dio je dopremljen iz Hotela „Igalo“. U jednom uglu parka napravljeno je malo pješčano igralište za djecu.
Na jezercetu su plutali veliki cvjetovi lotosa, dok je jato sniježnobijelih golubova doneseno da upotpuni sliku vrta.
Kraljevska porodica dane je provodila i na plaži u Njivicama. Do nje su išli motornim čamcem koji je obezbijedila mornarica, a kraljica je voljela i vožnje automobilom duž obale.
Vozila je djecu i dvorske dame, zastajala da primi cvijeće i pozdrave stanovnika. Put je istovremeno bio pod strogim nadzorom, sa ograničenim saobraćajem i agentima obezbjeđenja raspoređenim duž trase.
U tim prizorima preplitale su se dvije slike grada: srdačan doček ljudi uz put i precizno organizovana kraljevska posjeta.
Princ, ruže i ljutiti baštovan
Jedan od mladih prinčeva, Tomislav, naročito je volio da čupa cvijeće iz parka, posebno ruže.
Za dijete je to bila igra. Za Boža Borozana bio je to napad na srce grada.
Baštovan je jednog dana, potpuno ogorčen, došao kod Miloša i objasnio da dječaka treba naučiti redu na starinski način. Miloš ga je saslušao i pokušao da ga umiri, svjestan da je Božo branio park kojem je posvetio sve najbolje što je u sebi imao.
Kraljica je njegov trud primijetila.
Kraljevski ađutant ponudio mu je mjesto baštovana u novoj ljetnjoj rezidenciji u Miločeru. Tamo je tek trebalo stvoriti veliki park, pa je poziv predstavljao i priznanje i ozbiljan profesionalni izazov.
Božo je prihvatio.
Odlazak u svjetlucavoplavom kombiju
Njegov odlazak iz Igala pretvorio se u mali gradski događaj.
Kod Danjevića je organizovano veselo veče, a veliki broj ljudi okupio se oko nekoliko stolova da nazdravi baštovanu Hotela Boka i poželi mu sreću.
Nekoliko dana kasnije mještani su ponovo došli da ga isprate. Božove stvari utovarene su u svjetlucavoplavi kombi marke Packard, koji je obezbijedila kraljica.
Božo se u suzama oprostio od prijatelja i sa suprugom i malim sinom krenuo prema Miločeru.
Igaljani su vjerovali da odlazi da napravi veliki korak u karijeri.
Ubrzo se vratio.
Kraljevska služba donosila je stroga pravila, određeno vrijeme povratka i disciplinu na koju nije želio da pristane. Pred okupljenima je burno objasnio da mu niko neće određivati kada mora u krevet i da takav posao mogu zadržati.
Njegov temperament bio je isti onaj koji mu je pomagao da se mjesecima bori za jednu ružu.
Karijera kraljevskog baštovana kratko je trajala, ali je priča o njegovom umijeću ostala vezana za park Hotela Boka.
Mjesto na kojem je grad pokazivao šta može biti
Hotel Boka u Miloševim sjećanjima ima mnogo lica.
U njemu je počela njegova ljubavna priča sa Jasnom. U njegovom parku Mirko Komnenović stvarao je botanički svijet kakav grad ranije nije poznavao. Božo Borozan svakodnevno je spašavao osjetljive biljke, dok su se među ružama igrali kraljevski sinovi.
Hotel je primao kraljicu, kralja, goste iz zemlje i svijeta. U njegovom vrtu grad je pokazivao ambiciju da bude uređeno, kulturno i prepoznatljivo mjesto na Jadranu.
Dok je Igalo uz Sutorinu otkrivalo svoju zdravstvenu budućnost, Hotel Boka pokazivao je kakav društveni i turistički život Herceg Novi već može da stvori.
Jedna priča nastajala je iz blata.
Druga među palmama, magnolijama, lotosima i bijelim golubovima.
Zajedno su gradile grad koji je vjerovao da pripada svijetu.
Zato je Herceg Novi ,najljepše mjesto na svijetu.
Иако је овај серијал посвећен причи о настанку Института Игало, испричаној према сјећањима Милоша Јанковића, четврти дио морали смо да посветимо Божу Борозану, баштовану Хотела Бока.
Претходне наставке прочитајте ОВДЈЕ ОВДЈЕ и ОВДЈЕ.
Док су из суторинског плићака вађени први узорци блата, Херцег Нови је већ имао мјесто на којем је пред гостима показивао своје најљепше лице.
Био је то Хотел Бока, градски салон Херцег Новог.
У његовом парку сусретали су се путници, политичари, поморци, умјетници и чланови краљевске породице. У салама су приређивани балови, а управо је на једном од њих Милош Јанковић први пут плесао са Јасном Секуловић, будућом супругом.
Хотел је чувао ритам друштвеног живота града. Његов парк, међутим, био је много више од украса.
Парк који је стварао Мирко Комненовић
Милош Јанковић памти Хотел Бока по великом и брижљиво његованом парку, а заслуге за његов развој приписује Мирку Комненовићу.
Почетком тридесетих година Комненовић је у Херцег Нови доносио егзотичне и ријетке биљке из расадника и ботаничких вртова ближих и удаљених крајева. Уз стазу која је водила према улазу расле су високе палме и магнолије, а парк су испуњавали борови, цвијеће и бугенвилије.
Поједине биљке у почетку су дјеловале као ризичан покушај. Показало се да су се добро примиле и постале дио пејзажа по којем се хотел памтио.
Мирко Комненовић у парк је уносио исту идеју коју је заступао у јавном животу Херцег Новог: град треба обликовати пажљиво, дугорочно и са осјећајем за оно што може постати.
За свакодневни живот биљака био је задужен баштован Божо Борозан.
Баштован који је руже селио по парку
Божо је познавао сваку биљку и пратио колико јој свјетлости, воде и заклона треба. Посебан проблем стварале су осјетљиве руже које су расле у сјенци густих палми.
Када би процијенио да на једном мјесту немају довољно сунца, пажљиво би их вадио из земље и пресађивао у погоднији дио врта. У књигама је тражио савјете и испробавао различите начине да биљке одржи у животу.
За њега парк није био готов призор. Био је свакодневни посао у којем се грање орезује, земља прекопава, цвијеће премјешта, а свака промјена прати из дана у дан.
Таква посвећеност ускоро ће му отворити врата краљевског врта.
Прије тога, Хотел Бока требало је припремити за долазак краљице.
Краљевска породица у Херцег Новом
Краљица Марија стигла је у Хотел Бока са синовима Петром, Томиславом и Андрејем и пратњом.
Хотел је за њихов боравак додатно уређен. Теписи су замијењени бољима, а дио је допремљен из Хотела „Игало“. У једном углу парка направљено је мало пјешчано игралиште за дјецу.
На језерцету су плутали велики цвјетови лотоса, док је јато снијежнобијелих голубова донесено да употпуни слику врта.
Краљевска породица дане је проводила и на плажи у Њивицама. До ње су ишли моторним чамцем који је обезбиједила морнарица, а краљица је вољела и вожње аутомобилом дуж обале.
Возила је дјецу и дворске даме, застајала да прими цвијеће и поздраве становника. Пут је истовремено био под строгим надзором, са ограниченим саобраћајем и агентима обезбјеђења распоређеним дуж трасе.
У тим призорима преплитале су се двије слике града: срдачан дочек људи уз пут и прецизно организована краљевска посјета.
Принц, руже и љутити баштован
Један од младих принчева, Томислав, нарочито је волио да чупа цвијеће из парка, посебно руже.
За дијете је то била игра. За Божа Борозана био је то напад на срце града.
Баштован је једног дана, потпуно огорчен, дошао код Милоша и објаснио да дјечака треба научити реду на старински начин. Милош га је саслушао и покушао да га умири, свјестан да је Божо бранио парк којем је посветио све најбоље што је у себи имао.
Краљица је његов труд примијетила.
Краљевски ађутант понудио му је мјесто баштована у новој љетњој резиденцији у Милочеру. Тамо је тек требало створити велики парк, па је позив представљао и признање и озбиљан професионални изазов.
Божо је прихватио.
Одлазак у свјетлуцавоплавом комбију
Његов одлазак из Игала претворио се у мали градски догађај.
Код Дањевића је организовано весело вече, а велики број људи окупио се око неколико столова да наздрави баштовану Хотела Бока и пожели му срећу.
Неколико дана касније мјештани су поново дошли да га испрате. Божове ствари утоварене су у свјетлуцавоплави комби марке Пацкард, који је обезбиједила краљица.
Божо се у сузама опростио од пријатеља и са супругом и малим сином кренуо према Милочеру.
Игаљани су вјеровали да одлази да направи велики корак у каријери.
Убрзо се вратио.
Краљевска служба доносила је строга правила, одређено вријеме повратка и дисциплину на коју није желио да пристане. Пред окупљенима је бурно објаснио да му нико неће одређивати када мора у кревет и да такав посао могу задржати.
Његов темперамент био је исти онај који му је помагао да се мјесецима бори за једну ружу.
Каријера краљевског баштована кратко је трајала, али је прича о његовом умијећу остала везана за парк Хотела Бока.
Мјесто на којем је град показивао шта може бити
Хотел Бока у Милошевим сјећањима има много лица.
У њему је почела његова љубавна прича са Јасном. У његовом парку Мирко Комненовић стварао је ботанички свијет какав град раније није познавао. Божо Борозан свакодневно је спашавао осјетљиве биљке, док су се међу ружама играли краљевски синови.
Хотел је примао краљицу, краља, госте из земље и свијета. У његовом врту град је показивао амбицију да буде уређено, културно и препознатљиво мјесто на Јадрану.
Док је Игало уз Суторину откривало своју здравствену будућност, Хотел Бока показивао је какав друштвени и туристички живот Херцег Нови већ може да створи.
Једна прича настајала је из блата.
Друга међу палмама, магнолијама, лотосима и бијелим голубовима.
Заједно су градиле град који је вјеровао да припада свијету.
Зато је Херцег Нови ,најљепше мјесто на свијету.